- Последний пост
- 14 авг.
- Последнее чтение
- 15 авг.
- Постов за неделю
- 9
- Всего постов
- 96
- Тип
- открытый
- Язык
- узбекский
- В каталоге с
- 13 авг.
- 1/24сутки в ленте
- 1 624
- 1/48двое суток
- 1 861
- 1/72трое суток
- 2 007
Оценка по просмотрам недавних постов: пост набирает почти всё за первые сутки.
Посты
NAVOIY VILOYATIDA QONUN USTUVORLIGI NIMA UCHUN ISHLAMAYAPTIMI? PROKURATURA MAS'ULLARI NEGA KOʻZ YUMYAPTI? "Jahonsoy-Subxon-Safar" fermer xo‘jaligiga tegishli bo‘lgan 762.7 gektar yer uchastkasi atrofida yuzaga kelayotgan ochiq-oshkora qonunbuzarliklar va o‘zboshimchaliklar sababli Prezident portaliga hamda ijtimoiy tarmoqlarga juda ko‘p bor murojaat qilgan bo‘lsam-da, Navoiy viloyati prokuraturasi va boshqa mas'ul idoralar bu holatga mutlaqo e'tibor qaratmayapti. Nima sababdan Navoiy viloyatida qonunlar ishlamaydi? Prokuratura, Biznes ombudsman, Adliya kabi tashkilotlar nimaga bu o‘ta jiddiy holatlarga qo‘shtirnoq ichidan, loqaydlik bilan qaramoqda? Fermer xo‘jaligimizga Konimex tuman hokimining 2017-yil 17-iyuldagi qaroriga asosan chorvachilikka ixtisoslashtirilgan fermer xo‘jaligi tashkil etish uchun "Karakata" massivi hududidan 49 yil muddat bilan jami 762.7 gektar yer ijaraga ajratilgan va 2017-yil 17-iyulda 113-sonli ijara shartnomasi tuzilgan. Mazkur yer uchastkasi Konimex tuman yer tuzish va ko‘chmas mulk kadastri davlat korxonasi ro‘yxatchisi tomonidan 2018-yil 10-fevral kuni 2-yer kitobi 4 varaq 113-tartib raqami bilan davlat ro‘yxatidan o‘tkazilib, yer uchastkasiga bo‘lgan huquqning davlat ro‘yxatidan o‘tkazilganligi to‘g‘risidagi NA0014335-sonli guvohnoma shakllantirilgan. * Sud qaroriga zid ravishda yerning tortib olinishi: Navoiy tumanlararo ma’muriy sudining 2021-yil 15-iyuldagi 5-2101-2103/496-sonli hal qiluv qaroriga asosan, hokimlikning yer maydonini qaytarib olish haqidagi qarorini fermer xo‘jaligimizga tegishli qismi haqiqiy emas deb topilgan. Shunga qaramay, yerimiz sud tartibida qonuniy ravishda bekor qilinmasdan turib, boshqa bir subyektga noqonuniy tarzda davlat ro‘yxatidan o‘tkazib berilgan. Fermer xo‘jaligining yer uchastkasiga bo‘lgan huquqi davlat ro‘yxatidan o‘tkazilganligi tasdiqlanib turgan va sud qarori mavjud bo‘lganiga qaramasdan, bu huquq kadastr elektron axborot bazasidan qanday huquqiy asos bilan chiqarib yuborilgani yoki nega elektron bazaga kiritilmagani haqida hech kim asosli izoh bermayapti. Davlat kadastrlari palatasi Konimex tuman filiali xodimlarining ochiq-oshkora qonunbuzarliklarga qo‘l urayotgan harakatlarida jinoyat alomatlari bor yoki yo‘qligiga nega hamon huquqiy baho berilmayapti? Tadbirkor va fermerning qonuniy mulki bo‘lgan yer maydoni atrofidagi ushbu o‘zboshimchaliklarga Navoiy viloyat prokuraturasi qachon nuqta qo‘yadi? Qonun ustuvorligi barcha uchun barobar bo‘lishi va aybdor shaxslar qonun oldida javob berishi shart! Bu masalani shaxsan Navoiy viloyat prokurori nazoratlariga olishlarini va qonun ustuvorligini taminlashlarini soʻrab qolamiz. @TANQIDIY_NIGOH
Бухоро маҳалла раисларининг ойлиги бўйича мажбурий банк талаби — инсон қадри қаерда? Бухоро вилоятида маҳалла раисларининг иш ҳақи мажбурий тартибда вилоятдаги ипотека банкига ўтказилаётгани айтилмоқда. Натижада туманларда ишлаётган раислар 50–70 км масофадан Бухоро шаҳрига бориб, мажбуран янги пластик карта очишга мажбур бўлмоқда. Айтишларича, бу ҳолат янги раҳбар Шерзод Ашуровнинг ипотека банки билан яқин алоқалари ва кредит масалалари билан боғлиқ. Агар бу маълумотлар ҳақиқат бўлса, савол туғилади: раисларнинг ойлиги ва вақти нима учун кимнингдир шахсий манфаати ёки банк билан муносабати сабабли сарф бўлиши керак? Ойлиги 4 миллион сўм атрофида бўлган маҳалла раиси яна йўл харажати, вақт ва оворагарчиликка мажбур бўлиши адолатлими? Мутасаддилардан ушбу ҳолатга ойдинлик киритишни ва қонуний асос бўлмаса, маҳалла раисларининг иш ҳақини аввалдан фойдаланиб келаётган туман банкларидаги пластик карталарига тушириш масаласини кўриб чиқишни сўраймиз. @TANQIDIY_NIGOH
Шофирконлик икки шахснинг 340 млн сўмлик олтин савдоси фош этилди Навоийда 212,9 грамм олтинни 340 млн сўмга сотишга уринган икки шахс ушланди. «Хавфсиз ва соғлом юрт» тезкор-профилактик тадбирлари доирасида ДХХ ва Иқтисодий жиноятларга қарши курашиш департаменти ходимлари ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда ноқонуний олтин савдосининг олди олинди. Аниқланишича, Бухоро вилояти Шофиркон туманида яшовчи, 1987 ва 1993 йилларда туғилган икки шахс 212,9 грамм қуйма олтинни 340 млн сўмга сотишга келишган. Улар харидорга 999 пробали 26,3 грамм олтинни бериб, қолган қисмини кейинроқ етказиб беришни ваъда қилган. Шу вақтда харидордан 20 минг АҚШ доллари ва 100 млн сўмни олган икки шахс ашёвий далиллар билан ушланган. Тезкор тадбир давомида гумонланувчилардан бирининг хонадонида қум таркибидан олтин ажратиб олишга мўлжалланган яширин цех ҳам аниқланган. Ҳолат юзасидан жиноят иши қўзғатилган. Ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда. Telegram I Facebook I YouTube I Instagram
Бухорода санитария бошқармаси раҳбари Ашур Тўхтаев атрофида пора ва непотизмга оид жиддий иддаолар айтилмоқда. Ходимлар унинг сўнгги 5 йиллик фаолиятини тўлиқ текшириш керак, дея чақириқ қилмоқда.nБатафсил тафсилотларни сайтимизда ўқинг.. Батафсил: https://eltuzar.com/buxoro-sanitariya-rahbari-ashur-toxtayev-ayblovlar/ 📖 Веб-саҳифамиз ишламаётган бўлса, тўлиқ матн бу ерда ХАБАРИНГИЗНИ ЮБОРМОҚЧИ БЎЛСАНГИЗ УШБУ ҲАВОЛА УСТИГА БОСИНГ 👈 Расмий саҳифаларимизга обуна бўлинг: LIVE | MEDIA | X | INSTAGRAM | FACEBOOK
🚨 325 НАФАР ИШЧИ НИМА УЧУН МАОШИНИ КУТМОҚДА? «Epsilon’нинг зўравонлиги бизни банкрот қилди!» — “Олот нефть ва газ қидирув экспедицияси” МЧЖ ходимлари. Таҳририятга келиб тушган мурожаатда 325 нафар ходим номидан 7,9 млрд сўмлик бажарилган ишлар ҳақи ва корхона балансидаги Россияда ишлаб чиқарилган 4 дона “Уралмаш-3D” бурғулаш қурилмаси тақдири юзасидан жиддий эътирозлар билдирилган. Мурожаатчиларнинг таъкидлашича, мазкур ускуналар 2019 йилда Epsilon компаниясига берилган, кейинчалик эса суд ҳужжатлари билан уларни эгасига қайтариш мажбурияти юкланган. Бироқ ходимларнинг айтишича, орадан йиллар ўтса-да, муаммо ҳамон ҳал этилмаган. ❗️Бу ерда гап шунчаки 7,9 млрд сўм ёки 4 дона бурғулаш қурилмаси ҳақида эмас. Гап 325 нафар инсоннинг оиласи, фарзандлари, кредитлари ва тирикчилиги ҳақида кетмоқда. Қишнинг қаҳратон совуғи, ёзнинг жазирама иссиғида меҳнат қилган ишчи ой охирида ўз ҳақини олиш учун нега сарсон бўлиши керак? Ходимларнинг айтишича, Epsilon вакиллари билан бир неча бор учрашувлар ўтказилган, аммо ваъдалардан натижа чиқмаган. 📢 Расмий Ахборот 24 ТАЛАБ ҚИЛАДИ: Масъул мутасаддилар мазкур ҳолатга ҳуқуқий баҳо берсин, суд қарорлари ижроси таъминлансин ва 325 нафар ходимнинг қонуний манфаатлари ҳимоя қилинсин! Epsilon раҳбарияти ҳам ушбу мурожаат юзасидан жамоатчиликка очиқ ва аниқ муносабат билдириши керак. ⚠️ Мазкур материал ходимлар мурожаати асосида тайёрланди. Келтирилган ҳолатларга ҳуқуқий баҳо бериш ваколатли органлар зиммасида. РАСМИЙ АХБОРОТ 24 — МУАММОНИ КЎТАРАДИ, ЖАВОБНИ ТАЛАБ ҚИЛАДИ! https://t.me/Rasmiy_axborot24uz
«Enter Steel» Янгийўл: ишчиларга ҳануз ойлик берилмаяпти «Ойна» ботига 12 август куни «Enter Steel Янгийўл» корхонаси ишчилари номидан навбатдаги жамоавий мурожаат келиб тушди. Унда корхона муҳандиси Баҳодир Алиевичнинг ишчиларга нисбатан муносабати, меҳнат ҳуқуқларининг бузилиши, ойлик маошлар ҳамда овқатланиш билан боғлиқ муаммолар баён қилинган. «Жумладан, мазкур шахс томонидан ишчиларга нисбатан қўпол, камситувчи ва менсимасдан муносабатда бўлиш ҳолатлари мавжуд. Айрим ҳолатларда ўз меҳнат вазифаларини амалда бажараётган ишчиларга нисбатан „ишламаяпсан“, „меҳнат қилмаяпсан“ каби асоссиз айбловлар билдирилаётгани кузатилмоқда.» дейилади мурожаатда. Мазкур йирик қурилиш ва саноат тармоқлари, шу жумладан «Enter Engineering» ва унга топширилган Россиянинг Ўзбекистондаги АЭС қурилиши билан боғлиқ компаниялар тадбиркор Бахтиёр Фазиловга тегишлидир. Мурожаатда таъкидланган асосий муаммо корхонада ишчиларнинг бир неча ой давомида ўз маошларини ололмаганидир. «Шунингдек, корхона ишчилари бир неча ой давомида иш ҳақларини ўз вақтида олмаётган, айрим ишчиларнинг иш ҳақи 7 ойгача тўланмаган шароитда ҳам ишчиларга нисбатан камситувчи ва босим ўтказувчи муносабатларга йўл қўйилаётганидан норозимиз.» Вахта режимида ишлайдиган ходимларга ҳатто нонушта ва тушлик берилмаётгани айтилган. «Бу заводда вахта режимида ишлайдиган ишчилар бор улар шу ерда ётиб завтрак, обед, ужин қиладилар. Хаттоки бугунги кундан завтрак берилмаган, обед ҳам берилмас экан. Биз овқатсиз ва овқатга етадиган пулсиз узоқ масофадан келганмиз.» Ишчилар Меҳнат вазирлиги ва бошқа тегишли ташкилотлардан зудлик билан текширув ўтказишни сўрашган. «Мехнат вахирлиги кўзларини каттароқ очиб текширув ўтқазишсин илтимос. НАФАҚАГА КЕТСИН ШУ ОДАМ ЖОНИМИЗГА ТЕГДИ... Бизларга тегишли хуқуқ тартибот органларнинг мехнат вазирлигининг ёрдами керак ИЛТИМОС!» Таҳририят мазкур ҳолат юзасидан қатъий ҳукм ёки хулоса чиқармайди, мурожаат ва унда кўтарилган жиддий муаммолар эса холис тарзда жамоатчилик ҳамда тегишли ваколатли органлар эътиборига ҳавола этилади. #Ойна #Янгийўл #EnterSteel #МеҳнатҲуқуқи #Ишчилар #Мурожаат
Навоий шаҳрида тараққиёт анча олдинлаб кетибди. У ерда энди ҳоким уйма-уй юриб овора бўлмайди. Кўча-кўйни айланмайди. Чангга ботмайди. Иссиқда терламайди. Ҳатто супурги ҳам керак эмас. Сунъий интеллект бор-ку! Маълум бўлишича, юқорига юборилаётган айрим ҳисоботларда кўчалар чиннидек тоза. Деворлар сувалган. Йўл четлари саранжом. Гуллар очилган. Ҳамма ёқ обод. Қараб туриб: — Вой, Навоий Швейцария бўлиб кетибди-ку! — дейсиз. Фақат битта майда муаммо бор. Бу тоза кўчалар — ҳақиқий Навоийдаги кўчалар эмас. Бу — сунъий интеллект тайёрлаган Навоий. Энди тасаввур қилинг. Кўчада чиқинди ётибди. Аввал нима қилиш керак эди? Чиқиндини олиб ташлаш керак. Энди шарт эмас. Расмга оласиз. Компьютерга киритасиз: — Ҳой, сунъий интеллект, мана шу пакетни йўқот! Пақ! Пакет йўқ. — Анави пластик баклашкани ҳам олиб ташла! Пақ! У ҳам йўқ. — Деворнинг сувоғи кўчиб кетибди. — Муаммо эмас. Пақ! Девор янги. — Йўлнинг чети ифлос. Пақ! Топ Ттоза. — Гул йўқ. Пақ-пақ-пақ! Ана сенга гулзор! Шундай қилиб, беш йиллик ободонлаштириш дастури беш дақиқада бажарилади. Энг муҳими — бюджетга ҳам енгил. Супурги керак эмас. Белкурак керак эмас. Бўёқ керак эмас. Цемент керак эмас. Фақат... Яхши видеокарта керак. Менимча, Навоийда энди ободонлаштириш бўлимига ҳам ҳожат қолмайди. Унинг ўрнига битта компьютер қўйиш керак. Компьютер олдида битта йигит ўтиради. Ҳоким телефон қилади: — Ака, Президент Администрациясига ҳисобот кетяпти. Анави кўчани тезроқ тозалаб юборинг. — Ҳозир, ака. — Деворларни ҳам оқланг. — Бўлди. — Дарахт ҳам қўшинг. — Нечта? — Кўпроқ қўяверинг. Экология йили-ку! — Гул-чи? — Гулдан ҳам босинг! — Одамларни ҳам хурсанд қилиб қўяйми? — Албатта! Ҳаммаси кулсин! Беш дақиқадан кейин ҳисобот тайёр: «Ҳудудда ободонлаштириш ишлари жадал суръатларда амалга оширилмоқда». Суратга қарасангиз — ростдан ҳам жадал. Шунчалик жадалки, хатто реал ҳаёт бундай тезликка етолмайди. Энди яна бир масала бор. Сунъий интеллект фақат кўчани тозалаб нима қилади? Имкониятдан кенгроқ фойдаланиш керак. Масалан, маҳаллада йўл йўқми? Асфальт ётқизиб берсин. Расмда. Газ йўқми? Газ қувурини тортиб берсин. Расмда. Сув йўқми? Фонтан қўйиб берсин! Расмда. Мактабнинг томи тешикми? Янги мактаб қуриб берсин. Расмда. Ишсизлик борми? Кўчага костюм кийган юзта одам қўшиб: «Янги иш ўринлари яратилди», деб ҳисобот бериш мумкин. Ҳатто бюджет ҳам тежалади. Лекин менинг битта таклифим бор. Агар ҳисобот берадиганлар кўчани сунъий интеллект билан тозалаётган бўлса, унда, илтимос, ҳисоботни қабул қилаётган раҳбарларни ҳам сунъий интеллект қилиб қўя қолинглар. Чунки ҳақиқий раҳбар бир куни: — Қани, шу обод бўлган кўчани ўз кўзим билан кўрай-чи, — деб қолиши мумкин. Ана унда чатоқ. Суратда — гулзор. Аслида — чиқиндилар уюми. Суратда — оппоқ девор. Ҳақиқатда эса — сувалмаган гувала девор. Суратда — Европа. Ҳақиқатда эса – Бомбей вайроналари... Аввал ҳокимлар халқнинг уйига кириб: — Нега ҳовлинг ифлос? — деб юрарди. Энди замон ўзгарди. Халқнинг ҳовлисига кириш ҳам шарт эмас. Ҳовли ифлос бўлса — расмга оламиз ва сунъий интеллектга тозалатамиз. Кўча асфалтланмаганми — расмини тузатамиз. Девор қулай деяпдими — сунъий интеллект дарҳол суваб ташлайди. Ҳисобот тайёр. Юқоридагилар хурсанд. Ҳокимни оғзи қулоғида. Фақат...ўша кўчада яшаётган одамлар расмнинг ичига кириб яшай олмайди-да. Мана шу жойи сал ноқулай бўлиб турибди. Шунинг учун «қайнона ҳокимлар»га битта маслаҳат: Уйма-уй юриб одамларнинг тозалигини текширгунча, аввал ўз ҳисоботларингизнинг чангини артиб қўйинглар. Сунъий интеллект билан эмас. Ақлингиз билан. Албатта, агар ўша ақл сизда бўлса..
“Ўзбекнефтгаз”нинг собиқ раҳбарига 655 млн долларлик зарар етказиш, давлат улушлари ва 106 та конни арзон сотиш, йирик газ-кимё лойиҳаларида маблағларни ўзлаштириш айблови қўйилди. Судда нима дейилаяпти ва нега бу иш бутун тизим учун синовга айланди? Сайтда ўқинг. Батафсил: https://eltuzar.com/ozbekneftgaz-sobiq-rahbari-655-mln-dollar-ish/ 📖 Сайт очилмаса, мақолани Telegraph'да ўқинг ХАБАРИНГИЗНИ ЮБОРМОҚЧИ БЎЛСАНГИЗ УШБУ ҲАВОЛА УСТИГА БОСИНГ 👈 Расмий саҳифаларимизга обуна бўлинг: LIVE | MEDIA | X | INSTAGRAM | FACEBOOK
Батафсил: https://eltuzar.com/konimehda-bolalar-bogchasi-byudjet-talontoroj/ 📖 Сайт блокланган бўлса, бу ердан ўқинг ХАБАРИНГИЗНИ ЮБОРМОҚЧИ БЎЛСАНГИЗ УШБУ ҲАВОЛА УСТИГА БОСИНГ 👈 Расмий саҳифаларимизга обуна бўлинг: LIVE | MEDIA | X | INSTAGRAM | FACEBOOK
Бухорода фуқарони «Қозоғистонда ўқигандек» қалбаки ҳужжатлар билан тиббиёт йўналишига 4-курсдан киритиб қўяман деган шахс 26 миллион сўм олган пайтда ушланди. Бу ҳолат ортидаги схема ва унинг оқибатлари ҳақида батафсил мақоламизда ўқиң. Таълимга «осон йўл» қидираётганлар нимага дуч келиши мумкин? Батафсил: https://eltuzar.com/buxoro-tibbiyot-oqishga-kiritish-firibgarlik/ 📖 Сайтга кира олмадингизми? Мақола Telegraph'да ХАБАРИНГИЗНИ ЮБОРМОҚЧИ БЎЛСАНГИЗ УШБУ ҲАВОЛА УСТИГА БОСИНГ 👈 Расмий саҳифаларимизга обуна бўлинг: LIVE | MEDIA | X | INSTAGRAM | FACEBOOK
🔥 «Меҳнат қилдик. Ишладик. Аммо маошимиз қани?» Қоровулбозор тумани Нефть ва газ қидирув экспедицияси ходимларидан таҳририятимизга жиддий мурожаат келиб тушди. Мурожаатчиларнинг таъкидлашича, 2025 йилдан буён иш ҳақи билан боғлиқ муаммо ҳал этилмаяпти. Раҳбарият томонидан 2026 йил март ойидан бошлаб ўтган йилдан қолган маошлар тўлаб берилиши ваъда қилинган. Аммо ваъда қилинган муддатлар ўтиб кетган бўлса-да, ходимлар ҳалигача ўз меҳнати учун тўлиқ ҳақини олмаган. Яна бир савол бор: 2026 йил март ойидан иш бошлаган ходимларнинг жорий йилдаги маошлари ҳам нима сабабдан ўз вақтида тўланмаган? Бу ерда гап оддий рақамлар ҳақида эмас. Гап инсонларнинг рўзғори, фарзандлари, кредитлари, қарзлари ва кундалик эҳтиёжлари ҳақида кетмоқда. Ходим эрталаб ишга чиқиб, ўз вазифасини бажаради. Ой охирида эса меҳнати учун ҳақини кутади. Аммо уйига қарз сўраб келган одамга «маошим берилмади» деб жавоб беришга мажбур бўлса, бу ҳолатга ким жавоб беради? ❗️Меҳнат қилган инсон ўз маошини сўраб сарсон бўлиши керакми? ❗️Иш ҳақини тўлаш муддатлари нега бузилмоқда? ❗️Ходимлар олдидаги иш ҳақи қарздорлиги қанча ва уни тўлиқ қоплашнинг аниқ муддати қачон? ❗️Кечиктирилган иш ҳақи бўйича ходимларнинг қонуний ҳуқуқлари қандай таъминланмоқда? «Расмий Ахборот 24» таҳририяти масъул ташкилотлардан ушбу ҳолатни ўрганиб, ходимларнинг мурожаатига қуруқ ваъда билан эмас, аниқ рақамлар, сабаблар ва муддатлар билан жавоб беришни сўрайди. Чунки ишчининг меҳнати — корхонанинг даромади. Демак, унинг маоши ҳам раҳбариятнинг хоҳишига қараб эмас, қонун ва меҳнат шартларига мувофиқ тўланиши керак. 📌 Таҳририят мазкур мурожаат бўйича мутасаддиларнинг расмий муносабатини жамоатчиликка етказишга тайёр. https://t.me/Rasmiy_axborot24uz
Навоий вилояти Архив иши ҳудудий Бошкармасининг 22 йилик Бошлиғи С.Бекова ҳисоботларин қабул қилиши инсон қадридан устун қўядими шу адолатми? Навоий вилояти архив иши ҳудудий бошқармаси бошлиғи С.Бекованинг 10 йилдан буён чораклик йиллик ҳисоботларини қабул қилиш жараёнида (Топшириш Электрони бўлса ҳам ҳар хил бахоналар қилиб бошқармага чақиртиради) пул учун ҳар қандай тубанлика бориши мана бу овозли хабар испоти (овозли хабар илова қилинади) Адлия вазирлигидан ишчи гуруҳ келишини билиб Рахбар ва ишчи ҳодимларин алоҳида чақиртириб ҳаммагни бирин кетин бирон гап айтсанг ишдан ёқтаман деб дўқ пўписа қилган ҳамма буни шу гапидан қўрқиб айтадигиан сўзларин айтолмаган бизларин бошқарманинг биносида эмас бошқа жойда алоҳида қабул қилишингизни сўрайман Ҳурматли назорат қилувчи органлар Рахбар ва ишчи ҳодимларин инсон ўрнига кўрмаслик уларни тинимсиз изза қилиш ҳақоратли сўзлар билан ҳар куни ишни бошлаш қанчалик дахшат бизни қутқарининг Ҳурматли Адмистиратсия рахбари Саида Мирзиёева ва Назорат қилувчи органлар @TANQIDIY_NIGOH
Зарафшонда «хонадонбай ўрганиш» баҳслари кучайди: ходимлар ишини ташлаб, уйма-уй юришга мажбурланаётгани, аёлларнинг рўзғори текширилаётгани айтилмоқда. Бунинг ортида ҳақиқатан ҳам ҳуқуқий асос борми? Батафсил таҳлилни сайтимизда ўқинг. Батафсил: https://eltuzar.com/zarafshonda-honadonbay-organish-huquqiy-asos/ 📖 Сайт очилмаса, мақолани Telegraph'да ўқинг ХАБАРИНГИЗНИ ЮБОРМОҚЧИ БЎЛСАНГИЗ УШБУ ҲАВОЛА УСТИГА БОСИНГ 👈 Расмий саҳифаларимизга обуна бўлинг: LIVE | MEDIA | X | INSTAGRAM | FACEBOOK
НОЧОР ОИЛАНИНГ АВТОМОБИЛИ ОЛИБ ҚЎЙИЛДИ: ҚОНУН БУ ҲОЛАТГА НИМА ДЕЙДИ? Ассалому алайкум, ҳурматли мутасаддилар ва прокуратура ходимлари! Мен Навоий вилояти Нурота туманида яшайман. 2025 йил март ойида Амонов Баҳром акадан шартнома (доверенность) асосида «Тико» русумли автомобилни сотиб олганман. Оилавий ва моддий шароитим туфайли автомобилни ҳали ўз номимга расмийлаштириб улгурмаган эдим. Мен оддий мавсумий ишчиман ва ушбу автомобилдан оиламни боқиш учун фойдаланиб келардим. Бироқ автомобилнинг аввалги эгаси Баҳром Амоновнинг давлатдан олган кредити бўйича қарздорлиги мавжудлиги сабабли автомобиль давлат инспекторлари томонидан олиб қўйилди. ❗ Энг оғриқлиси — мен автомобилни ўзим ишлаб топган маблағимга сотиб олганман. Қарзни мен олмаганман, аммо бугун унинг оқибатида мен ва оилам қийналмоқдамиз. Шу билан бирга, аввалги эганинг бошқа автомобиллари 4–5 тагача бўлиб, улар Навоий–Нурота йўналишида такси хизматига арендага берилгани ва даромад келтираётгани ҳақида маълумотлар бор. Шу ҳолат бўйича савол туғилади: Нега бир томондан қарздорликни ундириш чоралари кўрилса-ю, бошқа томондан қарздорнинг даромад келтираётган мол-мулклари бўйича чоралар кўрилмаяпти? Мен ҳеч кимдан имтиёз сўрамаяпман. Фақат қонун доирасида ҳуқуқларим ҳимоя қилинишини сўраяпман. ⚖️ Ҳурматли прокуратура ходимлари! Илтимос, ушбу ҳолатни холисона ўрганиб: 🔹 автомобилнинг олиб қўйилиши қонуний асосларга эга ёки эга эмаслигини; 🔹 менинг ушбу автомобилни шартнома асосида сотиб олганим ва ундан фойдаланиб келганимни; 🔹 қарздорликни ундириш жараёнида учинчи шахснинг ҳуқуқ ва манфаатлари бузилган-бузилмаганини; 🔹 қарздорнинг бошқа мол-мулклари ва даромад манбалари мавжуд бўлса, уларга нисбатан ҳам қонун доирасида чора кўрилган-кўрилмаганини текшириб беришингизни сўрайман. Менинг оилам моддий жиҳатдан қийналган. Илтимос, мурожаатимни қоғозбозликка айлантирмасдан, жойига чиққан ҳолда тезкор ва холисона ўрганиб, қонуний ёрдам беринглар. 📞 Мурожаат қилувчи: 93 431 15 15 🙏 Илтимос, ушбу мурожаатни тегишли мутасаддиларга ва оммавий ахборот воситаларига етказишда ёрдам беринг. Мурожаатчининг илтимоси: адолатли ва қонуний ечим топилсин! Kanalga qo‘shilish 👇👇👇 https://t.me/MILLATOVOZI
без подписи
без подписи
без подписи
🚨 ЖИЗЗАХ АЭС ҚУРИЛИШИДА ИШЛАЁТГАН ИШЧИЛАРНИНГ 7 ОЙЛИК ОЙЛИК МУАММОСИ: КИМ ЭШИТАДИ ХАЛҚ ДАРДИНИ? Ассалому алайкум. Ушбу мурожаатни ENTER ENGINEERING компаниясида ишлаётган кўплаб ишчи-ходимлар номидан йўллаяпмиз. Биз бир неча йилдан буён шу компанияда меҳнат қилиб келяпмиз. Ҳозирда Жиззах вилояти Фориш туманида қурилаётган Жиззах АЭС объектида Ўзбекистон равнақи учун меҳнат қиляпмиз. ❗ Аммо январь ойидан буён ойлик маошларимизни тўлиқ ололмаяпмиз. Етти ойдан бери ҳалол меҳнатимиз ҳақи берилмаслиги оқибатида кўплаб ишчилар қарзга ботиб кетди. Болаларимиз мактабга боряпти — кийим-кечак, китоб-дафтар, озиқ-овқат ва бошқа кундалик эҳтиёжлар бор. Ишлаб топган пулимизни олмасдан қандай яшаймиз? Яқинда вазирлик, Беларусь ва «Ўзатом» раҳбарияти вакиллари қурилиш жараёнини кўздан кечириб кетди. Лекин савол туғилади: Нега оддий ишчилар билан суҳбатлашиб, уларнинг дардини эшитадиган одам топилмайди? Қурилиш майдонига келиб, объектни кўришнинг ўзи етарли эмас. Бу ерда ишлаётган минглаб ишчиларнинг ойлиги, яшаши, овқати ва меҳнат шароити ҳам ўрганилиши керак. 💧 Ичимлик суви муаммоси: корхона томонидан берилаётган сув сифати бўйича ҳам жиддий эътирозлар бор. Айрим ишчилар сувни уйидан олиб келмоқда ёки ўз ҳисобидан сотиб оляпти. 🍲 Овқатланиш шароити: ишчилар овқатнинг сифат ва калорияси етарли эмаслигидан норози. 🍽 Ошхонадаги идиш-товоқлар: темир идишлар эскириб, пачоқланган. Айрим темир бакалларнинг ушлагичлари йўқ, қизиб кетганда қўлни куйдириш хавфи бор. Бу ҳақда раҳбариятга айтилганда эса «пул йўқ» деган жавоб берилмоқда. Энг оғриқли савол эса шу: Тошкентда раҳбарлар яхши шароитда яшаб турган бир пайтда, АЭС қурилишида чўл шароитида меҳнат қилаётган оддий ишчи нега ўз меҳнат ҳақини ололмай, қийналиб яшаши керак? Биз ҳеч кимни асоссиз айблашни истамаймиз. Лекин давлат раҳбариятидан холис текширув ўтказилиб, ишчиларнинг ойлик маошлари, меҳнат ва маиший шароитлари, ичимлик суви ҳамда овқатланиш сифати ўрганилишини сўраймиз. Компаниянинг 9397 нафар аъзоси бор гуруҳида раҳбарлардан тортиб оддий ишчиларгача бор. Аммо ишчиларнинг ойлик ва шароит ҳақидаги мурожаатлари нега муносиб даражада эшитилмаяпти? 🇺🇿 Муҳтарам Президентимиз Шавкат Мирзиёевга мурожаатимиз: Илтимос, ушбу мурожаатни тегишли мутасаддиларга етказиб, ENTER ENGINEERING компаниясида ишлаётган ишчиларнинг ойлик маошлари ва меҳнат шароитларини жойига чиққан ҳолда ўрганишни топширишингизни сўраймиз. Биз ишлашдан қочмаяпмиз. Биз меҳнат қилишдан қочмаяпмиз. Биз фақат ҳалол меҳнатимиз учун ҳақимизни ўз вақтида олишни ва инсонга муносиб шароитда ишлашни хоҳлаймиз. 📢 Илтимос, ушбу мурожаатни барча гуруҳ ва каналларга тарқатинг. Зораки, халқнинг дарди юқоридагиларгача етиб борса! Мурожаат қилувчининг шахси ошкор этилмаслигини сўраймиз. @TANQIDIY_NIGOH
UCHQUDUQ YO‘LLARDAN FOYDALANISH DAVLAT MUASSASASI XODIMLARI XAVFSIZLIGI TA'MINLANAYAPTIMI? Assalomu alaykum. Hurmatli mutassaddilar biz Uchquduq tuman yoʻllardan foydalanish davlat muassasasi ishchi xodimlari nomidan murojaat yoʻllamoqdamiz. Tashkilotda yoʻl boʻlimlariga borib ishlash uchun transport vositasi ajratilmagan, yuk avtomobilining yukxonasida qatnab ishlamoqdamiz. Amaldagi qonunchilikga koʻra odam tashish uchun mo‘ljallangan yuk avtomobilining yukxonasida odam tashish “C” toifadagi transport vositalarini boshqarish huquqiga ega bo‘lgan (odamlar soni kabinadagi yo‘lovchilarni ham qo‘shib hisoblaganda 8 nafardan ortiq bo‘lmasa) va shu toifadagi transport vositasini kamida 3 yil davomida boshqargan haydovchilar tomonidan amalga oshirilishi kerak. Yuk transport vositalarining yukxonasida tashiladigan odamlar soni kabinadagi yo‘lovchilarni ham qo‘shib hisoblaganda 8 nafardan ortiq bo‘lganda, haydovchi mazkur bandning birinchi xatboshida belgilangan talablarga qo‘shimcha “D” toifadagi transport vositalarini boshqarish huquqiga ham ega bo‘lishi kerak hamda transport vositasi ham belgilangan tartibda jihozlanmagan. Yuqoridagilarni inobatga olgan holda amaliy yordam berishingizni soʻraymiz. Kanalga qo‘shilish 👇👇👇 https://t.me/MILLATOVOZI
#diqqat #tarqating_murojaat #tahrirsiz Navoiy viloyati Nurota tumanidan❗ Murojaat: Kadrlar saralash va suhbat jarayonlarida adolatsizliklarni bartaraf etish hamda rasmiy video manbalar bo‘yicha tekshiruv o‘tkazish to‘g‘risida Men ushbu murojaatni Navoiy…