Davlat boshqaruvi
Статистика📣 Ushbu kanal orqali Siz Xurshid Botirov tomonidan berilgan shaxsiy fikrlar bilan tanishib borasiz.
- Последний пост
- 4 авг.
- Последнее чтение
- 13 авг.
- Постов за неделю
- 0
- Всего постов
- 59
- Тип
- открытый
- Язык
- узбекский
- В каталоге с
- 13 авг.
- 1/24сутки в ленте
- 269
- 1/48двое суток
- 308
- 1/72трое суток
- 332
Оценка по просмотрам недавних постов: пост набирает почти всё за первые сутки.
Посты
Oʻzbekistonda Olimbet va Aurum Vale kabi ikki bukmekerlik idorasiga litsenziya berilibdi. Bu haqda Istiqbolli loyihalar milliy agentligi xabar bergan. Demak Oʻzbekistonda bukmekerlikka rasman ruxsat berilibdi… afsuski… 🟥 JONLI FUTBOL
Jamoatchilikdan yashirib qo‘yilgan hokim qarorlarining yarmi mablag‘ bilan bog‘liq. Ochiqlikdan nega qoʻrqadi? Chunki soqqa bilan bogʻliq oʻyini ochilib qolishi mumkin. @u_generalissimus
Туғилишнинг қисқариши янада тезлашган 2026 йилнинг 1 июль ҳолатига Ўзбекистон аҳолиси 38,5 млн.кишига етган (рўйхатга олиш натижаларисиз, рўйхатга олиш натижалари 2027 йил 1 июлгача қўшилади). Аҳоли сонининг йиллик ўсиш суръати 1,7%гача секинлашган (ўтган йилнинг шу даврида 2,0% бўлган). Энг юқори 2,1%лик ўсиш Сурхондарёда (туғилиш) ва Тошкентда (кўчиб келиш ҳисобига) шаклланган. Туғилиш коэффициента 19,6 промиллегача пасайган (ўтган йилнинг шу даврида 21,7 промилле). 2026 йилнинг дастлабки ярмида 373,4 минг туғилиш қайд этилган. Бундан пастроқ кўрсаткич охирги марта пандемия йилида кузатилганди. Қайд этилган ўлим сони эса 86,9 минггача ошган (янги максимум). Ушбу даврда 92,3 минг никоҳ рўйхатга олинган (бундан пастроқ кўрсаткич пандемия йилида қайд этилган). Ажралишлар эса, қаттиқ маъмурий чекловлар фонида 24,8 мингни ташкил этган. Ички ва ташқи миграция фаоллашган. Ички миграцияда энг кўп кўчиб келиш (+63 411) ва кўчиб кетиш (-49 863) ҳалиям Тошкент билан боғлиқ. Хорижга кўчиб кетишда ҳалиям Қорақалпоғистонликлар (-1 899) етакчи. Хориждан кўчиб келаётганлар асосан Тошкент шаҳрида ўрнашмоқда (+ 1 089).
“You are what you eat” degan mashhur gap bor. Ma’nosi nima yesangiz, siz o’shasiz. Bu bilan odamlarni sog’lom ovqatlanishga targ’ib qilinadi. Shu gapni bugungi kunga moslab sal o’zgartirib, “You are what you watch” deyilsa ham to’g’ri bo’lsa kerak deb o’yladim. Chunki bugungi kunda yoshu qari doimiy ravishda online media maxsulotlaridan iste’mol qiladi. Bu albatta insonning biror yo’nalishda fikrlashiga ta’sir ko’rsatadi. Insonning fikrlash tarzi uning kimgiligini yeydigan narsasidan ko’ra ko’proq belgilab beradi menimcha. Masalan, so’ngi haftalarda ko’proq (aniqrog’i deyarli har kuni) futbol ko’rdim. Jahon Chempionati tugaganidan keyin hozir o’zimni ozroq boshqacharoq odamdek his qilyapman. Hozir ovqatlanib o’tirib shu fikr kelib qoldi xayolimga.
100 минг сўм устав капиталига эга ва "отаси" чипслар ишлаб чиқарувчи МЧЖ ҳар бири 200 миллион сўмлик бекатлар қурмоқдами? Дарё нашри Тошкент шаҳрида апил-тапил қурилаётган (хусусан бузиб юборилган дўкон-бекатлар ўрнида) ва нархи 10-20 минг доллар дейилган бекатлар борасида суриштирувлар ўтказган. Жараёнга ниҳоят эҳтиёткор Антикоррупция агентлиги ҳам қўшилган. Нашрнинг аниқлик киритишича, биринчи босқичда 496 та бекатларнинг қурилишини ташаббускор ғолиб деб топилган ва 100 минг сўмлик устав капиталига эга EWI SNACKS МЧЖ амалга оширмоқда (МЧЖнинг "отаси" Cheers чипслари ишлаб чиқарувчи компания). Аукционнинг молиявий тафсилотлари ва унда кимлар иштирок этгани, қанчалик рақобатли бўлгани ҳақида ахборотлар келтирилмаган (Антикоррупция агентлиги ҳам чуқурлашишни лозим топмаган) Кўриш учун.
без подписи
🔹🔹🔹🔹🔹 Toshkent davlat yuridik universiteti — zamon bilan hamnafas huquqshunoslarni tayyorlaydigan maskan. 🕊Telegram 📱Instagram 📱Facebook 📺YouTube
Швеция, Финляндия, Норвегия, Дания, Франция ва Италия мактаблардан планшетларни босқичма-босқич олиб чиқиб, босма дарсликлар, ручка ва қоғоздан фойдаланишни яна тикламоқда. Расмийлар айтишича, экранлардан ортиқча фойдаланиш натижасида болаларнинг ўқиш савияси, хотираси ва диққатни жамлаш қобилияти пасайган. Швециянинг мактаблар бўйича вазири талабаларга шунчаки кўпроқ босма дарсликлар кераклигини очиқ айтди. Дания дарс пайтида телефонлардан фойдаланишни тақиқлади ва жисмоний (босма) китоблар хариди учун юзлаб миллион крон ажратмоқда. Норвегия эса бу йил ёш ўқувчилар учун сунъий интеллект (AI) воситаларидан фойдаланишни чеклади. Олимларнинг таъкидлашича, қўлда ёзиш хотирани клавиатурада теришга нисбатан самаралироқ мустаҳкамлайди. Ҳар бир ота-она бола ёруғ экранга эмас, балки китобнинг бир саҳифасига берилиб тинч ўтирган онни яхши билади. Балки қоғоз ҳеч қачон урфдан қолмагандир.
Nasiyaning haqiqiy narxi Nasiya savdo takliflarida to'liq summani ochish talabi muhokama qilinyapti ekan. Bu yaxshi talab, lekin yana takomillashishi darkor. Nasiya takliflarida yillik foiz stavkasi va effektiv yillik stavka ham ko'rsatilishi kerak. Masalan, 10 million so'mlik telefonni 12 oyga, oyiga 1 milliondan nasiya orqali to'lash taklifi bo'lsa, uch narsa ko'rsatilishi kerak. Birinchisi: umumiy to'lanadigan miqdor 12 million ekani. Ikkinchisi: yillik foiz stavkasi 35.1% va/yoki effektiv yillik stavka 41.3% ekani. O'ylashingiz mumkin, qo'shimcha 2 milliongina to'layapman deb, ya'ni narxdan 20 foiziga ko'proq, "demak stavka ham 20%". Lekin 20% bu foiz stavkasi emas, bu sotuvchining ustamasi. Agar 10 millionni bir yil ushlab turib, hammasini 12 oydan keyin bir to'la qaytarsangiz, o'shandagina 20% deyish to'g'ri bo'lardi. Lekin oyma-oy uziladigan qarzda, sizning qarz miqdoringiz har oy kamayib boradi, o'rtacha atigi yarim yil pul ishlatasiz, ustama esa o'sha-o'sha qoladi. Shuning uchun haqiqiy stavka ikki barobardan ko'proq: 35.1% yillik, 41.3% effektiv. Agar birinchi millionni telefonni olayotgan paytda to'lasangiz va qolgan 11 tasini keyin to'lasangiz, stavka yanada ko'proq degani: 42% yillik, 51.1% effektiv. Bu farq o'ta muhim. Aynan shuni ham regulyatorlar aytilishini talab qilishi shart. Xuddi shunday, barcha "servis" yoki "xizmat" deb nomlanadigan to'lovlar ham stavka hisobiga kiritilishi kerak. Men shaxsiy tajribada buni ko'p ko'rdim. Nasiyaga moshinasini olgan taksi haydovchilardan tortib, uylarni nasiyaga olgan odamlargacha — nafaqat oxirida qancha to'lashlarini, balki qanday katta foizda nasiya olganlaridan ham bexabarlar. Matematik va moliyaviy savodxonlik talab etiladigan narsalarda sotuvchi — bu misolda nasiya beruvchi — to'liq axborotni ta'minlab berishi darkor. Agar yangi qonun faqat "umumiy summani yozing" desa, xaridor o'zi "20% ekan" deb hisoblab, adashadi. Ayniqsa takliflar orasida solishtiruvda. Ya'ni to'liq summani ochish yetarli emas. Chunki muddatlar farqlanishi ko'p uchraydi, xaridor osonlikcha solishtira olishi kerak. Uy sotuvida ko'rdim. Uy 120 million deyiladi. Agar 12 oy, oyiga 10 milliondan to'lansa — shu narx. Agar naqd olib kelib hozir to'lasa: "20 million skidka". Bu teskari ekanini ko'rsatish kerak. Uyning asl narxi: 100 million. Bo'lib to'lasangiz - 120 million. Lekin o'sha hisob: 35.1% yillik, 41.3% effektiv stavka. Buni kimdir ipotekaning stavkasiga solishtirib ko'rishga imkoni bo'lishi kerak: ipoteka tashkilotlari odatda yillik stavkani e'lon qiladi, shuning uchun takliflar aro solishtiruv uchun ham bu narsa ko'rsatilishi shart. Uy sotuvchisi buni "foiz" deb emas, chegirma deb atalsa ham shunday axborot berishlari kerak. Mijoz hozirgi narxda olganida necha pul bo'lar edi va qanchadan bo'lib to'lashga sotilishini. Menimcha uy va moshina kabi kattaroq summadagi takliflarga ayniqsa ko'proq diqqat kerak bo'ladi. To'g'ri, ko'p odam telefon yoki kirmoshinani ham nasiyaga oladi, lekin uy kabi katta summalarda odamlar aldanishini asoratlari og'irroq. Aytyapman-ku, men gaplashgan barcha nasiya olgan odamlar nasiyaning foizini to'g'ri hisoblay olishmayapti. Demak talab kamida uchta bo'lishi kerak: Naqd narx: tovar darhol to'lov evaziga sotiladigan eng past narx. Aks holda sotuvchi shunchaki bazani ko'taradi: "narx 120 million, foizsiz bo'lib to'lash" va formal jihatdan stavka 0% chiqadi. AQSh qonunchiligida bu narsa naqd narx ta'rifi orqali yopilgan: moliyaviy xarajat naqd narx bilan umumiy to'lovlar o'rtasidagi farq sifatida hisoblanadi, shuning uchun "skidka" deb atash hech narsani o'zgartirmaydi. Umumiy summa: necha pul qaytarilishi kerakligi. (Effektiv) yillik stavka - barcha to'lovlari bilan. Uchinchisida bitta nozik joy bor, va aslida eng muhimi shu. Bor-yo'g'i 500 ming so'mlik "xizmat haqi" o'sha telefonda effektiv stavkani 41.3% dan 56.3% ga ko'tara oladi chunki u qo'lga tegadigan qarz summasini kamaytiradi, to'lovlarni esa o'zgartirmaydi.
🔹🔹🔹 Toshkent davlat yuridik universitetida 2026/2027-oʼquv yili uchun qabul jarayonlari hamda Oʼzbekiston Respublikasi Prezidentining 2025-yil 26-noyabrdagi “Oʼzbekiston Respublikasida yuridik taʼlim va ilm-fanni yanada isloh qilish chora-tadbirlari toʼgʼrisida”gi farmoni ijrosi doirasida amalga oshirilgan ishlar yuzasidan matbuot anjumani boʼlib oʼtdi. 🔗 Batafsil 🕊Telegram 📱Instagram 📱Facebook 📺YouTube
❗️Тошкент халқаро молия марказининг фаолият кўрсатиш тартиби белгиланди 📝 “Тошкент халқаро молия маркази тўғрисида”ги Конституциявий Қонун (ЎРҚ–1158-сон, 13.07.2026 й.) қабул қилинди. ➡️ Ушбу Конституциявий Қонуннинг мақсади: 🔹 Тошкент халқаро молия марказининг белгиланган алоҳида ҳудуд сифатидаги мақоми ва унинг ҳудудида амал қиладиган махсус ҳуқуқий режимни белгилаш; 🔹 Молия марказининг фаолият кўрсатиш соҳасидаги муносабатларни тартибга солишдан иборат. 📝 Қонунга кўра, Молия маркази махсус ҳуқуқий режим амал қиладиган, дастлабки чегаралари Молия маркази ташкил этилиши муносабати билан қабул қилинадиган Президент фармони билан белгиланадиган ҳудуддир. ✅ Молия марказининг ҳар бир қарори кучга киргунига қадар Молия маркази қарорларининг расмий реестрида эълон қилиниши шарт. ▶️ Ушбу Қонун ёки Молия маркази қарорларининг қоидаларига зид равишда тижорат фаолияти ёки молиявий фаолиятни амалга оширган Молия марказининг ҳар қандай иштирокчиси қуйидагилардан ошмайдиган миқдорда жаримага тортилади: 🔸 10 млн АҚШ долларидан ошмайдиган миқдорда; 🔸 қоидабузарликка сабаб бўлган тегишли битим, ўзаро боғлиқ битимлар йиғиндиси ёки фаолият қийматининг 10 фоизидан ошмайдиган миқдорда. ▶️ Қуйидагилар Молия марказининг органлари ҳисобланади: ▫️ Молия марказининг кенгаши; ▫️ Молия марказининг маъмурияти; ▫️ Молиявий хизматлар бошқармаси; ▫️ Тошкент халқаро тижорат суди. ▶️ Молия марказининг ҳар бир органи молия йили тугаганидан кейин 4 ой ичида йиллик шаффофлик ҳисоботини эълон қилиши шарт. ▶️ Инглиз тили Молия марказининг расмий тили ҳисобланади. 📌 Конституциявий Қонун расмий эълон қилинган кундан эътиборан 10 кун ўтгач кучга киради. 🌐Telegram || 👥Facebook
Facebook'da bir ajoyib fikrga koʻzim tushdi. 100% qoʻllab quvvatlayman. Vijdonlar sotilayotgani yetar, ziyolilar maskanlari sotilmasin. #muzeyqolsin
Йўл бўйи парковкалари аукциони ҳам шунақа ўтказилганда пойтахт бюджетига неча триллион тушган бўларди? Пулли парковкалар (off road) ташкил этиш учун дастлабки баҳоси 1,3 млрд.сўм бўлган 36та ер участкаси 20,9 млрд.сўмга сотилган. Аукцион кеча эрталаб 10да очилган бўлса, кеч 7дан ўтгунча, 9 соатдан кўпроқ вақт давом этган. Иштирокчилари нархни 293 қадамда, қарийб 16 каррага оширишган. Мана буни аукцион деса бўлади. Табиийки, бундай аукционнинг ғолиби мутлақ легитим, уни жамоатчилик ҳам, бизнес ҳам, давлат институтлари ҳам саволсиз мулкдор ўлароқ тан олади (мазкур аукционга ягона саволим — захира ғолибнинг эълон қилинмагани, афсуски, захира ғолиблар бошқа аукционлардаям эълон қилинмаяпти). Энди юқоридаги аукционни пойтахтнинг 111,6 км кўчаларидаги 86та участка (26,3 гектар) майдонда йўл бўйи парковка ташкил этиш бўйича ташкил этилган мана бу шармандали аукцион (бекор қилингани, қайтадан ўтказилгани) билан солиштиринг. Тайинланган "ғолиб" биринчи аукциондан 12 кун аввал ташкил этилган. Активлари, молиявий имкониятлари, меҳнат, ҳуқуқий ва техник имкониятлари ҳақида ҳеч қандай маълумотлари бўлмаган ноунейм компанияга бутун Тошкент кўчалари қўшқўллаб топширилган. Ҳалигача парковка қироли Тошкент шаҳар бюджетига аукцион натижалари бўйича қанча пул тўлагани ва тўлаётгани, инвестицион келишув қандай бажарилаётгани ҳақида бирон маълумот йўқ. Бирон ишни қойиллата олмаганлар (2-3% ҳайдовчилардан тушум олаётганларни яна қандай аташ мумкин) энди истеъмолчиларга жарима ёпиштириш ва давлат маъмурий ресурсларидан фойдаланиш орқали пул ишлаш йўлини тутишмоқчи. Вазиятни тасаввур қилдингиз-а. Энди 2024 йилдаги шармандали аукцион кечаги аукцион каби очиқ, рақобатли ва шаффоф ўтказилганда йўл бўйи парковка ҳуқуқи неча триллионга сотиларди, деб ўйлайсиз ва йўқдан бор бўлмаслиги ҳисобга олинса, бу фарқ қаёққа гумдон бўлган бўлиши мумкин?
🇪🇺 🇺🇸⚡️ ЕС потребовал от Meta изменить «вызывающий зависимость» дизайн Facebook и Instagram — Politico 🧠 Еврокомиссия пришла к предварительному выводу: такие элементы интерфейса, как бесконечная лента, автовоспроизведение и агрессивные алгоритмы рекомендаций, наносят вред психическому здоровью пользователей — особенно детей и подростков. 📉 Эти функции признаны потенциально опасными, поскольку формируют паттерны компульсивного использования и удерживают внимание за счёт дофаминовых циклов. ⚖️ Если Meta не выполнит требования Комиссии, компании грозит штраф до 6% годовой выручки — это максимальная санкция по Закону о цифровых услугах (DSA). 🇪🇺 ЕС фактически ставит вопрос о том, что дизайн соцсетей должен быть безопасным по умолчанию, а не оптимизированным под удержание внимания любой ценой. 👉 @uzbbenelux 🔖 #EU #Meta #Facebook #Instagram #DSA #digitalregulation
🏛 O‘zbekiston Respublikasi Odil sudlov akademiyasi 🏆 2025/2026-o‘quv yilining “Eng yaxshi o‘qituvchisi” ━━━━━━━━━━━━━━━━━━ 🗳 Ovoz berish boshlandi! 👇 Quyidagi nomzodlardan biriga ovoz bering. 📌 Har bir foydalanuvchi ushbu nominatsiya bo‘yicha faqat 1 marta ovoz bera oladi. 🗓 Ovoz berish 2026-yil 20-iyul kuni soat 18:00 ga qadar davom etadi.
Ustoz Faxriddin aka juda ham yaxshi inson.
"Маркировка сотишаяптида" Бутун Ўзбекистон бизнеси ва истеъмолчиларига зиён келтириш ва ягона монопол операторни бойитишга хизмат қилаётган маркировкалаш мажбурияти энди қимматбаҳо металл ва қимматбаҳо тошлардан тайёрланган заргарлик ҳамда бошқа буюмларни ҳам қамраши мумкин. Ҳукумат қарори лойиҳасига кўра, агар эътироз ва шикоятлар билан бу ташаббус тўхтатиб қолинмаса, 2029 йил 1 январдан бошлаб заргарлик буюмларини ишлаб чиқариш ва импорт қилиш билан шуғулланувчи барча тадбиркорлик субъектлари учун мажбурий рақамли маркировкалаш жорий этилади. Маркировкалаш асл моҳияти (ҳамма биладиган ва ечимини хоҳламаётган) ҳақида гапирилмаган гап қолмади. Солиқ маслаҳатчиси Мурод Муҳаммаджонов Кун ўз студиясида (38:00дан) маркировкалашда мантиқ йўқлиги бўйича яна бир тажриба кўрсатган. Нафақат ўлпон тўлаётган жабрдийда бизнес вакиллари, тепада ўтирган ва маркировкалаш қиролининг шеригига айланмаганлар ҳам кўриши тавсия этилади.
Brown universiteti professori talabalariga oraliq imtihonni uyga berib yuborgan (uydan turib imtihon topshirish uchun). Yakuniy imtihonni esa darsxonada, jonli qilgan. To'q sariq rangda oraliq imtihon baholari, kulrang rangda esa yakuniy imtihon baholari. Farqni qarang. Mening ba'zi talabalarimda ham shuni sezgandam, uy vazifalarida to'liq 100% oladigan talabalar sinfdagi imtixonlardan 50-60% ham olishadi. Ba'zida uy vazifa savolini birga-bir imtixonda qaytarib bersam ham. Bundan bilar edimki o'sha talabalar uy vazifasini juda katta ehtimol bilan AIda qiladi. Browndagi professor shu kuzatuvimni kengroq ko'lamda qilibdi. Xulosa shuki, talabalar uy vazifa/uy imtixonlarini AIda qilishyapti. Sinfda deyarli shu savollarni imtixon qilib bersangiz farq katta. Kuzgi semestrda shuni yana sinab ko'raman. Aytgancha, #1 va #22 talabalarga qoyil! @uzbekonomics
🇪🇸🇺🇸 Испания включила компанию Palantir в чёрный список из‑за опасений по поводу внутренней безопасности 🛑 Власти Испании добавили Palantir в национальный чёрный список поставщиков, сославшись на риски для внутренней безопасности и возможные угрозы суверенитету данных. 🇪🇺 Ряд других европейских государств предпринимают аналогичные шаги: репутация Palantir ухудшается на фоне обвинений в грубых нарушениях прав человека и использовании технологий слежки в чувствительных государственных системах. ⚠️ Информация касается решений отдельных стран и должна быть перепроверена через официальные источники. 👉 @uzbbenelux 🔖 #Spain #USA #Palantir #security #EU #OSINT
🇺🇳🇺🇸 Генсек ООН потребовал запретить роботов‑убийц — на фоне отказа США поддержать глобальное регулирование ИИ ⚠️ Антониу Гутерриш заявил, что стремительная милитаризация искусственного интеллекта делает летальное автономное оружие угрозой человечности и должен быть запрещён уже в 2026 году. 🤖 Он подчеркнул, что автономные боевые системы, способные самостоятельно выбирать и поражать цели, становятся «морально отвратительными» и «политически неприемлемыми», а гражданские ИИ‑чипы уже применяются на полях сражений. 😐 Гутерриш призвал принять «Декларацию об ИИ‑безопасности детей», чтобы защитить новое поколение от непредсказуемых последствий технологий. ⚠️ Он предупредил, что ИИ — это «эксперимент над нашими обществами без плана и согласия», а современные системы «больше не инструменты, ожидающие инструкций» — они пишут код, принимают решения и действуют автономно, в то время как институты не готовы к таким рискам. 😱 США публично отвергли идею централизованного глобального регулирования ИИ, что создаёт «тень» над инициативами ООН и осложняет попытки выработать единые международные правила. 👉 @uzbbenelux 🔖 #UN #USA #AI #security #geopolitics