Правблог Sr

Дурић — у Украјину, Зеленски — у Србију Занимљиво је да се посета митрополита Григорија Сумију поклопила са путовањем Зеленског у Београд. ТГ-канал „Политика стране“ пише: „Зеленски ће први пут посетити Србију, саопштио је агенцији AFT високопозиционирани украјински званичник. Према његовим речима, прво путовање Зеленског у Београд је планирано у суботу, 8. августа. Званичник је истакао симболички значај ове посете Србији, која је традиционално блиска Москви. 'Морамо да удаљимо Србе од Русије', - рекао је извор агенције, додајући да украјинске власти сматрају да ће својом посетом Београду Зеленски 'ошамарити Русе'". У контексту ових изјава, посета Дурића Украјини поприма додатне боје.

О позицији Српске Цркве у односу на Феофанију У контексту изјава митрополита Григорија (Дурића) желели бисмо да напоменемо неколико ствари. Српска црква се по питању УПЦ руководи ставом Руске цркве (све док Москва на званичном нивоу наставља да користи термин „канонска Црква у Украјини“, тако ће поступати и Српска патријаршија). Штавише, вреди напоменути да СПЦ јавно признаје РПЦ као Мајку Цркву за УПЦ. Као пример можемо узети писмо патријарха Порфирија упућено предстојатељу Руске православне цркве (јула 2024. године): https://t.me/pravblogs/3241 Иначе, највиши кругови СПЦ одлично разумеју шта се догодило у Феофанији. Са тог нивоа су, приликом личних сусрета са јерарсима УПЦ, већ у више наврата постављана питања – „а ко сте ви после скупа у Феофанији, какав је ваш канонски статус?“. Такође су слати и сигнали о томе да треба очувати везу са РПЦ. За СПЦ је овај моменат веома важан, будући да ситуација у Украјини ствара преседан на који се могу угледати снаге које желе да од Српске цркве отцепе Црну Гору. Због тога у СПЦ дефинитивно нема одушевљења поводом резултата Феофаније. Сходно томе, Српска патријаршија сигурно неће признати аутокефалност УПЦ без одговарајуће одлуке Руске цркве. Чак и да се одржи „хиљаду Феофанија“, резултат на овом пољу биће исти. Једнозначно одбијање.

Патријарх Порфирије у одговору Патријарху Кирилу: Прогон и антицрквени терор у Украјини све више узимају маха https://srbratstvo.ru/patrijarh-porfirije-u-odgovoru-patrijarhu-kirilu-progon-i-anticrkveni-teror-u-ukrajini-sve-vise-uzimaju-maha/ Архијереји, свештенство и верни народ Украјинске Православне Цркве суочени су са отвореним прогоном, који над њима украјинске власти немилосрдно врше. Ово се наводи у писму Његове Светости Патријарха Српског Порфирија, упућеном као одговор на апел Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, у којем се говори о вапијућим случајевима прогона православних јерараха, свештенства и лаика у Украјини, о забрани и блокирању интернет ресурса који извештавају о верској политици власти и о припремама за усвајање у другом читању предлога закона број 8371, чији је циљ забрана Украјинске Православне Цркве. „Уместо да свим силама покушавају да зауставе оружани сукоб два братска народа, рођена у вечни живот у једној крстионици, зликовци, вођени отровном мржњом злога, не престају да покушавају да униште последњи бастион њиховог јединства у љубави Господњој – Украјинску Православну Цркву, – сматра Патријарх Порфирије. – Њени јерарси, који не само да отворено и неустрашиво разоткривају злобу безбожних власти, већ у садашњим приликама више од других страдају као верни пастири Цркве Христове, постају оптужени у измишљеним суђењима и осуђени на казне прописане за чињење најгнуснијих злочина. Њихову непоколебљиву ревност у вери и служењу народу Божијем најтачније изражавају речи свештеномученика Игњатија Богоносца: Ја сам жито Божије. Нека ме самељу зуби звери, да бих постао чист хлеб Христов. Знајући њихову спремност на самопожртвовање и храброст да се одупру свакој неправди, осећамо братску дужност и обавезу да сведочимо пред целим светом о њиховом страдању, што, Ваша Светости, драги брате у Христу, увек чинимо у молитви и уздању у Господа.” Предстојатељ Српске православне цркве је са великим жаљењем констатовао да јадиковке православног украјинског народа, верног својој канонској Цркви, „не допиру до оних у чијим рукама је концентрисана власт и који су у стању да утичу на владаре Украјине како би зауставили прогон и антицрквени терор који све више узимају маха." Актуелни сукоб „користи се као изговор за спровођење плана за потпуну забрану деловања Украјинске Православне Цркве, како би се сав духовни и материјални капитал који она има пребацио у руке једне псеудоцркве“, - истакао је Његова Светост. Он је изразио бојазан да ће у тим условима „садашњи тешки положај наше православне браће наставити да се погоршава“, а такође је подсетио на важност мирног решавања оружаног сукоба. „Наставићемо да се трудимо у свакој прилици да скренемо пажњу хришћанске и међународне јавности на њихова страдања, позивајући све утицајне институције да престану да затварају очи на сва злодела почињена протеклих месеци и година против Украјинска Православне Цркве, и да, на крају крајева предузму мере да се ово безакоње оконча“, - нагласио је Предстојатељ Српске Православне Цркве, усмеравајући молитве за Украјинску Православну Цркву и страдални верни народ. „Нека васкрсли из мртвих, Вечни Логос Божији, излије обилни благослов на многострадалну Украјинску Православну Цркву и њену Мајку, Пресвету Руску Православну Цркву, а Вама, Ваша Светости, као и свој јерархији, свештенству и вернима, нека подари сваки благи дар из непресушне и вечне Своје ризнице!” – стоји у писму Његове Светости Патријарха Српског Порфирија. [МОСПАТ]

Агент Запада и Ватикана је ступио у контакт са УПЦ https://t.me/pravblogs/3239 Додајмо неколико детаља публикацији колега. Контакт УПЦ са Дурићем је веома занимљив. Јер, јавни профил српског епископа је прилично „контраверзан“. У конзервативним круговима СПЦ митрополит Григорије има репутацију екуменисте и реформатора богослужбене праксе. Такође, Дурић се сматра агентом утицаја Ватикана. Неки извори указују и на Дурићеве везе са западним обавештајним структурама. Занимљиво је да је овај јерарх развио блиске односе како са представницима власти, тако и са балканским криминалним мрежама. Дурић је више пута био умешан у скандале повезане са функционисањем различитих криминалних „црних“ и „сивих“ шема. А сада оно најважније. Под контролом митрополита Григорија налази се мрежа агената утицаја у Црној Гори. Њу чине припадници безбедносних снага, чланови криминалних група, новинари итд. Такође, Дурић је стајао иза кулиса контроле над автокефалистичким крилом Црногорске митрополије СПЦ. Један од ослонаца ове групе дуги низ година била је Цетињска богословија, на чијем челу је био свештеник Гојко Перовић (који је оправдавао потребу за аутономнијим путем Црногорске митрополије). близак митрополиту Григорију. Тако да ништа није случајно. аутокефалац автокефалца пшрепозна издалека. Поготово, ако је он близак Западу и Ватикану. А имајући у виду да су католичке снаге у Украјини уложиле озбиљне напоре са циљем добијање томоса за „ПЦУ“, ситуација постаје још занимљивија. Да ли автокефално крило УПЦ опипава терен за договор са Западом и Ватиканом о својој будућности? Узгред, у очима РКЦ она је већ одавно одређена – православци у Украјини треба да постану део унијатске структуре (створене на бази Думенкове организације, УГКЦ и, могуће, дела УПЦ).

Прослеђено од Узок путь, ведущчий в жизнь На сајту УПЦ* је објављен извештај о сусрету митр. Григорија са сумским аутокефалистом митр. Евлогијем, и његова изјава о томе да наводно у Српској цркви подржавају „сабор“ у Феофанији. Митрополит Григорије (Дурић), који началствује епархијом СПЦ у Немачкој, познат је по свом опозиционарству како садашњем руководству Српске цркве, тако и српским државним властима. 2020. године, у време ковида, иступио је против власти и руководства Цркве по питању изградње храма Светог Саве, изјавивши да треба градити болнице: „чему цркве и храмови ако у њима неће бити људи?“. На званичном сајту Српске цркве као одговор на то иступање појавило се саопштење којим је митр. Григорија оптужен за антисрпску и антицрквену позицију. Подржавао је учеснике протесних акција против српских власти. Залаже се за успостављање „демократскијег“ и „антиауторитарнијег“ курса у земљи. Од самог почетка рата 2022. године иступа са осудом Русије. Шта је чудно у томе што се опозиција РПЦ у лику феофанијеваца и опозиција СПЦ у лику митр. Григорија међусобно подржава? - Ништа. *) управа информативне службе УПЦ је затрована феофанијевштином и оперативно може да се понаша мимо благослова, а који опет могу бити упитни по линији феофанијевштине На детаљан извештај инфо-службе Епархије немачке још чекамо... Прим. ред.: е-везе у тексту функционализоване за српског читаоца.

Владика Григорије допутовао на суђење митрополиту УПЦ, па подржао „храбре одлуке“ из Теофаније Митрополит СПЦ поручио је верницима у Сумију да нису „ни расколници ни непријатељи“, док професор Зоран Чворовић његову посету назива можда и „највећим скандалом“ до сада Епископ диселдорфски и све Немачке Григорије боравио је 4. и 5. августа у Сумској епархији Украјинске православне цркве (УПК), где је дошао како би пружио подршку митрополиту сумском и охтирском Евлогију и присуствовао судском рочишту које се против њега води због оптужби за распиривање верске нетрпељивости. Суђење је одложено, а владика Григорије се током посете осврнуо и на одлуке Сабора УПЦ одржаног у Теофанији код Кијева у мају 2022. „Знамо за ваш Сабор у манастиру Теофанија, који је донео тако храбру и јасну одлуку – да будете пре свега хришћани, служитељи Цркви“, казао је владика Григорије, преноси Савез православних новинара (УОЈ). Нагласио је и да је такав избор у складу са Јеванђељем и позивом да се буде миротворац. „Наша црква види Украјинску православну цркву као канонску православну цркву. Ви нисте ни расколници ни непријатељи“, поручио је владика Григорије. Српски митрополит је, према саопштењу Сумске епархије, упутио речи духовне подршке свештенству и верницима који „подносе тешка искушења рата који је Русија покренула против Украјине„. Током дводневне посете, владика Григорије је посетио Преображењски сабор и сабор Свете Тројице у Сумију, а митрополит Евлогије уручио му је и одликовање Сумске епархије. На ову посету реаговао је професор Правног факултета у Крагујевцу Зоран Чворовић и упитао „да ли ће Синод Српске православне цркве прећи преко новог, до сада можда највећег скандала владике Георгија“. „Он је данас у Сумију, према информацији са сајта УПЦ, пред перјаницом аутокефалиста у УПЦ митрополитом сумским Евлогијем изјавио да признаје неканонску расколничку одлуку тзв. Теофанијског сабора УПЦ, која је донета под очигледним притиском служби безбедности кијевског режима, да прекине свако јединство са Московском патријаршијом и фактички прогласи аутокефалност. Владика Григорије изричито изјављује да признаје одлуке тзв. Теофанијског сабора, иако их СПЦ не признаје“, објаснио је Чворовић. Шта се догодило 27. маја 2022. у Теофанији? Украјинска православна црква (УПЦ), на челу са митрополитом Онуфријем, окупила се у манастиру Светог Пантелејмона три месеца од почетка украјинско-руског сукоба. Скуп је првобитно био најављен као саветовање епископа, свештенства и лаика, али је током заседања прерастао у Сабор УПЦ и донео одлуке које су битно промениле њен однос према Московској патријаршији. Такав сабор тада је прогласио „пуну самосталност и независност“ УПЦ и изменио црквени Статут, уклањајући готово сва помињања везе са Руском православном црквом. Уз то, изразио је неслагање са ставовима патријарха Кирила о сукобу у Украјини. УПЦ је добила и нека обележја која се обично повезују са самосталном црквом, међу којима су могућност отварања парохија у иностранству и припреме светог мира, што је један од показатеља високог степена црквене самосталности. Међутим, УПЦ тада није формално прогласила аутокефалност нити је добила томос о аутокефалности. А митрополит Евлогије је био непосредан учесник тзв. Теофанијског сабора – предводио је делегацију Сумске епархије и касније јавно бранио његове одлуке, тврдећи да су донете без спољног притиска. Проф. др Зоран Чворовић подсећа зашто је питање канонског статуса и једностраног проглашавања црквене самосталности посебно осетљиво за СПЦ: „И она се суочава са покушајима оспоравања своје јурисдикције – од тзв. Црногорске православне цркве Мираша Дедеића до Николе Џуфке, који се на Косову и Метохији представља као поглавар ‘Аутокефалне православне цркве Косова’.“ Извор: РТ Балкан P.S. Први издавач је у међувремену обрисао материјал?

Прослеђено од Центр "Хризма" Прогон УПЦ: на чијој је страни Вашингтон? Позиција САД по овом питању је двосмислена. Са једне стране, међу републиканцима постоје условни симпатизери УПЦ (на пример, конгресменка Ана Паулина Луна), који пажљиво прате ситуацију и редовно контактирају заштитнике Цркве. У исто време, активност Луне и њених другова за сада ни на који начин није утицала на формирање званичног става администрације Д.Трампа о овом питању. Теза коју је изнео украјински политиколог Павлив да је Кијев направио паузу у спровођењу забране УПЦ због става потпредседника САД Џ.Венса – само је верзија без чврстих доказа, која је, осим тога, у супротности са ситуацијом на терену. У том контексту вреди обратити пажњу на Самит о међународној верској слободи (IRF Summit, 1–3. фебруар 2026) који је одржан у САД. Овај догађај је годишњи и окупља значајан број учесника из целог света – политичаре, борце за људска права, верске лидере. Ове године на форуму је учествовало око 2.000 људи. Оно што је занимљиво јесте да представници Трампове администрације нису рекли ни реч о томе да Украјина крши верске слободе. Првог дана самита говорили су виша саветница Канцеларије Беле куће за верска питања Пола Вајт (на слици) и Специјални изасланик Стејт департмента за међународну верску слободу Марк Вокер. Они су поменули тежак положај Ујгура у Кини и Језида у Сирији, али су Украјину прећутали. Показно је и то што се у Вашингтону искрцао бројни украјински десант (Јеленски, Говорун, Чапнин, Кордочкин, Зорја и др.). Теме „поштовања“ права верника од стране Украјине и „кривице“ Русије за „кршење“ верских слобода у оквиру посебне секције „Украјинска недеља“ ови актери су у потпуности одрадили. Са америчке стране, саучесници у овом шоуу били су помоћник државног секретара САД за демократију и људска права Рајли Барнз и председница организације Law and Liberty Trust Лорен Гомер. Треба напоменути и контакте Јеленског са републиканским конгресменом Дарелом Исом, као и неучествовање у раду самита, за разлику од прошле године, адвоката Р.Амстердама, који брани права УПЦ. Све у свему, то што Вашингтон на тако репрезентативном и за републиканце тематски важном догађају игнорише горуће питање прогона УПЦ – прилично је индикативно. Нарочито имајући у виду тезу коју је Москва више пута изнела о потреби враћања права УПЦ као „једне од важних компоненти пуноправног мирног решења“. Питање. Да ли код Трампа не чују гласове Москве и заштитника УПЦ? Чују их, али им не придају значај? Да ли „аргументи“ Кијева у очима Трампа изгледају убедљивије? Или можда стари трговац све разуме, али жели да искористи „верско питање“ у преговарачком процесу као предмет трговине у договору са Русијом (у смислу: Москви је важно ово питање? – ми можемо и спремни смо да у томе „притиснемо“ Зеленског, али у замену очекујемо од Русије „повезане уступке“, на пример, по питању ЗАЭС/Запорошке атомске електране у Енергодару)?

Црква гори а архонти се чешљају Архонти ткз. васељенске патријаршије (Archons of the Ecumenical Patriarchate) покренули су иницијативу за младе уметнике, расписујући први конкурс за портрет ткз васељенског патријарха. Они овим конкурсом пружају прилику православним ученицима узраста од 5 до 18 година да својим радовима обележе 35 година духовног вођства "Његове Свесветости" патријарха Вартоломеја, познатог и као „Зелени патријарх“ због његове неуморне посвећености очувању Божије творевине, наводи се у званичном саопштењу организатора. Како је истакао архонт др Ентони Џ. Лимберакис, циљ конкурса је подстицање креативности и истицање талената православне омладине. Најбољи радови биће представљени током архонтског викенда у Њујорку, који се одржава од 15. до 18. октобра 2026. године. Организатори истичу да учесници морају самостално да креирају своје радове, користећи традиционалне технике цртања и сликања, док је употреба ткз. вештачке интелигенције строго забрањена. Радови се оцењују према неколико критеријума, при чему порука о очувању животне средине носи 50% бодова а визуелна упечатљивост и укључивање православних симбола 30%. Важно је напоменути да сваки рад мора садржати назив овогодишње теме: „Зелени патријарх“. За веровати или не, архонти подсећају православне на важност времена које нам је дато, кроз поруке преподобног Лава Оптинског, и како сваки подвиг, укључујући и овај уметнички, треба да буде посвећен пажњи према себи и свету око нас, како бисмо мудро искористили време које нам је на располагању. Трошење времена на развијање култа личности "Његове Свесветости" и потврђивање глобалистичке зелене агенде је веома мудра одлука, зар не?

☝️ Сваки потпис испод апела аутоматски се шаље руководству Грчке православне архиепископије Америке и Сабору канонских православних епископа. Истовремено, представници храма Светог Николе бране своју одлуку, наводећи да се награда додељује за „непоколебљиву одбрану слободе и људског достојанства“. Зеленски брани слободу и људско достојанство колико и историјску истину о Волињским масакру. Један видео о томе уместо хиљаду речи.

У САД православни верници иступили против награђивања Зеленског наградом „Светионик наде“ У САД је покренута петиција против одлуке заједнице грчког православног храма Светог Николе у Њујорку да се Владимиру Зеленском додели награда „Светионик наде“ за 2026. годину. О томе извештава портал OrthoChristian. Иницијатор апела, објављеног на ресурсу Orthodox Reflections, била је православна хришћанка Касандра Сен Џон. У отвореном писму упућеном савету повереника храма истиче се да Зеленски „влада Украјином као полицијском државом, замрзавањем избора, ућуткивањем критичара и цензурисањем медија“. Аутори петиције такође оптужују украјинске власти за брутални прогон Украјинске православне цркве, укључујући насилно заузимање више од 1.000 њених храмова, хапшења свештенства и присилну мобилизацију свештенства у Оружане снаге Украјине. У тексту петиције одлука да се Зеленском уручи награда назива се "директним шамаром свим православним јурисдикцијама у Северној Америци“, које се моле за вернике УПЦ. 👇

Прослеђено од Со своей колокольни Поглавар УГКЦ-а Свјатослав Шевчук о кризи пољско-украјинских односа каже: Делим мишљење украјинских историчара да нас данас са Пољацима не свађају саме чињенице о национал-ослободилачкој борби Украјине, већ политички митови о њима, који су, на жалост, формирани у пољском политичком окружењу у последњим деценијама. Зато је толико важно научно историјско истраживање са свом дубином објективне научне методологије. Политичким митом поглавар тоталитарне секте, познатије као грко-католичка црква, назива догађаје Волињског масакра – масовног уништења пољског цивилног становништва на Волињу од стране банди украјинских националиста (ОУН-УПА). Пољски Сејм је прогласио Волињски масакр за геноцид и установио 11. јул за национални дан сећања на његове жртве. Шевчук не случајно покушава да заташка тему геноцида над Пољацима позивањем на објективну историјску науку, која наводно оповргава идеолошке манипулације западног суседа. Украјински политичар Игор Мосијчук је испричао да су историчари предлагали Зеленском да ублажи тензије у односима са Пољском покретањем дијалога научника две земље о трагичним догађајима из прошлости. Међутим, украјински председник је то категорички одбио и то тако да су они који су са њим разговарали стекли утисак да Зеленски има неке личне неразчишћене рачуне са Пољском. У питању је нешто лично. Јер, када му је предложено да се кроз научни историјски дијалог разјасне противречности, он је одговорио: „Нека иду у курац, и Пољска и Пољаци“. Јасно је да Шевчук не може да формулише своју мисао тако отворено као лидер „Квартала 95“, али то не мења суштину. Он категорички не може да призна Волињски масакр као геноцид, јер су унијати били његови идејни инспиратори и у њему су најактивније учествовали.

Бугарски патријарх Данило брани став против санкција руском патријарху Кирилу https://zivotcrkve.rs/blog/bugarski-patrijarkh-danilo-brani-stav-protiv-sankcija-ruskom-patrijarkhu-kirilu „То је свакако храбар потез (Румена Радева), али ми не сматрамо да санкције…

Бугарски патријарх Данило брани став против санкција руском патријарху Кирилу https://zivotcrkve.rs/blog/bugarski-patrijarkh-danilo-brani-stav-protiv-sankcija-ruskom-patrijarkhu-kirilu „То је свакако храбар потез (Румена Радева), али ми не сматрамо да санкције против поглавара једне Помесне Православне Цркве могу да донесу корист и ефекат који они који их уводе очекују. Мислим да је та одлука исправна“, рекао је патријарх бугарским медијима. @zivotcrkve

Бугарска се успротивила санкцијама ЕУ против патријарха Кирила Бугарска је изразила неслагање са укључивањем патријарха московског и целе Русије Кирила у наредни пакет санкција Европске уније против Москве. Како је изјавила шефица дипломатије те земље Велислава Петрова, такве мере имају чисто симболичан карактер и не доносе реалан економски ефекат за окончање сукоба. По мишљењу министарке, оваква ограничења могу се показати као контрапродуктивна, стварајући тло за антиевропску пропаганду о „мешању ЕУ у црквене послове“. Петрова је нагласила да Софија подржава само оне санкционе мере које су усмерене на постизање конкретних економских резултата и које не наносе штету самој Бугарској, укључујући и питања енергетске безбедности.

Прослеђено од Со своей колокольни ЕУ је увела [писано 15. јуна] персоналне санкције против митрополита симферопољског и кримског Тихона (Шевкунова). Владика Тихон је успео да претекне чак и патријарха Кирила, поставши први архијереј РПЦ који је потпао под санкције Европске уније.

Фанар као црквени ресор Брисела - проф.др Зоран Чворовић, за портал "Живот Цркве" https://zivotcrkve.rs/blog/zoran-chvorovic-fanar-kao-crkveni-resor-brisela Сва је прилика да је за Цариградску патријаршију и њеног садашњег првојерарха недостижан чак и онај степен официјелне критичности према Европској унији и САД који, макар из тактичких разлога, показује Ватикан, најновијим тврдњама својих највиших клирика да „Европска унија селективно примењује међународно право, санкционишући неке војне инвазије, а друге не“ (овде). Ипак је Фанар у својој папистичкој амбицији тек бледи ехо римског папства. @zivotcrkve

Санкције против патријарха Кирила као део глобалног удара на РПЦ Европска комисија поново разматра [писано 10. јуна] могућност увођења санкционих ограничења против патријарха московског и све Русије Кирила. На први поглед, овај корак се појављује као део опште санкционе политике Запада против Руске Федерације. Међутим, при дубљој анализи постаје очигледно да стварни циљ ових мера превазилази оквире персоналних санкција. Реч је о системском покушају да се поткопа ауторитет предстојатеља и целе Руске православне цркве, покретањем ланчане реакције како у политичкој, тако и у канонској равни. Према мишљењу једног броја експерата, на делу је циљани покушај десакрализације лика односно институције првојерарха. Западне институције настоје да патријарха представе не као духовног вођу милиона верника широм света, већ искључиво као део руске државне машине. У логици европских чиновника, предстојатељ Руске цркве се насилно, вештачки своди на улогу „идеолошког шрафа”. Управо се ова теза користи како би се легитимизовале било какве санкције. На делу је опасна замена појмова – РПЦ се насилно увлачи у оквире политичког сукоба како би се оправдало појачавање притиска на њене црквене структуре. Ако санкције буду усвојене, оне ће постати снажна правна основа за интензивирање напада на Московску патријаршију ван граница Русије. Под знаком питања ће се наћи и само физичко постојање руских православних заједница у иностранству. Експерти сматрају да ће увођење санкција против патријарха отворити Пандорину кутију за репресије на терену. Може се говорити о следећим претњама: • стварање преседана за одузимање права својине Московској патријаршији на храмове, зграде и земљишне парцеле у европским земљама; • укидање виза, поништавање боравишних дозвола и масовна депортација свештенства под изговором „веза са лицем под санкцијама” или митске „претње по националну безбедност”; • замрзавање банковних рачуна епархија и парохија, што ће онемогућити њихово нормално функционисање. У суштини, реч је о припреми правног терена за потпуно истискивање РПЦ из међународног простора. Такође, акције Европске комисије не могу се посматрати одвојено од процеса који се дешавају унутар самог православног света. Санкциони притисак Запада се „на зачуђујући начин” синхронизује са нападима на РПЦ од стране Константинопољске патријаршије. Тако световне санкције стварају додатне спољне услове за поткрепљивање претензија Фанара према Руској цркви. Конкретно, ограничења од стране ЕУ пружиће Грцима прилику да искористе још једну политичку манипулацију у покушајима да против патријарха Кирила изнесу апсурдне оптужбе за јерес (наводно, Европска комисија је својом одлуком „доказала” да Патријарх Кирил „ради за руску државу” и „приноси чистоту Православља на жртву геополитичким амбицијама Кремља”).

О могућем противудару Фанара на грузијском правцу Ми, православна браћа, срдачно честитамо* владици Шију избор за новог Католикоса-Патријарха Грузије. Аксиос! При томе, постоје одређене мисли које бисмо желели да изнесемо у оквиру ове аналитичке белешке. Прво и најважније. То је, наравно, чињеница да владика Шио оличава настављање курса покојног Католикоса-Патријарха Илије II. Већина чланова Синода гласала је управо за то. А сада о скривеним замкама. Чињеница да је митрополит Шио добио 22 од 38 гласова (један је проглашен неважећим, а у Синоду је тренутно 39 чланова) говори о томе да је око 45% епископата ГПЦ (а у Грузији цео архијерејски сабор чини Синод) гласало против њега. Свако из својих разлога. Оних који су гласали за митрополита потијског Григорија, који оличава присталице Константинопољске патријаршије (његово име се чак појавило у саопштењу Спољне обавештајне службе РФ као експонента Фанара), нема много, али су активни и нови Католикос-Патријарх ће морати да рачуна с тим. Осим тога, у националистичким и профанарским круговима митрополита Шија називају искључиво „промосковским“. И то је такође изазов за новог Католикоса-Патријарха – он ће, ако не током целог свог понтификата, а оно бар током његовог значајног дела, морати да доказује супротно. Нису искључене ни тешке одлуке. Рецимо, први изазов је обавезна „мирна посета“ Фанару. Не само лукави Грци, већ и домаћи западњаци покушаће да новог Предстојатеља ГПЦ доведу у неугодан положај. А сада о абхазијско-осетинском питању. Уопште није искључено да ће Фанар, очигледно незадовољан резултатима избора, покушати да одигра ову игру под новим Предстојатељем ГПЦ. Свестан да од владике Шија тешко може очекивати признање „ПЦУ“ (у почетку је чак могућа и директна уцена), Фанар би могао да покуша да легализује абхазијске (са јужноосетинским је теже) црквене структуре. Тиме би Вартоломеј могао да покуша да убије две муве једним ударцем: да казни ГПЦ изазивањем унутрашњих немира и да одигра на карту одвајања Абхазије од РФ, као и против РПЦ, која се „ипак није усудила“ на „канонско регулисање“. Како се овде не сетити аргумената приликом стварања „ПЦУ“. Тако да и у ГПЦ и у РПЦ морају бити спремни за овај сценарио. Уопштено говорећи, новоизабраном Католикосу-Патријарху Грузије од свег срца желимо Божију помоћ и на многаја љета! #George_D *) писано 20. марта

Званични сајт РКЦ. „Кардинал Бичок: Украјина није сама. Црква и папа су са нама“. А у Москви многи и даље сматрају Ватикан „стратешким партнером“. P.S. Не случајно и овде унијата обучен по староруски ( о томе види ОВДЕ)

Низ страница пише о томе да „намесник“ Кијевско-печерске лавре "Аврамије" Лотиш намерава да пређе у Константинопољску патријаршију. Да ли је због тога дефакто смењен са дужности одлуком „Синода ПЦУ“? Думенку се није свидело то што Лотиш учествује у процесу додељивања статуса ставропигије Фанара овом манастиру?