- Последний пост
- 26 июл.
- Последнее чтение
- 15 авг.
- Постов за неделю
- 0
- Всего постов
- 20
- Тип
- открытый
- Язык
- sr
- В каталоге с
- 12 авг.
- 1/24сутки в ленте
- 1 772
- 1/48двое суток
- 2 030
- 1/72трое суток
- 2 190
Оценка по просмотрам недавних постов: пост набирает почти всё за первые сутки.
Посты
Након завршеног Свјетског првенства у фудбалу неки детаљи не смију остати непримијећени. Рецимо, никоме није промакло да је једна струја у српском друштву опет навијала за сусједе, али су овај пут сусједи из БиХ били "сусједскији" од Хрватске. Али постоји још нешто. Имате медије који праве анализе кад српски спортисти донесу медаљу и народ их дочека на трговима: Како једно неуспјешно друштво компензује своје проблеме успјесима спортиста, како се спортски успјеси користе за стварање патриотског заноса и јавних окупљања, политичари покушавају да се очешу о успјех спортиста... Све негативни тонови. Да ли је чудно да исти ти медији нису ту тему направили у случају (Ф)БиХ. Постојање заједнице која је тек у националном пубертету и која свој једини изражај има кроз наступ фудбалске репрезентације, није тема за социологе телевизија Н1, „Нова С” и новине „Данас”. Умјесто тога, они се одушевљавају национал-шовинистичким кичом, у коме су три поп-фолк пјесме националне химне, и све у том случају боје позитивним тоновима.”
Заузимање страна у свјетским сукобима је традиционални српски спорт. Ту не би било посебно шта спорно да не постоје организоване групе које протурају наративе који су погубни - јер су дубоко антиполитички. Наиме, Србија јесте остварила одређен ниво војне сарадње са Израелом. Милорад Додик још и већи, барем по обиму важности за његов лични опстанак. Али умјесто да се то доживљава као дио политике, организује се читава клика која треба да створи слику да није ријеч о политици, већ о светој дужности. Срби религијским жаром морају стати иза сваког америчког и израелског непочинства. Не само подржати, већ и вјеровати. Због тога читава клика води кампању: Од преувеличавања иранске улоге у рату и Југославији, до расистичких тврдњи да се у Ирану дешава оно што дешава у Саудијској Арабији. И још горе. Суштина је да се Србима одузима право на вођење политике, не само да имамо право да наша политика буде и лицемјерна. Ако смо догматски вјерници туђих политика, онда су наше душе и мозгови поробљени. Дубровчани су признавали турског цара, слали саучешће због изгубљених турских битака, које би иначе лично прослављали. Јер су били врхунски у дипломатским играма.
Свим пратиоцима сретна нова година и све најбоље. Човјек планира, а Бог се смије, али свједено бих најавио да у наредном периоду планирам реализацију неких идеја које су више усмјерене ка документаристици и видео садржају. И у овој години пратите започете пројекте. На Сабстеку објављујем неке старе, нове, и текстове који нису за друга мјеста. Анализе које недостају у данашњим медијима можете пратити на Индикту На подкасту РС Експлејн наставићемо радити приче које обрађују локалне феномене, јунаке и менталитете. Можете га пратити на јутјубу или спотифају. Ту је наравно и Фронтал, једини ћирилични портал западно од Дрине и текстови на њему
На прослави Дана Републике 2019. припадници Специјалне антитерористичке јединице полиције пјевала је "Пјесму косовских јунака". Дан касније, тадашњи премијер лажне државе на Космету, Рамуш Харадинај, огласио се јадикујући ка ЕУ да је то учињено ради дестабилизације Балкана. Jedinicu i genocidnu pjesmu prate i pozivi protiv Evropske unije. Ovakve scene podsjećaju na krvoločni sentiment Miloševića i vrše se ispred marionete premijerke Srbije i također marionete ruskog ministra odbrane Aleksandra Vulina Услиједили су оштри одговори из Бање Луке... Питање за вас: Да ли је ова пјесма, од тада до данас, икада отпјевана на прослави Дана Републике?
Централна изборна комисија поништила је гласање на 136 бирачких мјеста. Пријевремени избори за предсједника Српске биће завршени тек у фебруару. Марко Шикуљак пореди три различита изборна циклуса и поставља питање: Зашто се избори некад понављају, а некад не. https://indikt.rs/cik-izbori-predsjednik-izborna-kradja-doboj-zvornik-laktasi/
За Њузмакс Балкан сам прокоментарисао могуће понављање гласања на 136 бирачких мјеста. Временско ограничење је утицало да се не помену још неке важне теме. Прва од њих је свакако да ЦИК није поновио изборе у Добоју и Зворнику 2024. иако су због истих разлога поновљени 2022. у Добоју, а на поновљеним практично доказана крађа десетине хиљада гласова. Да се поједини одбори СНСД - Добој, Зворник, Лакташи, такмиче ко ће више гласова украсти, показујућу "снагу" којом се "препоручују" да би могли тражити више функција на републичком нивоу. И на крају, да је само један случај изборне крађе процесуиран, у случају зворничког села Клиса.
Текст који се бави једним случајем, који је изазвало злонамјерно тумачење једне пјесме. Изведено је то у класичном нво феминистичком маниру, измишљањем проблема, да се не би бавило стварним. Феминистичка удружења су за права жена корисна колико и Тиндер за проналажење љубави. Кад би давало резултате, не би било исплативо. Кратак и ефектан текст потписује Марко Шикуљак и можете га прочитати овде https://indikt.rs/slezena-pјеsma-kocicev-zbor/
Ускочио сам у задњи час као коментатор у дневник БХТ. Не претјерано занимљива тема - нова влада, тако да сам поновио мени битне чињенице: Моћ је измјештена ка директорима, министри се бирају да угоде њима, посао одрађују замјеници, а министри су ту да фино изгледају на ТВ. Што се тиче нагањања око тога ко је дао мандат, живимо у земљи обичајног права, ако сила "са стране" то хоће, и 5 може бити трећина од 17, а ако неће, онда ће постати битно правно тумачење.
Прича око дуела Телекома Србије и СББ поново је обновљена са објављивањем снимка наводног разговора од стране Н1 и Нова С, те најаве тужбе од стране Телекома. Важно је поновити шта лежи у основи сукоба и зашто је прича о "независним" медијима који раде за интересе корпорације трагикомична.
Трочлано представништво подкаста РС Експлејн било је гост Срђана Гарчевића и његовог подкаста Покретачи. Од првих слушалаца смо добили похвале да смо релаксирали ситуацију и одвукли пажњу од напете политичке ситуације. А ја бих истакао да смо покушали да раскинемо да стереотипима у које се идентитет Републике Српске заробио и представимо неки нови. Једноставније речено, чиме ми доприносимо свеколиком Српству данас, а не само да се вртимо у причама о рату и страдању. Епизода је доступна и на Спотифају.
Колеге из црногорског Журнала су ме замолиле да помогнем у разјашњавању шта се то заиста дешава у Српској након расплета првог процеса против Додика. Лијепо изгледа смјештање у рубрике "жива ријеч" и "гледишта". Читав медијски наступ (СНСД) који је услиједио након другостепене одлуке и одлуке ЦИК је ставио нагласак на изјаве које су ту да побуђују емоције, а не делање. Посебно бих истакао поређење са Придњестровљем, које показује колико је стање у стварности различито од оног на терену.
За разлику од медија главног тока, интернет је понудио ваљане погледе на феномен Томпсон. Подкаст Хладовина био је запажен са тезама да Марко Перковић представља унутархрватску борбу за идентитет, борбу митлеуропског и динарског (илити српског). Постконцертној тези да је све то припрема да се веселије крене у поход на исток доприносим подсјећањем на филм Јозеф, гдје се Марко Перковић Томпсон појављује ликом и музиком.
Остаје ми интимно задовољство да сам први изнио тезу како је измишљени празник Дан српског јединства, националне заставе и којечега - лажни Видовдан, лажни свесрпски празник који већ имамо. Као празник "јавне управе" он нема велики потенцијал у народу, и то лако можемо видјети данас: Никоме није пало на памет да прави протест на тај дан. А кад се прави на Видовдан, то сви разумију и то чак није потребно изговорити. Зато се господин Вучић обратио кроз реплике филма Бој на Косову, а господин Додик прича о Видовдану као дану саборности. Остаје ми само да овај текст понављам до изнемоглости, док сви не усвоје да се свачији траг види и 15. септембра, као што се види 28. јуна. Препознаћемо се у зависности од тога шта тад славимо. Пробој Солунског фронта, а не нешто друго. Косовски завјет, а не било шта друго. (Па ни Принципа)
Један од мени најдражих текстова који је написан као омаж сјајној кошаркашкој генерацији Аргентине. Били су сјајни на терену и заслужују да се то опјева уз гусле
Овај текст је написан поводом 70 година од почетка устанка против НДХ. 14 година касније, као ни тада, први устанак у покореној Европи није вреднован у Републици Српској како би требало. Што не значи да треба одустати. Ријечи и идеје имају снагу. Посебно ако их се држимо досљедно. https://www.frontal.rs/marko-sikuljak-kud-se-dede-borba-protiv-fasizma/
„Mоже ли се бити Србин а не бити православац?” Чак ни Индикт није одолио познатим прљавим новинарским триковима: бесрамни Марко Шикуљак у својој новој анализи користи Милорада Додика као клик-бејт – само да би нас укратко упутио у историјат односа религије и нације код нас, од Османлија до данас.
Channel photo updated
Француска шпијунска серија је побрала бројне награде и позитивне критике. Међутим, код нас се о њој није могло прочитати ништа више од најава за ТВ премијеру, у којима су пренесени исти детаљи. Стога сам одлучио да издвојим детаље који су ми привукли пажњу и изнесем полуполитички осврт на серију. Прочитајте на мом блогу
Мени један посебно драг текст који је прошаран бројним референцама, од којих је водећа она о "тати лажних вијести", разбијена захваљујући детаљима. Да фарса буде комплетна, након што на почетку приче пише да је Блер оставио посао на грађевини када је видио да се више зарађује од кликова, у тексту касније стоји: …инсистира на томе да новац никада није био покретач и, насупрот томе, тврди да је „вођа отпора” Да, тврдим да је пола "теорија завјере" произведено од стране оних који се против њих боре. И то је пракса завјере, не теорија.
Марко Шикуљак у свом коментару говори о тежњи актуелне власти у Српској да промијени Устав. Оно што упада у очи је огроман несразмјер у понашању власти која ствари поставља тако да ће се читава ситуација промијенити ако се нешто напише на папиру, макар изнад написаног стајало да је то “закон” или “устав”. Истовремено, ниједна власт није учинила толико да сваки закон, правило или институција не морају да се поштују. Тај “договорићемо се” приступ који је примјењив на све, можда је и тајна успјеха одржања актуелне гарнитуре на власти. Зато и фасцинира та упорност да се мијења Устав са увјерењем да ће се промијенити политички односи са Федерацијом и Западом који је стајао иза ње.