Љетописац

Ви - јесте ви. И поред вас су они људи који вас воле, цијене вас и вјерују вам управо због тога. Али овдје постоји веома важан тренутак: не ваља мијешати честитост са отвореном безобраштином и грубошћу. Ова слобода никако не значи да можете говорити гадости на све стране. Ова слобода означава то да сада можете саградити свој лични лик на повјерењу, учинити себе само бољим и научити се носити одговорно за изречено. ✍🏻 Хенри Дејвид Торо 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #ХенриДејвидТоро #Истина #Слобода #ЛичнаИскреност #Душесловље

Је ли истина постала најријеђа врлина у савременом свијету? Шта се стварно догађа када човјек одлучи одбацити кринке и лажна угађања другима? Сви се ријечима залажемо за искреност, али рјетки су они који су спремни платити цијену коју она носи са собом. Почети говорити истину значи добровољно проћи кроз отпор околине, осуду и неувиђавност, али и кроз ток прочишћења који на концу води ка јединој правој унутрашњој слободи. Прочитајте дубоко рашчлањена раздобља кроз која човјек пролази када одлучи живјети и говорити искрено. Преузето са странице https://t.me/rodkom_kh 🔑 ШТА ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ АКО ПОЧНЕТЕ ГОВОРИТИ ИСТИНУ? 1⃣ Људи ће престати разговарати са вама Ако почнете говорити истину, припремите се на то да ће неки људи престати разговарати са вама. То могу бити чланови ваше породице, ваши пријатељи, ваши сарадници и ваши улагачи. Припремите се на то да ће се ваше окружење корјенито промијенити - и то се тиче како стварних људи, тако и ваших „пријатеља” на друштвенима мрежама. Када човјек говори истину, тешко је кога не увриједити. Али једнако тако бјеше познато да се вријеђају једино они којима је то од користи. Ако је човјек сам са собом начисто, њега је веома тешко увриједити. У њега се може изазвати једино недоумица својим поступком. 2⃣ Људи ће почети мислити да сте сишли с ума Читајући ваше записе или општећи лично са вама, у многих ће почети настајати сасвијем природно питање: је ли све у реду са вашом главом? Сасвијем је могуће да ће они почети постављати то питање вашима пријатељима или сродницима и распитати се о вашем општем душевном стању. Могуће да ће ко хтјети посавјетовати вам добра душевна љекара (психијатра). 3⃣ Људи ће се почети плашити Људи ће вам почети пришивати називе (етикете). Неко ће рећи да ви једино покушавате истаћи се међу свјетином и бити „не као сви” (градски лудак или луди паметњаковић ко ће то раздвајати?). 4⃣ Неко ће вас назвати саможивом наметљивцем. Говорити истину је понашање не сасвијем природно за савремене разумне људе (Homo sapiens), и нико не воли када на заједничком састанку неко устане и почне говорити истину о том шта није добро. Уопште мало ко воли када се говори истина о стварима осуђенима на пропаст. 5⃣Људима ће постати занимљиви ваши поступци Пошто се ближњи привикну на ваше изјаве, неки ће вас тја наћи забавнима и људи ће се потихо почети враћати ка вама. Биће им занимљиво: шта ће овога пута извести овај лудак? И, шта је најважније, они ће бити сигурни у потпуну истинитост написанога или изреченога са ваше стране. Ви ћете им постати готово једини извор вијести „без забране (цензуре)”. Постаћете нешто попут приче у наставцима од које се тешко одвојити, само још дубље. 6⃣Људи ће почети вјеровати вашима савјетима Пошто прође раздобље навикавања и привезаности, људи ће вам почети вјеровати. Јербо ће они тачно знати да ћете им рећи истину, а не шапутати на ухо лијепе приче једино зато да бисте им продали нешто. Они вас могу не вољети, могу се паче и бојати вас, али ће по савјет свеједно доћи ка вама. Можете постати нешто попут посљедње установе, кано какав цар Соломон у свом насељу. 7⃣ Постаћете слободни И посљедње, најпријатније раздобље - постаћете слободни од златна кавеза сопствена лика (бренда) и саградићете себи нови лик који неће имати граница. Ако раније не говорасте оно што вам се заиста свиђаше или шта заиста мишљасте о овом или оном једино зато што се бојасте да коме не угодите или да не изгубите пријатеље, сада можете смјело говорити оно што заиста мислите. Јербо ће поред вас бити људи којима се свиђате управо због својих личних наклоности, а не зато што се слажете са њима једино да бисте им угодили. И вама ће свакако бити лакше, јербо сада неће бити потребно пазити на то шта сте написали, или шта сте обукли, или са киме се сада појављујете на сликама.

Како српски (проби)свијет Вулина, Вучића и иних родољубаца разграђује свесрпско уједињење? „Из Подгорице су ме - у време одвајања Црне Горе од Србије - називали 'теразијским Црногорцем', а сада ме у телевизијској емисији Миломира Марића, на националној фреквенцији, зову 'врачарским Црногорцем'. Тада сам био споран као Србин који је члан Покрета за заједничку државу и отуд противник основног наума подгоричког режима, а сада зато што, као човек који је рођен 1962. године у Београду и који носи име свог деде, испољавам доследно негативно мишљење о политици Вучић-Брнабић режима. Толико вреди 'српски свет' Александра Вучића. У помућеној свести његове пропаганде, човек је српске националности уколико се слаже са његовим спровођењем другосрбијанске политике. Уколико се не слаже са његовим режимом, чињенице порекла постају меродавне... У часу када се нашао на удаљеној позицији од председникових намера у вези са Француско-немачким планом, други опозициони политичар, неоправдано благонаклон у односу на власт, почаствован је одређењем 'Милош Француз'." 📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.127 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #СрпскиСвијет #ДругосрбијанскаПолитика #МилоЛомпар #МанекениЛажи

СВЕ ТРЕБА ЧИНИТИ У СВОЈЕ ВРИЈЕМЕ Зашто вазда чекамо да буде прекасно, па тек онда онима које највише љубимо пружамо мало пажње, топлине и разумијевања? Зашто нам у свакодневници туђе погрјешке, непрестана заузетост и ситни разлози за примједбе на мрежама или уживо постају важнији од оних који су нам ту, покрај нас? Пролазност времена подсјећа нас да су тренуци са дјететом које расте или са родитељима који старе неповратни. Када живот прође, сабираћемо само оно што смо посијали у њиховим срцима. Љубав коју смо им дали или хладноћу коју смо оставили за собом. Прочитајте како отријежњујуће о важности чињења све у своје вријеме пише свештеник Александар Дјаченко. „Јуче заподјенух разговор с једном старицом. Она рече да, проживјевши живот, жали само због једнога: што је тако мало стигла учинити дјела љубави. Живот је прошао - и дјела су престала. У праву је: љубити треба стићи на вријеме. Чини се: ено га - или ено је - мала мрвица, скакуће око тебе. Како је лијепо загрлити је, привити к себи, пољубити; али ми се из некога разлога често - шта често, готово вазда - раздражујемо на њих, вичемо, јер им вазда нешто од нас треба, а ми вазда имамо нека неодложна и веома важна посла. Но прође сасвијем мало времена, гле, а њему - или њој - већ петнаест година, и од нас му - или јој - треба све мање. И разговарати, и проводити већи дио времена они више воле не с нама. И већ га - или је - не можеш привити к себи, иако… јоште су им потребни и наша пажња и наша љубав. А потом… Нећеш се ни окренути, а они су већ засновали своје породице, и теби остаје само да чекаш њихов позив, па када позову - радујеш се. Ако си се у дјетињству често раздраживао на њих, ако си избјегавао разговор с њима под изговором вјечите заузетости онда када си им управо ти био најпотребнији, ако их у своје вријеме нијеси довољно љубио, грлио и миловао - онда сада немој јадиковати што ти не поклањају пажњу и не долазе ти. А зашто да ти дођу, ако их нијеси љубио? Јуче је једној жени из наше пјевнице умрла мајка. Боловала је дуго и тешко. Тешко је бринути се о старцима. И посвађаш се с њима, и пожалиш се. А онда она умре - и све престане. И више нећеш привити мајку к себи, тја и ако је била стара и болесна. Стара и болесна - она је ипак твоја мајка. А сада је нема. И хтио би да је пољубиш, а не можеш. Нијеси стигао… Све треба чинити у своје вријеме.“ ✍🏻 Свештеник Александар Дјаченко 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #АлександарДјаченко #ЉубавНаДјелу #Породица #Вријеме #Православље

Шта је политика лажна радикализма? Како она обезврјеђује стварно родољубље и предање на које се позива? „Као што је политика привидно радикализма обезвређивала националну идеју код нас, у деведесетим годинама, такo је од ње остала само реторичка покорица: отуд она срамоти националну традицију на коју се позива. Шта је окосница сваке политике лажног радикализма? Да се у највећем интензитету заступају било национални било европски интереси, не би ли се сакрило да се непрестано чува власт: као оно што је једино битно.“ 📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.122 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #ЛажниРадикализам #Деведесете #ЧувањеВласти #МилоЛомпар #МанекениЛажи

Јесмо ли даноноћно уплетени у бесконачне, исцрпљујуће и бесплодне расправе на друштвенима мрежама, мислећи да бранимо истину дочим заправо само хранимо сопствену сујету? Колико пута смо након још једне побјеђене „расправе“ у опаскама остали духовно празни, спремнији за гњев него за љубав? У дигиталном добу лако је скупљати свиђове и прољевати ријечи у мрежном простору, али један једини, најнезнатнији чин милосрђа у стварном животу пружа већу свјетлост него тисућу побједа у опаскама. Умјесто да трошимо снагу на надмудривање и распламсавање сукоба, позвани смо истину показати дјелима - јербо само дјела могу утишати буку и залијечити озлобљеност. Погледајте како о томе у Охридском прологу поучава Свети Владика Николај Велимировић. „Јер је тако воља Божија да добријем дјелима обмздавате незнање безумнијех људи (I Пет. 2, 15) Тешко је, браћо, спорити с безбожним; тешко разговарати с безумним; тешко убеђивати озлобљеног. Безбожна и безумна и озлобљена тешко ћеш убедити речима. Пре ћеш их убедити делима. Нека виде ваша добра дјела и хвале Бога (I Пет. 2, 12). Онима који хоће да споре с вама, учинете добро дело, и ви ћете добити спор. Једно дело милосрђа брже ће уразумити безумнога и ублажити озлобљенога него многи часови разговора. Ако безбоштво и безумље и злоба долазе од незнања, то незнање је као беснило, које се најбрже да обуздати доброчинством. Ако ли ти с безбожним спориш његовим бесним начином, тиме појачаваш бес безбоштва. Ако ли се с безумним разговараш ругањем, мрак безумља се увећава. Ако ли злобног мислиш да убедиш гневом, тиме разгореваш већма огањ злобе. Кротко и благо дело је као вода у пожар. Сети се увек светих апостола и њиховог успешног начина опхођења с људима. Ако те безбожник изазива, то те не изазива човек него ђаво; човек је по природи побожан. Ако те безумни ружи, то те не ружи човек но ђаво; човек је по природи уман. Ако те озлобљени гони, то те не гони човек но ђаво; човек је по природи благ. Ђаво те изазива на дуге спорове и бесплодне разговоре, а од доброг дела бежи. Учини добро дело у име Христово, и ђаво ће побећи, и онда ћеш ти тек имати посла с људима, с правим људима: побожним, умним и благим. Но све што чиниш, чини у име Господње.“ 📚 Свети владика Николај Велимировић, Охридски пролог 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #СветиВладикаНиколај #ОхридскиПролог #ДобраДјела #ЉубавНаДјелу #Православље

Какву улогу имају смишљени напади на личност и увреде на неистомишљенике? Један од најупечатљивијих примјера нашега доба је Зоран Ћирјаковић. Човјек који је данас пас чувар Александра Вучића, дочим исти је деведесетих година прошлога стољећа позивао Запад да бомбардује Србију. https://youtu.be/DKSvVA0jXKk?si=M8ehe5o6eoF2ZyUL „Основна улога агента-провокатора је да помогне да се образује обавезујућа и општа ситуација у духу лоше вере: да се конституише људска стварност као једно биће које јесте оно што није и које није оно што јесте. У нерешивом сукобу са чињеницама, вођен налогом да одбрани криминалну власт, агент-провокатор има улогу да чињенице поређа у поретку који сваку расправу доводи до нерасветљивости, не би ли се прикрила криминална природа власти. Он настоји да јасно учини нејасним, да би нејасно добило статус нормалности: да би он као провокатор, остао као агент. То је у директној сагласности са пропагандном техником нашег времена. Он обично треба да испуни два циља. Неопходно је да програми и личности који су циљ агресије власти буду јавно жигосани и пропагандно обезвређени: смањити им радијус препознатљивости и дејства, децентрирати њихове увиде у правцу непостојећих или бесмислених садржаја. У центрима за медијску обуку, у деведесетим годинама XX века, и пре и после злочиначког и незаконитог НАТО-бомбардовања Југославије, овај механизам је усавршаван тако што је универзитетским курсистима објашњавано да прво морају - увредама и измишљотинама, својом наводном упућеношћу – уклонити ауторитет својих опонената. Садржински слој расправе треба да буде или извитоперен или уклоњен са видног поља. Пропагандни провокатор, прво, треба да изведе софизам замене тезе: медијски најефектнији облик је argumentum ad hominem. Да би циљ био лакше достижан, друго, неопходно је да личност одабрана за мету буде вређана неистинама, увредама и клеветама у подручју приватности и карактера, са идејом да изгуби живце, поремети свој начин живота и схватања ствари, чак се и дезоријентише. Узвративши мером којом је нападана, она упада у живо блато сливника, постаје и јавно и приватно неутралисана, јер се налази у подручју у којем пирују агенти-провокатори: некад као министри, некад као пропагандисти, некад као председници.“ 📚 Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.121 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #АгентПровокатор #МилоЛомпар #МанекениЛажи

„Конвертит је изопачена врста човека; преобраћеник је аутентични начин постојања.“ 📚 Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.120 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #Конвертит #Преобраћеник #Изопаченост #ЉудскаПрирода #МилоЛомпар #МанекениЛажи

Ко је „агент-провокатор“ и каква је његова улога у савременој политици? „У некадашњим револуционарним покретима јако је био развијен страх од особе коју су звали агент-провокатор. То је полицијски подметнута особа чија је улога да радикализује протесте, да их скрене са битног на небитно: са разлога на поводе, са захтева на мотиве, са ставова на карактере. Тако обезбеђује оправдање за насиље власти и прикрива и извитоперава истинске садржаје протеста. Премда су револуционарна времена давно иза нас - и можда и испред нас - у симулацији демократије улога агента-провокатора остала је незамењива, употребљива, било да је полицијски, медијски или политички одређена. Његов начелни максимализам по правилу је изговор за лични опортунизам. Уместо максималног личног ризика у корист минималног општег ризика, агент-провокатор форсира максималан општи ризик у корист минималног личног ризика. То упечатљиво дочарава онај познати ренегат Муравјов, који је себе учинио бесмртним изговоривши историјски афоризам да он не припада оним Муравјовима који су вешани него онима који вешају.“ 📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.117 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #АгентПровокатор #МилоЛомпар #МанекениЛажи

Под лажном заставом родољубља „'Али зато постоје владе и државе које се, да би се одржале, или да би постигле своје циљеве, служе оним што је ниже и горе у човеку, и друге које у исту сврху апелирају на оно што је више и боље, што још не значи највише и најбоље.' Нема никакве сумње у то да Вучић-Брнабић режим подстиче најгоре инстинкте у људима, да влада наизменичном сменом њихових учинака у јавности, да ниједну вредност не узима у њеном садржају него само у њеној тренутној употребљивости. Тај режим је створио систем организованог лагања које је претворено у одговарајуће оружје против истине. Такав систем почива на обезвређеним мишљењима која - баш зато што су изгубила сваку вредност - и као мишљења имају и даље важно место у организованом лагању. Јер, 'мишљење, а не истина, припада преко потребним предусловима сваке власти'. Неопходно је, наиме, да се истине трансформишу у мишљења. Тако се обезбеђује поништавање чињеничне истине од стране општег мишљења, које је обликовано кроз систем организованог лагања: 'Чињенице које имам у виду су познате, а ипак та иста јавност која зна за те чињенице може успешно и често спонтано да забрани јавно расправљање о њима и да их сматра оним што oнe одиста нису - наиме, да их сматра тајнама.' Тако је читав низ чињеница - попут Бриселског споразума из 2013. године, или Вашингтонског споразума из 2020. године, или прихватања Француско-немачког плана из 2023. године, или војних вежби са НАТО-м, или противзаконитог организовања геј-параде у 2022. години, упркос судској забрани, коју је режим игнорисао у складу са мишљењем америчког амбасадора - постао табуизирана стварност јавног дискурса код нас. Неопходно због манипулације масама, режимско посезање за препознавањем у одређењима националне оријентације свакако је неистинито. Отуд је потребан систем организованог лагања да би се сакрио антинационални карактер ове политике. Вучић-Брнабић режим је ојачао политичку и материјалну корупцију, спустио стандарде јавног говора испод сваког минимума, успоставио медијски монопол, у сваком погледу земљу довео у колонијални положај, потврдио се као најбољи настављач политике невладиних организација. Он све то чини под заставом националне оријентације.“ 📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.114 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #Лагање #Вучић #МилоЛомпар #МанекениЛажи

О наградама и страху од смрти „Као ђак Николе Милошевића, усвојио сам његово мишљење да постоји животна доб после које не треба примати награде. Оне - тврдио је он - губе своје подстицајно дејство. Нисам никада мислио да награде имају подстицајно дејство, већ сам увек сматрао да је њихово дејство двојако: у индивидуалном смислу, оно је компензаторно; у друштвеном смислу, оно је статусно. У младости, оне су компензација за непознатост; у средњем добу, за немање моћи. Отуд сматрам да у извесним годинама потреба за компензацијама прикрива човеков страх од смрти. То се противи мом мишљењу да се не треба одвише бојати смрти. Тако да користим ову прилику - на којој сам вам захвалан - да кажем да више не намеравам примати било какве награде. У друштвеном смислу, одлука је безначајна, јер друштво које руши све стандарде, моралне, материјалне, јавне, обичајне, школске, универзалне, цивилизацијске, културне, историјске, не може човеку обезбедити никакав статус, осим срамотног. А за то нам нису потребне награде.“ 📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.113 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #Награде #СтрахОдСмрти #НиколаМилошевић #ДруштвенаНачела #Личност #МилоЛомпар #МанекениЛажи

САБОР ЈУНАКА - завршетак објава На крају одабраних прича из књиге „Сабор јунака - преци, наши ослободиоци из времена Првог и Другог српског устанка” Петра Жебељана, доносимо вам умјесто поговора један запис из сјећања проте Матеје Ненадовића: „Бурна времена новије српске прошлости била су тесно скопчана са мојим животом и као што су она променљива била, тако је и мој живот променљив био. Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао, путовао по народним пословима далеке путеве и код куће мирно седео и у својој башти калемио воће. Војевао сам опасне ратове и уживао у благодетима општега мира. С царевима говорио сам слободно, а каткад ме збунио говор простога кмета. Гонио сам непријатеље и бежао од њи’. Живео у сваком благу и изобиљу и опет долазио до сиротиње. Имао сам лепе куће и гледао их из шуме спаљене и срушене. Пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови, а возио сам се и у својим неокованим таљигама. Војводе су ишчекивале заповести из мојих уста, а опет ме је судбина доводила да пред онима који су били моји пандури на ноге устајем. То је децо вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигде тужио нисам. Из те променљивости научите да се у срећи не треба гордити ни у несрећи очајавати”. 📚 Петар Жебељан: „Сабор јунака“ 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #СаборЈунака #ПетарЖебељан #ПротаМатејаНенадовић

О велеиздајнику или дедер назовимо једноч ствари правим именом „У наше време - не постоје интелектуалци да би нешто знали, него постоје да би у оним тренуцима када се решава судбина народа нешто били. Ако су били, они онда за увек јесу: као што је то био Димитрије Богдановић. Он је убрзо после појављивања Књиге о Косову умро. Тема је остала непромењена: није отуд неприродно да садашња власт организује читаву кампању против мене због јавно и неодступно показаног отпора противуставним одлукама председника Србије којима се Косово и Метохија одвајају од Србије. Можда ће запарати ваше уши, али морам додати: велеиздајничким одлукама председника Србије.“ 📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.111 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #ДимитријеБогдановић #Велеиздаја #КосовоИМетохија #Отпор #МилоЛомпар #МанекениЛажи

КРИНКА СВЕСРПСКОГА ЈЕДИНСТВА И УДАР НА ЦРКВУ - РОДОЉУБЉЕ СА ЗАПАХОМ НЕЧОВЈЕШТВА Како Вучић уноси раздор међу Србе У опсежном говору одржаном у Мркоњић Граду Александар Вучић поново коришћаше већ виђени образац: велике ријечи о свесрпском јединству, о том да смо „један народ где год живели“ и да нема разлике између Србина из Пирота, Мркоњић Града или Косовске Митровице. Међутим, иза ове запаљиве родољубиве [патриотске] рјечитости крије се опасност која изравно удара у основе [темеље] српскога опстанка ван граница Србије - а посебно у Црној Гори. Највећи испад [скандал] говора односи се на његов срамни покушај оптуживања дијела Српске православне цркве у Црној Гори за „полицентризам, федерализацију цркве и растакање српског народа“. Напад на духовно насљеђе Митрополита Амфилохија Када Вучић говори о „опаким и опасним идејама стварања цркве у Црној Гори коју су наводно спречили патријарх Иринеј и он“, он изравно напада на покојнога митрополита Амфилохија. То је бестидна замјена поставки [теза]. Свима је добро познато да управо митрополит Амфилохије, владика Јоаникије, свештенство и десетине тисућа грађана на величанственима литијама 2019. и 2020. године спријечише Мила Ђукановића да отима светиње СПЦ. Срби у Црној Гори не сачуваше своје самобиће [идентитет] и своју цркву захваљујући Београду, већ упркос политичким рачуницама београдскога руководства. Вучићева гласила [медији] током најжешће борбе за светиње нападаху митрополита Амфилохија, оптужујући га да „прави своју цркву“ и да је „против Београда“. Оптуживати данас оне који поднијеше највећу жртву за очување српскога самобића у Црној Гори да „разграђују српство“ представља дубоко непоштовање према жртви коју Срби у Црној Гори поднијеше током десетљетија Милова самовлашћа [диктатуре]. Свесрпско јединство или слијепо подаништво? За Вучића је „свесрпско јединство“ изгледа прихватљиво само под једним условом: да сви Срби ван Србије слијепо слушају политичке налоге апаратчика из Београда. Чим Срби из Подгорице, Никшића, Бање Луке или Требиња покажу да имају сопствени став, непатворене циљеве, Вучић их проглашава „салонским националистима“ и „рушитељима јединства“. Замисао о одређеним посебностима Срба у Црној Гори, као између осталога и Срба у Српској и Србији, није „полицентрично растакање“, већ повијесна чињеница. Срби у Црној Гори имају своје државотворно предање, своју митрополију која кроз вијекове чуваше пећко предање и своју геополитичку стварност. Наметање става да је свако уважавање те посебности „смрт за српски народ“ заправо јест покушај убиства истога тога Српства сужавајући га у његове непостојеће и неприкладне оквире. Једна од основих одлика Српства јесте његова истовјетност у разниликости. И управо то је одлика великих народа и великих његовина [култура]. Лицемјерје према самовлашћу Мила Ђукановића Посебно је дволично да о „опасностима по српство у Црној Гори“ говори човјек чије је руководство годинама одржавало одличне пословне и политичке односе са Милом Ђукановићем, док Срби у Црној Гори бијаху избацивани са посла, а српски језик прогоњен из школа. Дочим Срби у Црној Гори водише битку за голи опстанак, званични Београд са Ђукановићем градијаше београдске вишеспратнице и ћуташе на прогон српскога народа. Родољубива смртовница Говор Александра Вучића јоште једном показа да његово родољубље има рок трајања и границе које се пружају само докле допире његова политичка корист. Уношење раздора међу Србе, напад на Владичанства СПЦ у Црној Гори и оптуживање вјерна народа који на литијама одбрани српско име, није ништа друго до бестидно стављање личне моћи испред народне добробити. Срби у Црној Гори кроз повијест показаше да им не требају налогодавци из Београда да би знали ко су, ком народу припадају и коју цркву чувају. Њихово јединство са Србима у Србији и Српској јест дубоко, духовно и повијесно - и ниједан говор, па ни овај Вучићев, то не може пореметити. И једнога дана, надати се што скоријега, од овога говора остаће само смрадан запах који заудара на нечовјештво. 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #ГласнаРазмишљања #Вучић #Српство #ЦрнаГора

🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸 ❗️❗️❗️❗️Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске Поводом низа изјава које је предсједник Србије господин Александар Вучић дао у јавности у посљедњих неколико дана, а у којима се у више наврата помиње Српска православна Црква у Црној Гори, литије 2020. године и томе слично, уз разумијевање његове критике забрињавајућег и срамотног одсуства саосјећања показаног од стране Министарства вањских послова Црне Горе према страдању српског народа у акцији ”Олуја” слањем представника наше земље на ”прославу” обиљежавања годишњице тог етничког чишћења, осјећамо пастирску обавезу да реагујемо на нека политичка тумачења црквених тема, остављајући оне политичке и идеолошке теме политичарима и идеолозима. Велика је штета по црквено и народно јединство, са позиције предсједника Србије махати врло неодређеним критикама на рачун Цркве, помињући, у истом даху и у готово истој реченици да смо ”у Цркви имали идеје које су опаке и опасне” па на то додавати како су ”неки” покушали ”да праве Православну Цркву у Црној Гори”, а да су те неке ”патријарх Иринеј и владике” осујетили тако што су ”на вријеме осјетили о чему се ради”! Ако овоме додамо и Вучићеву изјаву како су ”литије у ЦГ почеле када су хтјели православну цркву у ЦГ, само да избришу оно – српска”, онда нам се чини да улазимо у зону бескорисних и штетних нејасноћа, које би се могле толерисати неком са мање одговорности и значаја у јавности, али не и предсједнику Србије. Уз наше најбоље жеље и молитве Богу да политички лидери Србије врше свој посао на напредак те државе и њених грађана, и да, колико је то у њиховој моћи, буду од помоћи и подршке свим Србима, ма гдје да живе и раде, морамо подсјетити да немамо позитивно искуство са политичким усмјеравањима и тумачењима црквених дјелатности. Нити је то посао који политичарима припада, нити њихово непозвано мијешање у црквене ствари доноси добро држави и Цркви. У том смислу, сматрамо недопустивим да се ове конфузне а ипак гласне оптужбе на рачун ”опаких и опасних идеја у Цркви” понављају у континуитету, и врло нездравим да се оне, по неком правилу, везују за вријеме литија у Црној Гори, па и да се неким алузијама, недовршено и нетачно, усмјеравају ка ”некима” који су ”покушали” да праве ”нешто” са Црквом у Црној Гори. Истине ради, подсјећамо г. Вучића и ширу јавност, да су управо вјерници СПЦ у Црној Гори, односно њене четири епархије, архијереји, свештенство, монаштво и вјерни народ (сви они као грађани Црне Горе или њихови представници и молитвеници пред Богом), уз моралну и духовну помоћ свештеника и вјерника наше помјесне Цркве свуда у свијету – одбранили Цркву од напада тадашњег црногорског политичког врха на црквену имовину и црквени интегритет. Бранећи црквено име, идентитет и имовину, они су самим тим одбранили и јединство СПЦ. И то баш онако како је требало: на појаву која се обрушила на грађанска и вјерска права народа и свештенства, одговорено је истовремено и грађански и духовно. Нијесмо допустили ни тада да политичари воде главну ријеч, па су вјерујући људи међу политичарима то исправно разумјели, а било је и оних којима то није било право. Цијенимо, да је било по жељама и намјерама ових других, снага црквеног отпора антицрквеној политици Мила Ђукановића не би била толика колика је, уз Божију помоћ, била, нити би имала душу црквеног покрета коју је народ масовно препознао и подржао. Дакле, ”неки” који су у Црној Гори радили против јединства Цркве, боље рећи – који су имали такве намјере и идеје, јесу само и једино представници ондашњег политичког руководства Црне Горе, који су у ту сврху донијели онај непримјерени и антицивилизацијски закон, пред крај 2019. године. Треба рећи да их је у овим најновијим Вучићевим изјавама тешко препознати, и да је вјерни народ са свештенством, у најмању руку, збуњен оваквим ретроактивним тумачењима разлога покретања литија. Ти ”неки” не могу, ни у најнеспретнијим вербалним алузијама, имати везе са врхом СПЦ у Црној Гори, како су то својевремено поједини београдски таблоиди приписивали блаженопочившем митрополиту Амфилохију ЦЕЛО САОПШТЕЊЕ 🇷🇸🇷🇸 t.me/buntcg

Шта је средишња мисао косовскога предања? Слави ли Косово пораз или подвиг? Шта значи Лазарев избор између царства небескога и земљске побједе? „А централна мисао косовске традиције је мисао о подвигу. Увек се, у круговима невладине интелигенције, злонамерно тумачи косовско опредељење као слављење пораза. Често се говори, у једном вулгаризаторском смислу, да српска традиција слави пораз. Да би се то некако ускладило са чињеницама културе које противрече, говори се и о томе да је Његош косовску традицију кривотворно нагласком на обилићевском начелу. А сама косовска традиција и косовско опредељење подразумевају оба момента која су спрегнута у Лазаревом избору. Увек треба нагласити да се Лазар опредељује за царство небеско зато што у земaљској победи која му се нуди нема небеског смисла. Али, определивши се за царство небеско, Лазар у исто време одлази у битку. Косовско опредељење није, дакле, никакво пасивно и фаталистичко прихватање неминовности него активни одговор на оне изазове које неминовност упућује људској слободи. И у том смислу, унутар Лазаревог одласка у битку постоји обилићевски моменат: то је подвиг. Подвиг представља моменат којим се обилићевски моменат уграђује у лазаревско опредељење. Сећајући се, кроз дуге векове турског ропства, косовске традиције - кроз глас народног певача и кроз записе средњовековних дијака - српски народ се сећао подвига.“ 📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.110 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #КосовскоПредање #Подвиг #ЛазаревИзбор #ЦарствоНебеско #СрпскаПовијест #МилоЛомпар #МанекениЛажи

ТОМА МИЛИНИВИЋ МОРИЊАНИН Тома Милиновић Морињанин био је тобџија и пушколивач. У младости је код неког ђакона научио да чита и пише. Лио је топове и друго оружје иако тај занат никада није изучио. Након пропасти устанка и Милиновић је као и већина војвода напустио Србију. Живео је у Акерману у Бесарабији и писао у стиху и у прози о ономе што је проживео. Нешто од тих списа објавио је Сима Милутиновић Сарајлија 1847. године у Београду под насловом „Умотворине Томе Милиновића Морињанина”. Његови стихови послужили су Петру Жебељану освјетлити лик Јанка Ђурђевића, савјетника за смедеревску нахију од 1805. до 1812. а у народу познатога као „сиротињска мајка”: „Прости старац сиротињски отац. Он у свачем правду говораше и никоме још не уступаше, ни млађему нити старијиме, ученому нити неученоме. Канда га је родила Римљанка, а не српска мајка Шумадинка”. Приповједа Петар Жебељан како је Јанко Ђурђевић спасао главу Милоша Обреновића и како се борио за ослобађање кнеза Максима Рашковића. А његово обраћање члановима Совјета и предсједнику Младену Миловановићу записао је у стиховима Тома Милиновић Морињанин: „Не видите л’ Бог вас не видео, да тај човек ни у чем крив није. А Младене прођи се зала. Не вређајте ране на јунаку када му их залечити нећеш. Јунак судит тек може јунаку”. 📚 Петар Жебељан: „Сабор јунака“ 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #СаборЈунака #ТомаМилиновић

Наши дани „Најјачи критичари овог режима су невидљиви: за тастатуром и под надимицима. И јако су љути што још понеко говори критички под сопственим именом. Не смеју шефу или директору ништа да приговоре, камоли да се противе, а реформишу државе и континенте. Лицемерје је привилеговани облик наше јавне свести: и тамо где је видљиво, и тамо где је скривено. Невладина интелигенција прави се да не подржава режим, иако га безусловно подржава у читавом низу антинационалних чинова: зар Весна Пешић није подржала Бриселски споразум, оценивши да су Вучић и Дачић - Черил и Де Гол? Национална интелигенција прави се да не подржава режим, мако га стабилизује тако што има разумевања за његову непостојећу борбу против самог себе. Јер, режим се - нарочито председник Србије - тобоже бори против невладиних критичара, чији истомишљеници - гле чуда - седе у власти. Она налази рационализацију у тобожњој проруској оријентацији режима, која је, међутим, само декоративна: Комерцијална банка је продата Американцима, гасно снабдевање - вели министар енергетике - неће бити само руско него и других снабдевача, руски центар за ванредне ситуације у Нишу никад није добио дипломатски статус. Невладина интелигенција осуђује режим због антидемократских поступака, избегавајући да осуди западне (америчке) и домаће (невладине) чиниоце који га подржавају: проблематичан је - за њих - Вучић, али није Соња Лихт, која га јавно подржава. Национална интелигенција критикује режимску косовску политику, избегавајући да прекине своје учешће у пословима режима: и направи непрелазан отклон од њега. Невладина интелигенција има јединство у односу према режимској спољној политици. Национална интелигенција има јединство у односу према режимској унутрашњој политици. Код невладине интелигенције мит о евроатлантским интеграцијама ствара политичко јединство. Код националне интелигенције мит о држави ствара апсолутну пасивност у политичкој акцији. Обе стране снажно користе клијентелистички однос режима према политичким чиниоцима. Обе стране расправљају светске теме када треба да преиспитају свој однос према властима. Одсуство опозиционих политичких партија је само илустрација ове дубинске немоћи српске културе да обликује другачији политички спектар. Резултат је пасивност која се претвара у друштвено труљење. Али, појединачно су сви протагонисти јавног живота задовољни.“ 📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.99 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #Лицемјерје #ЛажноРодољубље #МилоЛомпар #МанекениЛажи

Комунизам и наше (не)доба „Јер, 'комунисти, пак, увек иду на превару: снима који су с њима чинили компромис, комунисти су сами дали име корисних будала. Комунисти су фанатици који, као раније религиозни фанатици, мисле да имају право истребити све оне који њихову веру не примају. У борби с таквим противником сам разлог не помаже, а не помаже ни сама сила. Једној вери мора се противставити друга вера, што значи, да у борби против комунизма човек мора имати јака уверења и уз то храбрости да се за њих сав заложи. У оваквим идеолошким кризама, као што је ова коју данас преживљујемо, борба се води пре свега, и више свега, карактером: она управо обелодањује оно што је у нашем карактеру најдубље и најосновније.'” 📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд: Катена мунди. стр.98 🖋 ЛѢТОПИСЕЦЪ #Комунисти #Борба #МилоЛомпар #МанекениЛажи