Радохна Грмечки - Именословац

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (37. дијел) Тренутак је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу momenat. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🏃‍♀️‍➡️🏃‍♂️‍➡️👨‍👩‍👦 Српске народне игре (2. дијел) Прстен у рукама! Сви мушки и женски сједе помијешани у наоколо једно уз друго у ономе мјесту гдје су скупљени. Један од дужине, који је највјештији, устане и свој убрусац увије што најтврђе може, па превије и учини узао при она два тања краја. Узме свој, или чији му драго прстен, сакривши га између обје пружене стиснуте руке, а сваки ко игра држи руке у скут скривене колико више може. Онај што држе прстен почне с једнога краја и свакоме редом играчу стисне своје руке у скут тако вјешто, па се никако не може спазити је ли дао прстен, или не, а даје га коме он хоће. Када тако све обреди онда сваки држи добро скупљене руке у својему скуту, а играч стане посриједи, узме онај увити убрусац и каза једноме којему он хоће: "Идући сада у наоколо изгубих један златан прстен, и њеко ми га од ове дружине нашао, дај ми кажи код кога је, дароваћу те" Онај кога је упитао каза отприлике: "Ено ти га код Маре, или код Јове је" Онај кога спомене пружи обје руке и покаже како код њега није, а играч, зато што није погодио удари га онијем убрусцем по длану (ако је мушко ошине га добро, а ако је женско или дијете помање), па онда запита онога што је казао како нема прстен: кажи ми ти, код кога је? Овај јопет на кога му се свиди рече: Код Анђе је — Анђа пружи обје руке и каже како нема. Онда пита Анђу њека јој каже гдје му је прстен, а она одговори: код Пере, итд... докље се гођ не нађе. Онај што погоди не бију га, него онда устане, узме прстен и убрусац, те иде у наоколо и чини све оно што и први. Када им ова игра досади онда почну какову другу. Примједба. У овој игри обично тражи мушко код женскога, и обратно, али ријетко ће дјевојка на млада момка ако јој није што у својти, или из истога села, зато што се стиди. #СрпскеНароднеИгре 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

Зато молим вас доброћу, свијем срцем, ако нађете старе књиге писане из Српске земље, пошаљите ми их за књигопечаћење у спомјен на старе и на хвалу Христову, по чему бисмо могли доћи у његово свето краљевство, у које нас приведе Отац и Син и Свети Дух. Амин. Вићенцо Вуковић, Венеција 1546. Године. #ПознатиСрби #Срједњовјековље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (36. дијел) Осмољетка је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу osnovna škola. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🏃‍♀️‍➡️🏃‍♂️‍➡️👨‍👩‍👦 Српске народне игре (1. дијел) Одвјетници! Посједају у наоколо све измијешани мушко и женско, те све двоје и двоје постану један другоме одвјетник (advokat). Један који је вјешт у овој игри, а особито се гледи како је одвећ рјечит и брзоријек па с једнога краја почне напастовати једно од оне двојице (мушко или женско, те су дружина) на примјер. Што си дошао овдје? Украо си ми лани коња, на двор из куће, крвниче! Ти си ми хтјео жену пољубити, итд... а женскима: Што сједиш ту код туђа момка? Како се не стидиш од оволико људи? Што сједиш ту без икакове радње? Залуд ме гледиш нећу те, јер си стара и лајава итд... У овој се игри хоће мучити они, на којега главни играч нападне ријечима, како га дотични друг брани, а када се на друга окрене вичући нпр. Ко с тобом говори? Што имаш ти посла? Ко тебе сада зове? К себи језик и шути, када те нико не задијева итд... Онда јопет друг за својега друга одговара бранећи га говори: Драго му је (или драго јој је било), он мене брани, а ја њега. Често пута превари се човјек себе бранећи, или га друг (одвјетник) одмах не стане бранити, па када управљач игре превари једнога од ова два друга, иде напријед на другу двојицу, и све докље обреди. Примједба. У овој игри обично се више женскади превари но мушкарци, јер се у ономе пркосу занесе ријечима па забораве како саме себе не смије бранити, него како је друг брани, а она друга; зато и постане виши осмијех не само између мушких, него и између истих жена и дјевојака. #СрпскеНароднеИгре 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

Ко учини колико је кадар, учинио је пуно. Свети Петар Цетињски. #ПознатиСрби #НовоВјековље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (35. дијел) Шљем је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу kacigu. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ СЛАВНИ СРПСКИ ПРИЈЕТЦИ! Славни српски пријетци вољаху свој народ, и радијаху за њега! Славни српски пријетци не пријезаху од начина добивања добробити за свој народ! Славни српски пријетци не гледјеху на граничне пријелазе, и државе као пријепрјеке! Славни српски пријетци разумијеваху животни простор гдје обитаваху и живљаху! Славни српски пријетци примјењиваху свјетитељске ријечи Саве Немањића, зато преживљаху! Славни српски пријетци схваћаху ко смо и гдје живимо, те не гледјеху и подријеваху оно што не могаше промијенити, већ мијењаху оно што је до њих, и што могаше промијенити. Када би славни српски пријетци радили као што ми радисмо у ближој прошлости, затријело би им се и сјеме и пљеме! #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (34. дијел) Цијепити је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу vakcinisati. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ ПРИЈЕ БЕЗМАЛО 10 ГОДИНА ИЗИЂЕ ПРВИ ПРАВОПИС НА СРПСКОЈ ИЈЕКАВИЦИ! Прије безмало десет година бјеше изишао први правопис српскога језика на ијекавици. Управо овај примјер и правопис су најбољи примјер како ми Срби дјелујемо, и како знамо каснити понајвише за себе, и за своју српску ствар. Иако је Вук Стефановић Караџић први рјечник издао на ијекавици, и назвао га на ијекавици (Српски рјечник), нами Србима је тријебало скоро 200 година како би издали први српски правопис на ијекавици, и прихватили га као свој српски. Први Вуков рјечник изиђе 1818, а први правопис на ијекавици 2015. Г. Како зло не би било још горе то је урађено искључиво, јер су Загреб, Сарајево и Подгорица ревносно радили на стварању свјега ијекавскога, а несрпскога. Прва иначица правописа на ијекавици није настала због љубави и осјећаја, него због страха од потпуне крађе ијекавице и српскога самобића. Када се све сабере и одузме; без јаснога и недвосмисленога покушаја крађе и отуђивања ијекавице од онијех који Србе мрзе из дна душе, никада Срби не би свој најстарији говор (говор српскога пљемства) спасили од изумријевања и нестајања; самим тијем српско пљемство би постало власништво њеких других народа, и држава насталих распадом бивше Југославије (🇧🇦🇭🇷🇲🇪) који би га, прилагодивши себи, и својим измишљеним причама начинили на разноразно несрпско пљемство, а њихову заоставштину прогласили за своју и несрпску. Хоћемо ли њешто најзад подузети по овоме питању и спријечити отимачину српских обичаја, пљемства, повијести и прједања или ћемо, као и до сада прешутно одобравати ову отимачину „Ојкача, Крајишких гусала, Ћурлике, Народних ношњи", и уопштено цијелога наслијеђа срједњовјековне Босне Котроманића, и осталих владарских лоза, на нами је. Ако желимо спријечити отимачину, морамо се најприје ми упознати са свијем овијем што је од нас отимано и проглашавано туђим током СФРЈ, а затим дијелити и проширити свијест о овоме богатоме наслијеђу свијем својим пријатељима, родбини и познаницима. Дијелимо знање о богатом наслијеђу овијех крајева гдје гођ можемо! Ми ћемо се постарати сакупити овдје што више и што разноврснијега садржаја, а на вами је браћо и сестре, помоћи нам у буђењу свијести Срба о томе што је његово и докље све сеже богата и разноврсна српска баштина и Србиново богато наслијеђе! #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (33. дијел) Цариград је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу Istanbul. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

Српска слава или крсна слава - српски обичај као трећи најбитнији обичај у Србаља. Крсна слава је трећи најбитнији обичај одмах послије Божића и Ускрса код Србаља. Увијек је везана за одријеђенога свјетитеља или свјетитељку. Крсна слава може бити сваки празник у колендару, сјем Божића и Ускрса. Српска слава је толико везана за српски народ, гдје она на њеки начин врши приједставку Србаља у свијету у својему највећему сјају и љепоти. Прасловјенски (st. psl. slava), (ml. psl. slava), старословјенски (стсл. слава), цркванословјенски (цсл. слава), старосрпски (ст. срп. слава). Најстарија забиљежена крсна слава је из 1018 године, а по свјему судећи потјече из 9. вијека, тј. из доба књеза Мутимира (Властимировога) Вишеславића. У доба Немањића (13. вијек), крсна слава државе, илити оно што је данас „дан државности" бијаше Свети Стѣфань (читај „Свети Стјефањ") илити Стјепањдан. Празници свјетитеља који посташе битни у народу српскоме добише у својему имену дан, као посвијећен дан дотичноме свјетитељу, нпр. Арханђеловдан, Видовдан, Никољдан, Савиндан, итд... Најбитније што слављеник или свјечар мора обезбиједити за славу јесу: Жито, колач и свијећу. Остало што се мјеће за славски стол јесте само могућност слављеника како би додатно опљеменио крсну славу и дао своју жртву својему заштитнику и свјетитељу пријед пријестолом Творца. 📚 Извори: ‣ Веселин Чајкановић - Мит и религија код Срба ‣ Др Љубомир Ранковић - Крсна слава - СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ ‣ Хиљаду година крсне славе у Срба - ко слави славу њему и помаже - слава верски обичаји и понашање у цркви, Приручник за сваку породицу #Прједање 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (32. дијел) Цариброд је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу Dimitrovgrad. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🗣😤 Нетрпјељивост као распрострањена мана! Нетрпјељивост или често кориштена туђица за њу „Antagonizam" је често распрострањена мана код људскога рода која се уско повезује са мржњом код човјека. Нетрпјељивост настаје онда када један човјек не може поднијети другога због различитога става и размишљања. Најчешће испољавање нетрпјељивости јесте у сукобима између народа, али у задње вријеме не заостаје ни нетрпјељивост унутар једнога народа који врши дјелидбу унутар самога себе због државничких, навијачких, или разноразних других разлога. Нетрпјељивост је искон и извор свију подјеле у једноме народу, који се касније прелијева у разноразне друге подјеле. Нетрпјељивост се најчешће користи када њеко хоће примијенити „Завади па владај". Нетрпјељивост се сваконедвно користи у страначким сукобима и најизраженија је када су избори, те борбе за власт и столице. Свака нетрпјељивост се може постепено залијечити, ако има воље међу подијељеним учесницам и судјелницима, сјем када се нетрпјељивост прелије у ратна дјејства, онда су сви лијекови пропали. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (31. дијел) Хреновка је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу viršlu. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

Клијен - врста дрвета и рибе у води. Клијен долази од, прасловјенскога; (st. psl. klěnъ), (ml. psl. klěnъ), (читај клијен), старословјенскога (стсл. клѣнъ), цркванословјенскога (цсл. клѣнъ), старосрпскога (ст. срп. клѣнъ), (читај клијен). Клијен је риба врјетенастога и издуженога тијела. Просјечно буде тешка пола kilograma, а нарасте и до 4 kilograma тежине. Клијен је слатководна риба, која настањује воде сриједњих брзих токова бистре и чисте ријеке. Најрађе се воли налазити у дубоким вировима или на пријелазима из вира у вир на мјестима ријека гдје је дно од камена тврдно. Клијен своје име дугује црвенкасториђкастоме трбуху који је све црвенији што је риба старија, самим тијем и већи, што бјеше најбитније у старим добима риболовцима који ловљаше дотичну рибу. Клијен представља и високо листопадно дрво које има распрострањеност скоро цијелим старим подтлом (kontinetom). Стабло клијена достиже висину до 20 метара и пријечника до 80 centimetara. Кора је свијетла, сивосмјеђа и ситно испуцана, док у страрости постаје црвенкасториђа као и у горепоменутој риби са истим именом. Старије пријетци који осмислише име клијен риби и дрвету имађаху јасну одрједницу коју изгубисмо у данашњему језику. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (30. дијел) Подлога је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу temelj. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

🌏 InfoDefense - међународно онлајн гласило које су основали добровољци: новинари, експерти и преводиоци из цијелог свијета ‼️ Боримо се против: ✔️...свих  забрана и лажи западних медија, ✔️...завађања народа, ширења мржње и непријатељства широм свијета, ✔️...испирање мозгова ПОТПУНО СМО НЕЗАВИСНИ, НЕУХВАТЉИВИ И ИМА НАС МНОГО! Преводимо чланке са чак  31 језика, сарађујемо са другим и друкчијим гласилима и слободним мислоцима  на свим странама свијета. ❤️ Подржите нас претплатом: придружите се, читајте, шаљите пријатељима, остављајте своје мишљење у коментарима. ✅ Пратите нас 🟢 https://t.me/InfoDefSERBIA 📌 Упознајте се са фасциклом InfoDefense канала на различитим језицима InfoDefAll

ꒌ🦅 Дјед и унук, дирљива слика! На слици се виде два нараштаја људи, један старији човјек, други млађи човјек. Старији човјек љубоморно чува старију, и изворнију ношњу својега краја (Шумадије), уже гледано припада (Лепеници). Дотична ношња потјече прије првога свјетскога рата, док код другога млађега човјека је видљив утјецај првога свјетскога рата гдје долази до замјене шубаре са шајкачом, и замјене ланене бијеле ношње са зеленијем хлачама које су носили српски војници у првоме свјетскоме рату. Слика је забиљежена у Рачи код Крагујевца у Шумадији након првога свјетскога рата. #НароднеНошње #ПрвиСвјетскиРат #Србија #Шумадија 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈

ꒌ🔖 Правопис српскога језика, и омражене српске ријечи (29. дијел) Раздобље је српска ријеч која мијења устаљену и редовну туђицу period. #Језикословље 👉 Радохна Грмечки Јутјуб 👈 👉 Радохна Грмечки 👈