Safet H. Suljić

A šta je sljedeće? Klub za braću koja heklaju i pletu? Ili možda Klub zajedničkog pranja posuđa ili guljenje krompira, pa ćemo pronaći predaju da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pomagao svojoj porodici, staviti je na plakat i proglasiti još jedan „projekat za bolji ummet“? Nije ovdje problem što se očevi sastaju i razgovaraju o odgoju svoje djece. Problem je raspamećivanje braće i pogrešni prioriteti. Problem je što se generaciji kojoj nedostaju temelji neprestano serviraju grane. Problem je što se braća, umjesto da se izgrađuju na akidi, sunnetu, menhedžu, znanju i ozbiljnosti, hrane ihvanijskim aktivizmom u kojem je najvažnije da postoji projekat, radionica, klub, inicijativa i lijepo dizajniran poziv i plakat, dok pitanje na čemu se taj čovjek akidetski i menhedžski izgrađuje ostaje negdje u drugom planu. Do kada ćemo braću raspamećivati ovakvim ihvanijskim temama? Do kada će se svaki zapadnjački društveni trend moći uvesti među muslimane samo ako mu na početak stavimo ajet ili hadis? Do kada će forma biti važnija od temelja, projekat od menhedža, a aktivizam od znanja? I onda se čudimo što imamo ljude koji znaju sve o „aktivnom očinstvu“, komunikacijskim vještinama i porodičnim radionicama, ali kada ih pitaš za osnovna pitanja akide i menhedža, počinju relativizirati, okolišati ili govoriti da „ne treba ulaziti u te detalje i podjele“. Nije slučajno da ihvanijski pristup upravo tako odgaja ljude: što manje jasnog govora o akidi i menhedžu, a što više općih tema oko kojih se svi mogu okupiti. I na kraju, nisu najveći problem samo oni koji ovakve stvari organizuju. Još su čudniji oni koji znaju stanje, koji godinama slušaju o akidi i menhedžu, koji znaju kakve se bitke vode oko Sunneta i novotarije, a onda se uredno odazovu na svaki novi projekat čim vide poziv na plakatu. Jer bez publike svaki takav projekat ostaje samo projekat - mrtvo slovo na papiru. Oni koji mu se odazovu daju mu legitimitet, težinu i prostor da sutra postane model koji će drugi kopirati. Muslimanskom ocu ne treba zapadnjački koncept da bi znao šta znači očinstvo. Treba mu akida, treba mu Sunnet, treba mu menhedž, treba mu znanje i svijest da će pred Allahom odgovarati za svoju porodicu. Kada to izgradimo kod muslimana, imat ćemo dobre očeve i bez „Kluba očinstva“. A kada to nemamo, možemo otvoriti stotinu klubova, radionica i projekata, napraviti najljepše plakate i na svaki od njih staviti po jedan hadis, ali ćemo i dalje liječiti grane dok nam se korijen suši. I to je ono što mudellisi neće da vam kažu. ✍🏻 Safet H. Suljić 🗓️ 30.02.1448 - 13.08.2026 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

📌 „Klub očinstva“ – Zapadnjački koncept pod islamskim plaštom 📌 Uzvišeni Allah uzeo je zavjet od onih kojima je dato znanje da će ljudima istinu pojašnjavati i da je neće skrivati: „A kada je Allah uzeo obavezu od onih kojima je Knjiga data da će je sigurno ljudima objašnjavati i da je neće kriti…“ (Ālu ‘Imrān, 187) Zbog toga nije od emaneta znanja da čovjek šuti onda kada vidi kako se muslimanima pod islamskim nazivima, hadisima i lijepim parolama poturaju koncepti koji su strani njihovom menhedžu, a zatim se sve to predstavlja kao nekakav napredak, edukacija i briga za muslimansku porodicu. Posljednji primjer toga jeste famozni „Klub očinstva“. Na prvi pogled sve izgleda lijepo: bolji očevi, jače porodice, bolja zajednica, bolji ummet. Dodaj tome hadis Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nekoliko riječi o odgoju i odgovornosti, i čovjek bi pomislio da je pred njim još jedan projekat izrastao iz Kur’ana, Sunneta i razumijevanja Selefa. Međutim, upravo se u tome i krije problem. Obmana se rijetko servira kao obmana. Da se ljudima otvoreno kaže da se želi preslikavati zapadnjački način društvenog aktivizma i muslimane odgajati kroz njihove moderne „klubove“, „radionice“ i slične koncepte, mnogi bi se barem zapitali odakle nam sve to i zašto nam je potrebno. Zato je mnogo lakše uzeti zapadnjački koncept, obući mu islamsko odijelo, staviti hadis na početak, spomenuti ummet i porodicu, i onda sve predstaviti kao islamski projekat. To je upravo jedan oblik tedlisa (obmane) u predstavljanju stvari. Nije problem u tome da otac bude bolji otac. Nije problem da musliman nauči kako odgajati svoju djecu, kako se ophoditi prema supruzi i kako izvršavati obaveze prema porodici. Naprotiv, islam je o tome govorio prije nego što je savremeni Zapad znao za svoje „fatherhood clubs“, seminare i radionice. Problem je kada nam oni koji su svojim ideologijama, zakonima i društvenim eksperimentima razorili samu strukturu porodice postanu uzor kako ćemo mi popravljati svoju! Kakav apsurd! Civilizacija koja više ne zna sa sigurnošću definisati ni muškarca ni ženu, koja je brak pretvorila u relativnu društvenu kategoriju, koja decenijama žanje posljedice raspada porodice, sada indirektno postaje izvor modela po kojem će muslimani učiti šta znači biti otac. A mi ćemo na to staviti hadis i nazvati ga islamskim projektom?! Još je veći problem vrijeme u kojem se ovakve stvari serviraju našoj braći. Na jednoj strani među muslimanima vodi se akidetska borba oko najosnovnijih pitanja vjerovanja, pa još uvijek moraš muslimanu dokazivati ono na čemu su bili ashabi i prve generacije ovog ummeta, čak i kada je riječ o pitanju: „Gdje je Allah?“ Na drugoj strani vodi se menhedžska borba: sunnet ili novotarija, slijeđenje Selefa ili Halefa, jasna distanca prema novotarima ili relativiziranje njihovih zabluda. Braća su nam menhedžski pogubljena. Mnogi više ne znaju ko je učenjak Sunneta, a ko ideolog; šta je princip, a šta interes; šta je mudrost, a šta kukavičluk; šta je približavanje ljudima radi da’ve, a šta približavanje zabludi radi dunjalučke koristi. I baš u takvom vremenu pojave se mudellisi koji će braći objasniti da je jedan od naših problema što nemamo - Klub očinstva! Pa jesmo li mi riješili akidu? Jesmo li riješili sunnet i novotariju? Jesmo li braću naučili menhedžu Selefa? Jesmo li ih naučili kako prepoznati novotara, kako se odnositi prema zabludi, od koga se uzima znanje i kome se daje povjerenje? Ako jesmo, halalite, izgleda da nam je još samo „Klub očinstva“ nedostajao da kompletiramo islamski preporod!

💢Allah uzdiže ljude od znanja i imana💢 Šejh Muhammed Ibn Salih El-Usejmin, Allah mu se smilovao, u svome kaoitalnom djelu El-Mumti’a kazao je: Pitanje: Ko su oni koji zaslužuju uzdizanje? Odgovor: Ljudi znanja i imana, kao što Uzvišeni Allah kaže: “Allah će uzdignuti na stepene one među vama koji vjeruju i one kojima je dato znanje.” (El-Mudžādele, 11) A što se tiče ljudi neznanja i nevjerstva, kod njih je obrnuto. Da li ovo uzdizanje obuhvata uzdizanje znanjem, imanom, imetkom, ugledom i porijeklom ili ne? Odgovor: Da, obuhvata sve. Sve što se smatra uzdizanjem ili spuštanjem Uzvišeni Allah je Taj Koji time upravlja: uzdiže neke ljude, a spušta druge, shodno onome što iziskuje Njegova, mudrost. 📖 Šerhu-l-Mumti‘, (9/735). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je imam Malik, Allah mu se smilovao: „Čuo sam da čovjek koji je istinoljubiv (iskreni) nikada ne izgubi razum u starosti.“ 📖 El-Džāmi‘ fi Es-Sunen ve El-Adāb, (1/178). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je šejh Muhammed b. Ibrahim Alu Šejh, Allah mu se smilovao: „Svako ko upućuje dovu vjerovjesniku ili evliji mimo Allaha, već ga je time uzeo za božanstvo i poistovjetio se sa jevrejima i kršćanima u njihovom širku.“ Pojašnjenje: Samim time što je ibadet dove usmjerio nekome mimo Allaha, on je tog vjerovjesnika ili evliju uzeo za božanstvo - samim tim postupkom. Nije uslov da ga nazove „bogom“ ili „gospodarom“, niti se sam propis tog postupka veže za neke dodatne unutrašnje, srčane motive. Drugim riječima, poenta ovog govorajeste razlikovanje između suštine djela i načina na koji ga počinilac naziva: ko nekome uputi dovu koja predstavlja ibadet i koja pripada isključivo Allahu, učinio je djelo širka, makar tvrdio: „Ja ga ne smatram bogom niti gospodarom.“ Samo nazivanje ne mijenja stvarnu šerijatsku prirodu djela. 📖 Šerhu Kitābi-t-Tevhīd, šejh Muhammed b. Ibrahim Ālu Šejh, (2. tom.) 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je šejh Muhammed b. Salih El-Usejmin, Allah mu se smilovao: „Vjernik je pronicljiv, razborit i pametan. On je oprezan u svojim poslovima i uređuje ih. Musliman nije onaj koji sebe prepušta stihiji. Zbog toga čovjek treba, naročito u našem vremenu, urediti i rasporediti svoje vrijeme. Tako će, naprimjer, jutro odrediti za određene obaveze, a večer za druge; subotu za nešto, nedjelju za nešto drugo, shodno svojim okolnostima i potrebama, kako mu vrijeme ne bi bilo uzalud izgubljeno.“ 📖 Šerhu Bulūgi-l-merām, (10/494). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

https://youtu.be/Q-Nc7Fq7K8s?si=hzKRS-3nT1pvA-KT

Rekao je Ibnu-l-Dževzi, Allah mu se smilovao: „Kako se može radovati onaj ko je čvrsto uvjeren u smrt? Kako se može zabavljati i biti nemaran onaj ko zna da je polaganje računa blizu? Kako se može osjećati sigurnim onaj ko zna da se srca mijenjaju?“ 📖 El-Mudhiš, (str. 500). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je Ibn Es-Semmāk, Allah mu se smilovao, jednom čovjeku: „Uzvišen neka je Onaj Koji te je stvorio i učinio da: vidiš pomoću masnog tkiva, čuješ pomoću kosti, a govoriš pomoću mesa.“ 📖 Šu‘abu-l-īmān, El-Bejheki, (str. 113). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je Šejhu-l-islam Ibn Tejmijje, Allah mu se smilovao: „Strpljenje je osnova koja drži pod kontrolom sve pohvalne osobine koje su naređene.“ Drugim riječima: onaj ko nema strpljenja, neće moći biti čovjek lijepog ahlaka. 📖 Medžmū‘u-l-Fetāvā, (16/65). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je šejh Muhammed b. Salih El-Usejmin, Allah mu se smilovao: „Uzvišeni Allah može nasilniku dati vremena, pa čovjek može imati mnoge i velike grijehe, a Allah mu ipak odgađa kaznu i daje vremena, kao što Uzvišeni kaže: ﴿وَلَا يَحْسَبَنَّ الَّذِينَ كَفَرُوا أَنَّمَا نُمْلِي لَهُمْ خَيْرٌ لِّأَنفُسِهِمْ ۚ إِنَّمَا نُمْلِي لَهُمْ لِيَزْدَادُوا إِثْمًا وَلَهُمْ عَذَابٌ مُّهِينٌ﴾ ‘Neka nikako ne misle oni koji ne vjeruju da je dobro za njih to što im Mi dajemo vremena. Mi im vrijeme dajemo samo zato da povećaju svoje grijehe, a njima pripada ponižavajuća patnja.’ (Ālu Imrān, 178) Allah može nasilniku dati vremena, a zatim ga iznenada ščepati takvim zahvatom iz kojeg se više neće moći izbaviti. Molimo Allaha za zaštitu i spas. Nekada Allah grješniku daje vremena tako što mu daje blagodati i povećava ih, kao što Uzvišeni kaže: ﴿فَلَمَّا نَسُوا مَا ذُكِّرُوا بِهِ فَتَحْنَا عَلَيْهِمْ أَبْوَابَ كُلِّ شَيْءٍ حَتَّىٰ إِذَا فَرِحُوا بِمَا أُوتُوا أَخَذْنَاهُم بَغْتَةً فَإِذَا هُم مُّبْلِسُونَ﴾ ‘A kada zaboraviše ono čime su bili opominjani, Mi im otvorismo kapije svega; a kada se onome što im je dato obradovaše, iznenada ih kaznismo i oni odjednom svaku nadu izgubiše.’ (El-En‘ām, 44). Od Allahovih blagodati prema robu jeste da mu ubrza kaznu još na dunjaluku. Međutim, ponekad mu je ne ubrza, pa vidiš ljude kako ustrajavaju u grijesima, dok im se blagodati samo povećavaju. To je istidrādž - postepeno približavanje kazni. Zato, kada god vidiš da se blagodati povećavaju, a grijesi postaju sve brojniji, onda je to istidrādž, bez obzira radilo se o muslimanu ili nevjerniku. Zbog toga iskušenje ne mora biti samo u nevolji i onome što čovjek ne voli. Iskušenje može biti i u blagodatima i dobru. Uzvišeni Allah kaže: ﴿وَنَبْلُوكُم بِالشَّرِّ وَالْخَيْرِ فِتْنَةً﴾ ‘Mi vas stavljamo na kušnju i zlom i dobrom.’ (El-Enbijā’, 35).” 📖 Šerhu Rijādu-s-Sālihīn, (1/703). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

💢Za uspostavljanje dokaza (hudždžeta) nije uslov da onaj protiv koga je dokaz uspostavljen bude njime ubijeđen💢 Pitanje „razumijevanja dokaza“ (فهم الحجة) i njegovog „razjašnjenja“ (تبيّنها) ogranak je pitanja opravdanja neznanjem (العذر بالجهل), kao i podjele znanja na dvije vrste: ❶ Jasno znanje – jasna pitanja (المسائل الجلية) U ovim pitanjima neznanje nije opravdanje, a dokaz (hudždže) uspostavlja se samim njegovim dospijevanjem do čovjeka. Pri tome se ne uslovljava čekanje da osoba „razumije“ dokaz niti da joj on postane potpuno „jasan“, jer je ova vrsta znanja nerazdvojno povezana sa znanjem o dva šehadeta i proživljenju nakon smrti. Stoga se ne može zamisliti neznanje o tim pitanjima uz istovremenu tvrdnju da osoba poznaje značenje dva šehadeta. Uzvišeni Allah kaže: ﴿وَأُوحِيَ إِلَيَّ هَٰذَا الْقُرْآنُ لِأُنذِرَكُم بِهِ وَمَن بَلَغَ﴾ „A meni se ovaj Kur’an objavljuje da njime vas i one do kojih on dopre opominjem.“ (El-En‘am, 19) I kaže Uzvišeni: ﴿وَإِنْ أَحَدٌ مِنَ الْمُشْرِكِينَ اسْتَجَارَكَ فَأَجِرْهُ حَتَّىٰ يَسْمَعَ كَلَامَ اللَّهِ ثُمَّ أَبْلِغْهُ مَأْمَنَهُ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمْ قَوْمٌ لَا يَعْلَمُونَ﴾ „Ako te neki od mnogobožaca zamoli za zaštitu, ti ga zaštiti kako bi saslušao Allahove riječi, a potom ga otpremi na mjesto gdje će biti siguran. To je zato što su oni narod koji ne zna.“ (Et-Tevbe, 6) Onaj ko u ovoj vrsti pitanja uslovljava potpuno razumijevanje i razjašnjenje dokaza, obavezao je sebe nečim što nije njegova obaveza. Uzvišeni Allah je za nevjernike spomenuo da ne shvataju, ne razumiju, ne znaju i da su njihova srca prekrivena, pa im to ipak nije bilo opravdanje. ❷ Skriveno i manje jasno znanje – skrivena pitanja (المسائل الخفية) Kod ove vrste pitanja neophodno je razumijevanje i razjašnjenje, te nije dovoljno da dokaz samo dopre do osobe. Naprotiv, potrebno je uzeti u obzir tri stvari: 1. da je dokaz do osobe dospio; 2. da je njegova vjerodostojnost utvrđena; 3. da je njegovo značenje i dokazivanje konkretnog pitanja jasno. Kada se osobi otkloni neznanje na način na koji bi se ono, kod osobe poput nje, uobičajeno trebalo otkloniti i stvar joj se razjasni, tada je protiv nje uspostavljen dokaz. Odnosno, prihvatanje i uvjerenost (الاقتناع) nisu uslov za uspostavljanje dokaza (قيام الحجة); u protivnom bi svako ko odbije dokaz mogao tvrditi: „Nisam ubijeđen“, pa dokaz protiv njega nikada ne bi bio uspostavljen. ✍🏻 Safet H. Suljić 🗓️ 08.08.2026 - 25.02.1448 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je Hasan El-Basri, Allah mu se smilovao: „Tako mi Allaha, nema bogatstva mimo Kur’ana, niti nakon njega ima siromaštva.“ 📖 Musannef Ibn Ebi Šejbe, (7/156). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je Sufjan b. Ujejne, Allah mu se smilovao: „Tako mi Allaha, Allah nije dao dunjaluk onome kome ga je dao osim kao iskušenje, niti ga je uskratio onome kome ga je uskratio osim kao iskušenje. Dokaz za to jeste da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, gladovao, a vi ste siti.“ 📖 Zemmu-d-Dunjā, Ibn Ebi Dunjā, (str. 215). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je uvaženi Šejh prof.dr. Sa’d El-Haslan, Allah ga sačuvao: “Doći će dan kada će utihnuti svi dunjalučki glasovi oko tebe. Ugasit će se sva ona buka koja je iscrpila tvoje srce, nestat će sve smutnje koje si ostavio iza sebe, a ti ćeš krenuti u susret Allahu. Toga dana sa sobom nećeš ponijeti ništa osim svojih djela. Tada će ti se istina potpuno razotkriti. Koliko si samo bitaka smatrao presudnim, a bile su tek prolazna epizoda. Koliko je rasprava iscrpilo tvoju dušu, a na Ahiretu neće imati nikakvu težinu. Koliko ti je dunjalučkih zaokupljenosti oduzelo dane i udaljilo te od pripreme za tvoj pravi život. Zato nemoj čekati trenutak odlaska da to shvatiš, jer će tada biti kasno. Shvati to sada, dok još imaš priliku da činiš dobra djela, da se iskreno pokaješ i da popraviš ono što je iza tebe. Smanji svoju vezanost za ono što prolazi, a preostali dio života ispuni onim što ostaje: skrušenim namazom, iskrenom tevbom, čistim srcem, lijepom riječju i neprekidnim činjenjem dobra. „O vjernici, bojte se Allaha, i neka svaki čovjek pogleda šta je za sutra pripremio.“ (El-Hašr, 18.)” 📖 Telegram kanal uvaženog Šejha. 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je Sufjan Es-Sevri, Allah mu se smilovao: „Laž ima različite stepene, a najgore posljedice i najveću štetu ostavljaju: kršenje obećanja i optuživanje nevinih ljudi.“ 📖 Ensābu-l-Ešrāf, (11/315). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „Držite se ovaca, jer su one od džennetskih životinja. Klanjajte namaz u njihovim torovima i potarite (rukom) njihovu prašinu (ili obrišite ono što im izlazi iz nosa).“ 📖 Bilježi ga Ibn Madže i drugi, a šejh El-Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihul-Džami’, (br. 4073). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic

Rekao je Jahja b. Mu’az Er-Razi, Allah mu se smilovao: „Nema nijednog vjernika koji počini grijeh prema Uzvišenom Allahu, a da uz taj grijeh ne budu prisutna i dva dobra djela: strah od kazne i nada u oprost.“ 📖 El-Ibānetu-l-Kubrā, Ibn Batta El-’Ukberi, (2/766). 🔗 https://t.me/Safet_Suljic