Србословље - How to Serb

ꒌ🗣 ЧЕСТЕ ГРЈЕШКЕ КОЈЕ (НЕ)СВЈЕСНО ПРАВИМО У СВАКОДНЕВНОМ ГОВОРУ (2) Сви често правимо грјешке у било чему што радимо и оне могу бити свјесне или несвјесне. Говор и кориштење ријечи у српском језику не представљају изузетак. Уколико желите исправити ваш говор, причајући смисленије, разговјетније и ученије, даћемо вам неколико примјера, који иако једнозначни се односе заправо и на све остале сличне изразе: "дошао сам с колима" ❌ падеж који се користи је Instrumental, падеж друштва или заједнице,који означава С КИМЕ смо нешто радили ( "изашао сам с другом") се у овом начину употрјебе односи на жива бића, у случају овакве неправилне употрјебе стиче се утисак да смо повели кола негдје заједно са собом, што наравно нема смисла јер су кола неживе природе. "дошао сам колима" ✅ пошто кола нису живо биће, нити представљају друштво или заједницу, потребно је користити облик Instrumentala који се односи на оруђе или средство којим (тј. ЧИМЕ ) се нека радња постиже, у овом случају, користећи кола, смо дошли негдје. "када би могао", "кад би могли" ❌ - глагол БИТИ у аористу (блиском прошлом времену) облик "би" користи само за треће лице једнине "када бих могао" , "када бисмо могли", "када бисте могли" ✅ - сада користимо исправан облик аориста глагола БИТИ јер у првојм случају се по облику глагола БИТИ назначава да се ради о првом лицу једнине (говорник)у, а у другом случају да се ради о првом лицу једнине тј. скупини говорника, или (у 3. случају) сабрање саговорника. "Купио сам хљеба" ❌ - хљеб је у овој реченици у Родитељном падежу (тј. genitivu) што нам говори да је потребно назнчати количину, јер се као такав понаша као небројива именица "купио сам (1) хљеб", "купио сам вјекну хљеба", "купио сам мало хљеба"* ✅ - овдје имамо двије врсте правилне употрјебе, у првом случају подразумијевамо хљеб као пребројиву konkretnu именицу (тј. предмет јасно одређене величине - вјекну) те можемо користити облик Винитељног падежа (akuzativa) јер се ради о pravom (пребројивом) objektu ("купио сам 2 хљеба" за множину наравно), међутим у наредна два облика идаље сматрамо хљеб као небројиву именицу, неодређене величине те је потребно одредити њгову количинску мјеру јер користимо Родитељни падеж (genitiv), врло сличан образац важи и за већину намирница које купујемо. "дјечји", "кокошја","вучја", "Божји", "човјечји",... ❌ - обичај гутања И у оваквим облицима је потпуно неприродан и ван духа нашег језика и подсјећа као да је преузет из пољског гдје се код латинских дометака на крају ријечи редовно изоставља И нпр. "informacja" (умјесто информација), упркос овој неприродној звучности у нашем језику који не посједује безвучно-прелазно И-Ј као пољски, ови облици су ушли у употребу због уплива хрватског утицаја изградње умјетног језика на измишљеним разликама од изворишта тј. српског. "Божији", "дјечији", "кокошија, "вучија" "човјечији",...) ✅ - када се основа ријечи за присвојни придјев завршава на самогласник у српском језику се од старина одувијек користио наставак ИЈИ примјери гдје се ово правило (неспорно) ипак задржало и одолило упливу хрватиштине су "овчији", "врапчији",... Знате ли још неке примјере сличних израза који се погрјешно изговарају? Напишите нам у опаскама испод. #Језикословље 👉 Србословље 👈

❗️ Молимо вас да издвојите неколико минута и прочитате ову причу. Породица већ више од 36 година трага за дјететом које је, према њиховим тврдњама, нестало непосредно након рођења у Загребу 11. јуна 1990. године. Ако препознајете неке детаље, ако сте чули било какву причу или посједујете информацију која би могла бити од значаја – јавите на @RadeRadohna33 ,  И најмањи траг може бити пресудан. 📢 Подијелите ову објаву како би дошла до што већег броја људи. Никада се не зна ко би могао препознати нешто важно.

ꒌ🗣 КАКО СЕ КАЖЕ: РЕКНЕМ ИЛИ КАЖЕМ, ШТА ЈЕ ПРАВИЛНО!? језик као свакодневна ствар коју користимо се по природи својих говорника непрестано мијења, прилагођавајући им се. Како су говорници све презаокупљенији преживљавањем, и свакодневним недаћама, а све мање вични читати и истраживати сопствени језик тако неминовно, временом, долази до избљеђивања појединих ријечи и облика који иако су потпуно правилни, домаћи и у духу језика, просто бивају избачени из употрјебе јер из замјењују неки други, учесталији, који се чешће користе. Временом, они не само да излазе из употрјебе, него звуче чудно и штрче у нашем уху када их чујемо и доживљавамо их као нешто страно и неприродно. Ова судбина је задесила све облике садашњег времена глагола РЕЋИ, који су замијењени са облицима глагола КАЗАТИ: 1. Ја рекнем 4. Ми рекнемо 2. Ти рекнеш 5. Ви рекнете 3. Он рекне 6. Они рекну (она, оно) (оне, она) Ови облици су, иако потпуно правилни и у духу нашег језика готово потпуно неоправдано ишчезли, и замијењени су са облицима глагола КАЗАТИ: Кажем, Кажеш, Каже, Кажемо, Кажете, Кажу. Само коришћење КАЗАТИ у садашњем времену није уопште лоше, нити неправилно, али оно што јесте лоше у овој причи је да је један облик временом потпуно надјачао други те данас многи мисле како су облици од глагола РЕЋИ (рекнем, рекнеш,...) неправилни те покушавају исправити људе који их идаље користе. Оно што је битно напоменути јесте да се облици глагола РЕЋИ (рекнем) идаље користе, али углавном у облстима Срједње Босне и околних брдско-планинских крајева који се граниче са Посавином и Семберијом (уколико су вам познате још неке области употрјебе пишите нам у опаскама испод). Управо то што су ови облици преживили до дана данашњег у неприступачним предјелима говори о њиховој старини, а самим тиме и изворности која није ништа већа од облика КАЗАТИ (кажем), али итекако није ни ништа мања. Још једна занимљивост је да глагол РЕЋИ у садашњем времену има и још један облик, који је итекако присутан ако не и надјачао облике КАЗАТИ у Црној Гори, ови облици су такође потпуно правилни и у духу нашег језика такође, а гласе: 1. Ја речем 4. Ми речемо 2. Ти речеш 5. Ви речете 3. Он рêче 6. Они реку (она, оно) (оне, она) Наравно, битно је разликовати ове облике (нарочито 3. лице јендине) које се разликује само у пригласју (akcentu) од Аориста (блиског-прошлог времена) глагола РЕЋИ у којем се на (првом) е користе искључиво краткосилазна пригласја (за разлику од дугосилазног у црногорским облицима садашњости): 1. рекох 4. рекосмо 2. рече 5. рекосте 3. рече 6. рекоше (Не треба мијешати са Давно-прошлим временом Имперфектом глагола РЕЋИ, који не постоји јер је РЕЋИ свршеног глаголског вида те се најчешће користи несвршен глагол ГОВОРИТИ -> говорјах / говорих, ... говорјаху) Пак у другим областима, ствар се усложњава и са осталим глаголима врло сличне употрјебе: рећи/изрећи, казати/исказати, велити/изустити, испричати/напричати, говорити/изговорити, поменути/споменути, бесједити/бекнути итд. итд. Иако су те разлике углавном много мање, а и сам начин коришћења није у толикој мјери превагнуо ни у једну страну. #Језикословље #говоримоСрпским 👉 Србословље 👈

ꒌ⚜️ ПРЕЗИМЕНА БОСАНСКИХ МУСЛИМАНА (поготово из Сарајева) У 19. СТОЉЕЋУ Наводиће се у продужетку исјечак из књиге господина Живковића (види дно објаве за цијел назив извора) о Сарајеву и презименима његовијех житеља: Неки Босанци, примивши ислам, преврнуше своје име на турски (Мустафа Хилми, Мехмед Хулуси) и ако су радије задржали свој матерински језик, а многи опет у своме босанскоме поносу сачуваше своја старинска презимена те се види, ко су им били дедови (Капетановићи, Кулиновићи, Рајковићи, Видајићи, Соколовићи и др.); многи турскоме имену прилепише српски свршетак¹ "ић" (Алипашић, Дедагић, Џенетић, Хафизовић, Фазлипашић и др.). Ма да скоро увек, говоре српски, ипак неће рећи за свој језик, да је српски, већ кажу "бошњачки" или "нашки"². И ако су увек били врло одани својој новој вери те се сами чак и "Турцима" зову, ипак Мухамедовци нису могли са свим заборавити свога порекла, као што се то лепо види из њихових турско-српских презимена и језика; то се још боље види из тога, што и данас поштују своје негдашње patrone, јер многи празнују Св. Ђурђа и Св. Илију (Алиђун) и тих дана излазе на teferič, да се веселе, и на таком весељу певају све песме — обично женске — које и Православни певају, и причају приче, које и Православни причају, а у причање уплећу пословице, које и Православни употребљавају; сами признају, да је то празновање од дедова на њих прешло. Потом ће завршити мисао са: И данас има Мухамедоваца, који тајно зовну на гроб својим сродницима попа, да чита молитву за покој души преминулима. ¹ данас је прикладније на српском рећи дометак ² у 1. издању Вукова Српска рјечника (1818.) можемо наћи, поред нашки, и нашински, нашинац, нашинка, нашинство. Вук, Копитар и други учењаци тада су знали да је то српски језик. ³ мисли се на слављење слава 📚 Извори: ‣ Живковић, Мита. Сарајево од свог постанка до данас. Пожаревац 1894. ‣ Караџић, Вук Стефановић. Српски рjечник, истолкован њемачким и латинским риjечма. Беч 1818. Позајмљенице су искошене и написане латинским писмом. #Народност #Поријекло 👉 Србословље 👈

🇭🇷🔪ꒌ⚜️🩸СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКИ ПОКОЉ У ПРЕБИЛОВЦИМА 6.8.1941. Сахрана костију Срба које су убиле хрватске Усташе у Другом свјетском рату у селу Пребиловци у јужној Босни и Херцеговини ꒌ ⚜️. Пребиловачки масакр је само један од великих злочина који су хрватске усташе починиле у Независној Држави Хрватској током прогона Срба у Другом свјетском рату. Хрватске усташе су 6. августа 1941. године убиле око 600 жена и дјеце из херцеговачког села Пребиловци, бацивши их живе у јаму Голубинка, код Шурманаца. У току љета 1941. хрватске усташе настављају са масовним убиствима Срба - од 1.000 Пребиловчана убијено је њих 820, док је у сусједним мјестима доњег слива Неретве, укључујући и Шурманце, убијено око 4.000 Срба. Јама Голубинка је бетонирана 1961. године. Само 14 од 550 познатих хрватских крволока изведено је пред суд након рата, а један од судија је и сам био хрватски усташа близак злочину. Шесторо их је осуђено на смрт, а остали су осуђени на затворске казне, у просјеку око три године. Група од 170 сељана, коју су првенствено чинили мушкарци, преживела је чудом масакр. Као што то и бива, некажњени злочини, увијек подстичу злочинце на нове. То бијаше случај и овдје те су током Одбрамбено-Отаџбинског рата у јуну 1992. све куће у Пребиловцима биле спаљене и срушене. Спомен-костурница у Пребиловцима у коју су биле положене кости Срба из Пребиловаца и околних села побијених и бачених у јаме током Другог свјетског рата, су 1992. године минирале и сравниле са земљом хрватске снаге. На мјесту спомен-цркве у којој су биле кости око 4.000 Срба извађених из јама 1990—1991. године је направљена депонија отпада.Име Ивана Јовановића Црног је међу око 1600 усташа погинулих „за хрватску слободу” на споменику у Чапљини подигнутом 2002. године. Никад да се не заборави! #Пребиловци #НДХ #БиХ 👉 Свесрбље 👈

ꒌ🐺💔 "ОЛУЈА" - СВЕЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ У свезлочиначком етничком чишћењу Срба из Книнске Крајине незапамћених размјера званом “Олуја”, другом највећем ентичком чишћењу Срба у 20. вијеку (послије оног у НДХ) живот је изгубило 726 војника, 2313 цивила, са својих вишевијековних огњишта протјерано је преко 250.000 Срба, и до темеља је спаљено преко 20.000 српских кућа. До данас данашњег крволоци и учесници у овом свезлочину још увијек нису кажњени! Не заборављамо, не опраштамо! Пјесма у знак сјећања Книнске Крајине ꒌ🐺 "Вучија земља - Плач Крајине" https://youtu.be/6dunrTdy6uk?feature=shared #Олуја #ОдбрамбеноОтаџбинскиРат 👉 Србословље 👈 👉 Србословље на Јутјубу 👈

Јединствено место на српском телеграму где наш народ (из свих српских земаља) сваког уторка гласа по питањима која ће определити нашу будућност. Иако је дуг пут још увек пред нама, направили смо први корак ка друштву у коме ће се глас народа чути гласније https://t.me/GlasNarodaSRB

ꒌ 😱🧙‍♀️СТРАШНА БИЋА НАРОДНОГ ПРЕДАЊА — БАБАРОГА Као и код свих старих народа и код Срба, постоје небројене приче народног предања које су објашњавале како стварне и објашњиве, тако и нестварне а и необјашњиве догађаје. Међу њима се крију како снажна, јуначка и добра бића и јунаци, тако и она друга - застрашујућа, тајанствена и зла бића. Једно од најпознатијих таквих бића је свакако бабарога. Ко је бабарога? У народним предањима бабарога је застрашујуће женско биће у облику погрбљене, ружне, крезубе старице наказног лица са рогом на глави (по коме је и добила име), које се крије на тамним мјестима и излази само ноћу. Према народним предањима бабарога вреба неваљалу и непослушну дјецу у мраку, по пећинама или напуштеним кућама. Она их плаши и отима трпајући их у своју врећу, те их одводи у свој брлог гдје их послије прождире. Бабарога је као лик у народним причама увијек служила као вид казне и упозорења дјеци не би ли слушали старије и вазда се лијепо понашала. #Предање #празновјерје 👉 Србословље 👈

ꒌ 🐺💂‍♀️ НА ВЈЕЧНОЈ СТРАЖИ ЕВРОПЕ — КОРДУН: УВОД (4) Овако су Аустријска војска доживљавала овај витешки, природни, добра срца, узраста бе његе и мекуштва, одприроде одгојен сој људи, пуних осјећања одушевљености за војнички позив и част и зато увијек спреман одавати се војној обавези без обзира на цијену: Књига стиже од Бечког ћесара, Он позива младе граничаре, На бојиште према Италији, Два су краља сабље укрстила И позивљу у бој за слободу! По Крајини крвавој загрми Разлијеже се пјесма од јунака И кукњава остарјелих мајки! Пропиштат ће многе сиротице, Остати ће многе удовице, Крајина ће сама себе клети: Ој Крајино крвава 'аљино Крвав биоко те је створио! С крвљу ручак, са крвљу вечера, Свак крваве жваће залогаје, Нигда мирна данка за одмора. Ред је поћи па мкар не доћи, Подиже се на оружје војска, Све што гари мрка наусница, Шта је брка и јуначког ока, Голобраде момке не оставља, Све под барјак, све књига позива, У о'брану цареви'градова, Силна војска поље притиснула, А за војском облак сиротиње, отац, мајка, братац и сестрица, Вјерна љуба и ситна дјечица, Оставили кућу и огњиште, Мртвим ко'цем подбочили врата, Враћати се ка'да не кане, Ко шта има, сваки своме даје. Нá путниче, готов самртниче, Послужи се, док је жива глава! Бог зна игда или више нигда, Ево то је надаша задужбина. Да је коме стати па гледати, Ту сељачку пуку сиротињу— Ђесе живи људи оплакују, да су пера шта су вите јеле, Лист папира шири од Крајине, Да су ђаци што црни облаци, Да је тинта што је вода ладна, Не би могла исписати јада! Мајка сину пада око врата, Вјерна љуба сузама се гуши, Тужно цвили за срце уједа: Авај боже големога јада Овак'ога у свијету нема Нич'је срце није од камена Свој својему и пјева и плаче То је нека жива задушница. Растанак је најтеже опијело, Да је моћи на бојиште поћи, Ђевојка би муке испјевала, Носила би пушке до 'талије, А мајка би ране превијала, Сеја брату воде донијела, А ћаћа би замијенио сина, Дјечица би муке олакшала, Повратак је као и у гробље, Сви стискају срце од жалости. Кад војска марширати пође, Бубњи тутње кораци падају, Звона јече, а топови ричу, Војска пјева танко гласовито: Збогом земљо, збогом завичају У теби ми три добра остају: Прво добро и отац и мати, Друго добро братац и сестрица, Треће добро жена и дјечица! Ко имаде срца у њедрима Да је срце ка' камен студени, И камен би мора' проплакати Камол' неће ова сриотиња! Гледа' сам сузе у очима, Команданту Шваби обрстару, Он овако поче бесједити: Мили Боже има ли јунака, Ка' што су ми ови граничари? Милост царска највећа им срећа, А имање трње и камење, Двори су им ниска колибица, Сва светиња дрвена црквица, Крсна слава и просена слама, Сав завичај гробља и гробови! Давор' сине шта си заслужио Борећи се стотине година, Бранећ' папу и бечког ћесара Да и' силни оркан не потурчи, Хиљада је и осам стотина Шездесет је и шеста година, Камење ће хладно прозборити И твоја ће срећа дозорити!" 📚 "Срби на Кордуну" — Миле Боснић #Кордун #Кордунаши 👉 Србословље 👈

🇻🇦🔛ꒌ ВАТИКАН И НДХ - ПАКЛЕНИ НАЦРТ ЗАТИРАЊА СРБА (4) Антисловенска, аустрофилска политика Ватикана долази особито до изражаја у личности папе Пија 10. који ће 1950. бити проглашен "блаженим". У саопштењу, којим се проглашава блаженим стоји: "U početku evropskog rata, koji je on svim sredstvima hteo onemogućiti, slomljen bolom više nego godinama, primivši svetski sakramenat, dao je dušu Bogu 20.8.1914." Умро је дакле, "од бола и жалости", јер изби рат који није успио спријечити, и за то је проглашен "блаженим"! Истина је наравно потпуно друкчија. У књизи "La papauté contemporaine" објављеној у Паризу 1946 проф. свеучилишта Хенри Марк-Бенет пише: Године 1903. био је кардинал Сарто изабран за папу и назаван Пије X. Изабран је баш заузимањем Аустроугарске, која се борила против другог најважнијег кардинала, Рамполе, ранијег sekretara папе Лава XIII... Црква је добила за главара човјека, који је занемаривао читав савремени свијет, а био је занесен крутим и самодржачким начелима... Изазивао је тим својим начелима свуда сукобе, не само са свештенством и вијерницима, него и с државама... Био је сматран отпочетка, не без разлога, папом Тројног савеза (тј. Аустроугарске, Њемачке и Италије). Пије Х прекинуо је односе с Француском, усљед своје црквене politike. С Русијом је био у затегнутим односима због Пољске. Због Ирске се посвађао са Енглеском. Завадио се и са САД те није примио америчког предједника Теодора Рузвелта, када је он 1910. дошао у Рим, само зато јер је он посјетио једну методистичку цркву. Пошто је раскинуо с Француском, нагнуо се сав на Аустроугарску, која постаје главна katolička сила, што се очитовало и сјајним euharistijskim kongersom у Бечу 1912. Аустроугарска је била konzervativna katolička држава, у којој се гајило старјешинство (hijerarhija) и disciplina по папином укусу. #НДХ #Ватикан 👉 Србословље 👈

ꒌ🐺🚂 КРАЈИНА ЕКСПРЕС - ОКЛОП СРПСКЕ КРАЈИНЕ 🚂ꒌ🐺 „Крајина Експрес“ бијаше незванични назив за 7. оклопни воз који је користила „Српска Војска Крајине“ (СВК) током Одбрамбено-Отаџбинског рата у Книнској Крajини и Босни и Херцеговини од 1991. до 1995. године. Развијен је у жељезничком депоу у Книну на љето 1991. и првенствено бијаше укључен у војне операције широм Далмације, Кордуна и Лике. Заповједник и возовођа је био капетан Благоје Гуска који имаше на располагању посаду од око 30 војника који су поред управљања возом могли изводити и редовне пјешадијске задатке. Иако првобитно направљен са најмањом могућом заштитом помоћу врећа са пијеском, воз је прошао разне надоградње, укључујући ојачани челични оклоп и тешко наоружање као што су противаздухопловни топови и лансери противтенковских ракета. До прољећа 1992. стекао је славу у борбама око Дрниша и постао незванично познат као „Крајина Експрес“. Током привременог прекида ватре почетком 1992. године, Крајина Експрес је учествовао у ослобађању насељах и објеката од државног значаја, попут аеродрома Земуник близу Задра. Међутим, како су непријатељства настављена, воз је играо кључну улогу и у нападачким акцијама. Воз бијаше укључен и у значајне битке попут Коридор 92, у намјери повезивања одсјечених области у Брчком које бијаху под непрекидним нападима хрватске Војске и ХВО-a. Борбене способности воза су се наставиле развијати, уз надоградње које су укључивале додатнo артиљеријско оружје и самоходне топове. За вријеме тзв. „операције Олуја“, Крајина Експрес је упућен у Лику. Када је његова посада схватила да је пад Републике Српске Крајине неизбијежан, уништила је воз избацивши га из шина у јаругу. На хрватску несрећу, Крајина Експрес је остао оличење слободе и војних напора Српске Војске Крајине и дан данас се сматра једним од најпознатијих и најдомишљатијих оклопних возила било које Српске Војске. 📚 Извори: ‣ Новаковић Коста — „Српска Краjина— Книн“ 2009. ‣ Секулић Милисав — „Книн је пао у Београду“ 2000. #ОдбрамбеноОтаџбинскиРат #Крајина 👉 Србословље 👈

ꒌ⚜️ ЈОВАН СУНДЕЧИЋ -ОД ПУСТИХ ГОРА ДО КЊАЖЕВОГ ДВОРА Јован Сундечић је рођен 1825. године у селу Голињево у близини Ливна. У раној младости отац је Јована послао у Имотски код бабе и тетке, гдје научио је латиницу од једног фратра. У Имотском је завршио два разреда школе на италијанском језику. Ћирилицу је учио од калуђера у манастиру, у околини Имотског - Главине. Затим га отац шаље у манастир Крка, гдје је учио старословенски језик како би 1843. уписао Боголсовију у Задру. Од малена радећи са дуборезима и бијавши склон умјетности, Јован 1846. ствара прву слику у дуборезу, надахнуту "Посљедњом вечером" Леонарда да Винчија, због ње добија понуду стипендије од 600 франака годишње уколико оде на студије вајарства и сликања, међутим Јован одбија понуду због љубави са младом Јелисаветом Никић са којом се по завршетку Богословије 1848. жени и ступа у свештеничку службу у селу Перој на Истри. Од тада започиње бавити се и књижевним радом. 1854. године прелази у Задар, гдје је постављен за професора богословије, он је такође први и једини српски пјесник коме је „Матица хрватска“ 1889. године објавила луксузно издање под насловом „Изабране пјесме“. Почетком 1860. године Јована је далматинска влада поставила за уредника новина „Гласник далматински“. Гласник далматински је био једини лист у Далмацији који је излазио на "српскохрватском" језику. Имао је важну улогу у споровима око народног језика. Јован је заједно с попом Иваном Данилом први јавно иступио у одбрану славенства. Када је далматинска влада покушала промијенити политички правац листа, Јован се одрекао уредништва, а 1863. је смијењен и са мјеста професора у Задру, због преустројства богословије и због његових политичких ставова. Убрзо потом бива позван на Цетиње код књаза Николе Петровића те посветивши му пјесму „Крвава кошуља“ постаје лични књажев sekretar (а касније и уз највише почасти све до своје смрти). Том приликом бива одликован и III степеном реда кнеза Данила за независност и храброст због пјесме „Мајка Црногорка“ коју написа док је живио у Далмацији. Познат је као писац пјесме Убавој нам Црној Гори, која је 1870. године постала званична химна Књажевине Црне Горе. Године 1871. је основао лист „Црногорац“ чији је власник био до 1873. године када је лист укинут и. „Глас Црногораца“ постаје његов насљедни. Такође је писао и у задарским новинама „Народни лист“, дубровачким новинама „Словинац“ и загребачким новинама „Вијенац“. Краљ Александар Обреновић је приликом посјете Црној Гори, 1897. године, одликовао Јована Сундечића Орденом Светог Саве 1. реда. У Задру је 1856. године штампана његова збирка пјесама за дјецу Низ драгоцјеног бисера или Духовне и моралне пјесме за дјецу, а потом прештампана и на Цетињу 1865. године. Двије године након тога, 1858. године објављује збирку стихова Цвиће или Покушења у народно-лиричкој пјеванији која је објављена са упоредним ћириличким насловом, на екавском изговору и представља покушај народно-лирског пјевања. У то вријеме такође почиње издавати пјесме које су сабране у „Косовске даворије“. Од његових прозних дијела истичу се Путопис у Подгорицу, као и едукативни рад Наша мајка у гојењу своје дјеце. Међу познатије студије о животу и дјелу Јована Сундечића спадају чланак Хуга Бадалића, који је настао као предговор загребачком издању Изабраних пјесама Јована Сундечића (1889), затим критичко-биографска студија Марка Цара која је објављена у Летопису Матице српске (1902. године), као и синтетички оглед Душана Иванића објављен у студији Књижевност Српске Крајине (1998). 2009. је у издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске објављен зборник радова под називом „Јован Сундечић, свештеник, пјесник, дипломата“ који је за штампу приредио др Душко Певуља. Преминуо је у Котору 19. јула 1900. године након тешке болести. 🖼 Јован Сундечић слика из Босанске виле 1897. #ПознатиСрби 👉 Србословље 👈

ꒌ🔆💒 ОБИЛАЗАК МАНАСТИРА ВИСОКИ ДЕЧАНИ Манастир Високи Дечани, посвећен Вазнасењу Христовом, који је сазидао краљ Стефан Урош 3. Немањић (Дечански) 1326. године (а чију изградњу је завршио краљ Душан Немањић 1334.), налази се у Дреничком крају, у Метохији. Високе Дечане сазидаху српски римокатолички градитељи из Котора, под вођством чувеног Вита Трифунова Которанина, а у изградњи кориштаху веома мали број огромних мраморних каменах. Радове надгледаше првовладика Данило 2. који доведе бројне живописце како би осликали бројне живописе које и дан данас постоје у свом изворном облику. Можда један од најзначајнијих знакова богатства и раскоша у изградњи је чињеница да на многим живописима бијаше кориштена најскупља боја тог времена - Ромејско (Византијско) плава. Сам манастир је зидан у посебном "Рашком стилу" који је као засебан искључиво српски начин градње настао примјесама романског, готског и јерменског, првенствено у краљевини Рашкој, а затим и осталим српским земљама. Овај манастир је, током свог средњевјековног постојања, успио опстати у скоро потпуно очуваном стању упркос бројним нападима шћиптарских UÇK побуњеника који га више пута нападаху, дори неколико пута је гађан и ракетним бацачима али је неким чудом остао неоштећен. Фреске у њему никада нијесу биле обнављане и дан и данас су у одличном стању упркос свему што се овдје десило. Поред тога ово је једна од ријетких богомоља гдје се може видјети живопис Исуса Христа са огњеним мачем којим ће се, према Светом писму, сукобити са свим Сатанистима и "онима у побуни против Бога живога" у свом другом доласку. Овај манастир и окружење у којем се налази око Дренице и Ђаковице, је беспоговорно један од најзлогласнијих и најопаснијих по Србе, у овом крају причати Српски је врло опасно и у њему не живи нити један једини Србин. Манастир је под сталном присмотром и заштитом безбиједносних снага (КФОР), а посјета Српским гробљима је изузетно опасна и забрањена из безбиједносних разлога. Како данас изгледају Високи Дечани изнутра? Погледајте у снимку испод: https://www.youtube.com/watch?v=eIccJeumfog #Косово #Метохија #Цркве #Манастири 👉 Србословље 👈

ꒌ🗣 ЧЕСТЕ ГРЈЕШКЕ КОЈЕ (НЕ)СВЈЕСНО ПРАВИМО У СВАКОДНЕВНОМ ГОВОРУ (1) Сви често правимо грјешке у било чему што радимо и оне могу бити свјесне или несвјесне. Говор и кориштење ријечи у српском језику не представљају изузетак. Уколико желите исправити ваш говор, причајући смисленије, разговјетније и ученије, даћемо вам неколико примјера, који иако једнозначни се односе заправо и на све остале сличне изразе: "кући сам" ❌ у питању је Датив, падеж давања, дакле, очекујемо дати нешто кући, а не описати гдје смо "у кући сам" или "код куће сам" ✅ (у питању је Мјесни (Lokativ) или Родитељни падеж (Genitiv) јер се ради о мјесту на којем се налазимо "први и задњи" ❌ - како неко ко је "први" се не налази нужно "напријед" или"испрјед" нечега, не можемо претпоставити да ће његова супротност увијек бити нешто (на)задње или (отпо)зади "први и посљедњи" , "предњи и задњи" ✅ - као што и сама ријеч каже "задњи" се односи на нешто што је (на)зад, (отпо)зади, поставља се смислено питање, ако имамо ствар отпозади, онда бисмо требали имати и ствар сприједа тј. предњу "говори српски (језик)" ❌ - српски као начин на који се говори, тј као средство којим се говори би требао бити у падежу творбе Instrumental-у а не у Именском (Nominativ) "говори српским (језиком)" ✅ - сада најзад одговарамо на питање "чиме говоримо" као средством за споразумијевање "обзиром да" ❌ - није ријеч о средству које користимо за нешто, него о средству уз које (заједнички) или поред којег нешто користимо с обзиром на (то да) ✅ - тек сада смо заправо рекли да уз обзир на или ка нечему нешто радимо "назови ме" ❌ - глагол назвати означава поступак називања тј. давања имена нечему (по први пут), дакле назвати можете нпр. новорођену бебу тако што јој дате неко име "позови ме" ✅ - тек сада смо заправо рекли да мислимо на телефонски ПОзив Знате ли још неке примјере сличних израза који се погрјешно изговарају? Напишите нам у опаскама испод. #Језикословље #говоримоСрпским 👉 Србословље 👈

ꒌ⚜️ ЈОВАН ДУЧИЋ - БОСНА (1943) Пјесма која нажалост и данас говори о судбини наше земље и њеног народа, који чини се, не умије достојанствено сачувати с муком стечену слободу за коју се изборио и платио је животима у крвавом Одбрамбено-Отаџбинском рату... објављена у „Американском Србобрану“ 11.1.1943. године важи и дан данас као што је и ономад: БОСНА И ови те, Светла, иду да продаду: Сви те вођи воде од трга до трга! Само на пазару твоју цену знаду, Твоју снагу мере по терету кврга... О земљо створена за светле мегдане, Увек си на тезги срамних трговаца; Сви продају твоје краљеве и бане, Крв твојих синова, и завет отаца. Дрину, поред исте и бразде и сетве, Између два плућа у истоме даху — Две речи из исте молитве и клетве, Два анђелска крила у истом замаху... Увек против борца, лупеж од почетка; Увек у отрову ножи искувани; И против заставе интрига и сплетка; Увек од трговца да те херој брани! Још везаног воде старца Вујадина, Пеција и Голуб сад су прах и сена, Петра Мркоњића покрила је тмина: Светла је легенда на трг изнесена. У Романији ће Старина Новаче И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку, Залуд дохватити за зелене маче: Подли ће се пазар да сврши у мраку! А у твом су небу све молитве наше, О вечна предстражо и слави и плачу! Чиста Божја капљо из заветне чаше, Свето наше слово писано на мачу! Шта мислите, да ли ће се Босна и Херцеговина икада ослободити завојевача, те вратити се својим Котроманићким коријенима? 🖼 Остатак негдашње краљевине Босне с Твртковим грбом и круном #ЈованДучић #Босна #Пјесништво #БиХ #Родољубље 👉 Србословље 👈

ꒌ⚜️⚔️🇧🇦🇪🇺 ОПЕРАЦИЈА "ЗВИЈЕЗДА 94" ВЕЛИКА ПОБЈЕДА СРБА ПРОТИВ НАТО И тзв. "АРМИЈЕ БејХа" Операција "Звијезда 94", коју је покренула Војска Републике Српске (ВРС ꒌ⚜️) 1994. године током Одбрамбено-Отаџбинског рата, представља значајни војни поход који је нагласио стратешке способности и циљеве војних снага Срба у Босни. Ова операција је спроведена у позадини сложеног и бурног сукоба који је укључивао више страна и међународног уплитања НАТО савеза у распад Југославије. Шире подручје Горажда, држале су бригаде сарајевско-романијског, дринског и херцеговачког корпуса. Све заједно, ВРС је имала на располагању око 14.000 бораца, као и неколико стотина руских добровољаца под Александром Шкрабовим. Наредбовање овом операцијом је повјерено заповједнику Херцеговачког корпуса, генерал-мајору Радовану Грубачу. Са друге стране, војску тзв. "Армије БиХ" је предводио пуковник Ферид Буљубашић, заповједник Источнобосанске оперативне скупине тзв. "АРБиХ", са око 8.000 војника наоружаних углавном пјешадијским оружјем. Један од првобитних циљева Операције "Звијезда 94" било је опкољавање, а потом и заузимање града Горажда. Горажде је имало војни и симболички значај, јер је служило као кључно логистичко чвориште. Освајањем Горажда би се лажни предсједник Алија Изетбеговић присилио на преговорачки стол и остварила прекретница у рату. На сјеверном правцу, дринске јединице пробиле су се 7. априла око два километра у дубину. На југоисточном правцу, херцеговачки корпус успио је 8. априла заузети село Зупчићи, продријевши шест километара у непријатељску позадину. У наредних седам дана, ВРС приврјемено зауставља напрједовање због НАТО ваздушних напада. Два америчка авиона Ф-16 бомбардовала су 10. априла српску војну команду у близини Горажда. Ово представља први напад НАТО-а на копнене циљеве авионима од његовог настанка. ВРС зауставља Операцију "Звијезда 94" на тренутак. А као одговор на НАТО напад, ВРС узима 150 припадника УН-а за таоце 14. априла. Упркос још тежим околностима због новонасталог притиска НАТО-а, ВРС наставља да постиже успјехе и стиже до првих кућа у граду Горажду, гдје почињу градске битке. Српски борци стижу на само 300 метара од болнице у Горажду. ВРС добија посебно војно надахнуће и подстицај након што су оборили два НАТО авиона. Прво је 15. априла оборен француски авион који је био у извиђачкој мисији, а сутрадан је оборен и британски ,,Sea Harrier" (прев. морски надлетач). Авиони су оборени руском ракетом САМ-7, која има жироскоп за навођење. Дана 15. априла операција се наставља, и за три дана ВРС ꒌ⚜️ успијева да сломи линију одбране муслиманских снага, те осваја најважније положаје око Горажда. У преговорима са УНПРОФОР-ом договорено је потпуно војно разоружавање Горажда. Исход операције "Звијезда 94" била је чиста побједа ВРС ꒌ⚜️. Она је у само једној седмици остварила двије велике побједе у којима су снаге муслимана у Босни изгубиле 300 људи а НАТО савез 2 војна ваздухоплова, ВРС је изгубила око 100 бораца. У закључку, Операција "Звијезда 94". године представља значајно поглавље у току Одбрамбено-Отаџбинског рата, које јасно осликава одлучност и војну снагу Војске Републике Српске и Срба у Босни и Херцеговини ꒌ⚜️. Она је и означавала први ваздушни пораз НАТО савеза до тада виђен у његовој повијести. Извор📚: Central Intelligence Agency (2002). Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, Volume 2 #ОдбрамбеноОтаџбинскиРат #Битке #БиХ 👉 Србословље 👈

ꒌ🦅 ДР МИОДРАГ ЛАЗИЋ - ДНЕВНИК РАТНОГ ХИРУРГА (9) ꒌ🐺🩸ꒌ⚜️ 1. Јули 1992. године: Ноћас сам у 22 сата оперисао уз две батеријске лампе и петролејку. Борац, двадесет две године. Нагазна мина. Рањен на простору Цазинске крајине. Једна нога истргнута испод колена…

📖ꒌ⚜️✒️ ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА - БИСЕРИ НАШЕГ НОБЕЛОВЦА (10) АНДРИЋ ПРОМИШЉА: "На махове имам пуну илузију да ми је у страховитој ломљави и пролазности свега око мене дато пет минута, поклоњено пет минута живота на бијелом јљебу, да слободно и мирно дишем и мислим.…

🇮🇷📂 За 24/7 информације о рату у Ирану, истражите наш ексклузивни каталог канала на српском језику! 📢 Занима вас сва пометња на Блиском истоку? Припремили смо за вас посебан каталог канала на српском језику! Било да тражите детаљне анализе, најновије вести или стручне увиде, наш каталог има све што вам треба. 👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама.

ꒌ⚜️💔 Никада нећемо заборавити геноцид у Сребреници 1992—1995! Никада нећемо заборавити велике Покоље Срба који су се десили у босанском Подрињу и околини Сребренице, Зворника и Братунца 1992—1995, у којем су јединице Насера Орића побиле више од 3267 ненаоружаних Срба, махом женах, дјеце и старацах! #Свезлочин #ОдбрамбеноОтаџбинскиРат 👉 Србословље 👈