Србска Акција | Serbian Action

Православно-родољубиву мисао распламсај најпре у свом окружењу и свом крају, и то полазећи од самога себе, мењајући себе на боље. На темељу те мисли и промене, буди активан и утичи на друге, како би читава србска земља била захваћена пламеном Идеје. Идеје Завета Богу, отаџбини и роду! Ступи у акцију, победи окупацију! ➕ Подвиг и борба! 😀

Море је у физичком смислу - красота којом је Бог обдарио свет. А у метафизичком смислу, море је слика нестабилности, опасности, страха и хаоса. Али море је и позив на проналазак смисла и простор у којем се открива Божија моћ и слава. Стога, Христов ход по површини мора, знак је божанске власти над природом и власти над хаосом и смрћу. Он гази по води као Бог који контролише бездан. За разлику од земље (која је место живота, закона и поретка), море као таласократија је непредвидиво, немирно и смртоносно. Оно је место искушења и страха, у којем вера Христових ученика бива искушана. Оно дакле, није само физичка опасност (бура), него и духовна борба. Борба против таласа (страсти), и пливање и пловидба насупрот струји, а уз Христа, који позива да се иде на дубину. На дубину мора где је и велика опасност, јер ту су велики морски зверови и велике буре. Али ту су и велике рибе у огромној количини - то је улов. Дакле, море је и простор спасења. Стога, крштење (уроњење у воду) симболизује пролазак кроз смрт у нови живот.✝️

Борба за Косово и Метохију данас, неизоставно подразумева и посећивање наших светиња и наших сународника у енклавама. А веома је важно долазити и у оне наше цркве које нису ни у енклавама, него се налазе у чистом шиптарском окружењу. То је битно, како због подршке тамошњим свештеницима и њиховим породицама тако и због благослова који прати такве светиње. Али битно је и због тога што душманима на тај начин стављамо до знања да нисмо заборавили наше светиње и наше Косово и Метохију, и да ћемо их у повољној прилици и уз Божију помоћ - ослободити! Видимо колико таква наша ходочашћа „жуљају" шиптарске окупаторе, упркос томе што су нас „победили" и што је тренутно стање такво какво јесте. Бројни су примери нервозе душмана, услед све већег броја Срба који походе своју Свету земљу. И тек ће је походити! Јер, борби нашој краја бити неће! 😀 Косово је Србија! 🇷🇸

На данашњи 1914. године, почела је Церска битка која се завршила 9. дана касније уласком Србске војске у Шабац и успостављањем контроле над књучним тачкама у окружењу. У ноћи 15. августа, србски војници наилазе на улогорене аустроугарске извиђачке јединице на источним падинама Цера. Била је то тешка ноћ, киша је непрестано падала а громови су на моменте осветљавали положаје и непрегледан терен Цера. Уследиле су борбе које су након неколико дана прерасле у битку. Непријатеља је изненадила спремност, моћ и храброст србских војника, те већ око 19. августа, он почиње панично повлачење при којем неколицина војника страда удавивши се у Дрини. У току десетодневне битке србски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Врховни командант србских снага је био престолонаследник принц Александар, са начелником генералштаба војводом Радомиром Путником, који је раније командовао србским снагама у Балканским ратовима. Генерал Петар Бојовић командовао је Првом, генерал Степа Степановић - Другом, а Павле Јуришић Штурм - Трећом армијом. Врховни командант аустроугарских снага био је генерал Оскар Поћорек који је био убеђен да ће битка имати другачији исход. Једном приликом се чак дрзнуо да Србе назове „узгајивачима свиња”. Врло брзо се уверио да поред узгајања стоке, Срби умеју јако добро да ратују. Да, то су били сељаци, захваљујући којима смо ми данас ту где јесмо. То су били они који нису постављали питања већ су знали шта морају. Са вером у Бога кренули су у тај мрак спремни да положе своје животе. Морали су то да учине, не толико за себе колико за нас, њихове потомке. Борили су се на начин на који ми треба да се боримо за своје потомке, јер ова земља је само добијала на „тежини“ сваки пут када је крв проливена за њу. А било их је много. Тек ће их бити. Будимо поносни, али пре свега достојни својих славних предака и не дозволимо да нам било шта овоземаљско буде прече од наше отаџбине, јер је она заиста вредна живота и смрти. Церски јунаци, слава вам и хвала! 🇷🇸

„Као што је србски народ испуњавао све верске дужности, онако како га је црква учила, тако је извршавао и дане поста. У народу је пост једна од првих верских обавеза. На појединца или на породицу где се није држао пост, гледало се са презрењем. У народу се каже за онога, што се омрсио уз посте, да се отровао. Такав је обавезно био оличен и у другим неваљалствима. А већ овај преступ је довољан да човек изгуби углед у друштву и да се на њега као на правога човека не може рачунати. Таквима се није признавала веза са Црквом и вером. Како су се домаћинске куће истицале у одржавању поста, а мрсиле најчешће циганске и несојске куће, није се било тешко према таквима са ругом и подсмехом односити. Из србске ратне прошлости зна се, да су Срби и у време рата одржавали дане поста и требала је велика невоља да их натера да забораве на обавезе поста. И онда није чудно, што ни глад ни немаштина, па чак ни болест, није могла натерати да неко ,прегреши’, ,омагањи’ пост.” ✝️ професор Влајко Влаховић, збораш 🌾

У понедељак 10. августа, у манастиру Манасија - чувеној задужбини Светог деспота Стефана, молитвено је прослављен Свети свештеномученик Митрофан Матић, чији је монашки живот нераскидиво везан за ову светињу. Отац Митрофан Матић био је млади харизматични духовник који је одушевљено ступио на пут монашког подвига. Истовремено, био је талентовани писац, песник и националистички активиста. Био је истакнути члан покрета Збор и бескомпромисно је следио пут свог политичког учитеља - Димитрија Љотића. Рођен је као Милисав Матић, 20. августа 1911. године у селу Иванда, близу Чакова у епархији Темишварској. После завршених шест разреда основне школе, уписује монашку школу у манастиру Раковица, коју похађа 1927. и 1928. године. Монашки постриг примио је у манастиру Манасија 1929. године, а рукоположен је у чин јерођакона 1930. године. Млади јеромонах Митрофан био је потом игуман у манастирима Благовештењу и Чокешини, где је и мученички пострадао 11. августа 1941. године од стране комунистичких зликоваца. Тиме је постао прва жртва комунизма из реда свештенства Србске Православне Цркве. Написао је преко осамдесет песама и око педесет прозних радова. Оно што је за нас посебно значајно јесте чињеница да су упркос дубоко „политички некоректним" идејама и акцијама оца Митрофана, манастири у којима је он оставио велики траг, чували и преносили истину о његовом лику и делу, те се његова светост није могла сакрити. Као што се нису могли сакрити лик и дело Светог Недељка Стреличића, збораша хиландараца, оца Саве Вавића, владике Саве Сарачевића, проте Алексе Тодоровића, проте Димитрија Најдановића (творца кованице „светосавље") или Ђока Слијепчевића - писца Историје Србске Православне Цркве. Подвиг и борба свих њих, и многих других њихових зборашких сабораца, сведочи о духу којим се покрет Збор руководио. И то сведочанствo, за сваког објективног посматрача који се руководи хришћанским начелима, јесте „град који на гори стоји", односно огањ који сагорева све увреде и клевете изречене и написане против Збора. 🌾

Као што се непобедиво сунце диже над морском пучином, тако ће се и дух хришћанске националне револуције дићи над Европом и обасјати је! ➕ Подвиг и борба! 😀

На данашњи дан 1891. године рођен је Димитрије Љотић - политичар са крстом, учитељ, идеолог и ратник. Свој лик и дело, посветио је србском народу, борећи се за његов спас и препород. Никада није одустајао, никада није гледао лични интерес, већ је изнад свега постављао опште добро, као прави националиста и хришћанин. Тај његов дух, у целости је прожимао његова схватања и његову идеологију, као и сам покрет Збор, који је основао са својим саборцима, a који је окупљао добар део духовне и интелектуалне елите србског народа тог времена. Због свега тога, Љотић је био трн у оку свим непријатељима наше православне вере, нашег народа и наше отаџбине, како за живота, тако и дан данас. Самим тим, Љотић је истински бунт, истинска револуција против трулог духа модерног доба, те је и једини исправан начин борбе против Система, онај који је и он следио, а који се може сажети и најједноставније објаснити у две речи: подвиг и борба! 🌾 Димитрије Љотић - присутан!

Једно од главних обележја издајничког и криминалног Вучићевог режима и његове мондијалистичке идеологије, јесте континуирано спровођење „параде" срама, која је ове године заказана за 5. септембар у центру Београда. С обзиром на друштвене актуелности, ово је одлична прилика да свако ко себе сматра идеолошким противником актуелног режима и непријатељем Система, то покаже и на делу кроз своје активности против ове сатанистичке манифестације коју Вучићев режим већ преко десет година намеће и штити. Наиме, као што смо пуно пута истакли, једини доследан политички бунт у данашњој Србији, јесте бунт против читавог система мондијалистичке окупације а не само бунт против једног њеног заменског дела, оличеног у СНС банди, што је недоследан и јалов бунт без икаквог духовног и идеолошког карактера. Дакле, позивамо све противнике издајничког и криминалног Вучићевог режима, да дигну свој глас и дају било какав допринос супротстављању предстојећој режимској агресији наметања изопачењаштва и скрнављења улица Београда. 🚫 Подвиг и борба! 😀

Владимир Зеленски био је у званичној посети Србији на позив Александра Вучића. Овај позив показује јасан деценијски курс владавине издајника Александра Вучића и његових напредњака, а то је курс издаје Србије, мондијализма и обслуживања ционистичке окупационе владе. Политика коју Александар Вучић спроводи, савршено је по вољи његових ционистичких господара. То је политика девастације свести Срба, покушај преумљења, духовног срозавања и националног посрнућа, политика примитивног шаторског „патриотизма" која за циљ има скрнављење националних симбола. То је политика економског и политичког слугерањства, политика пљачке, криминала, корупције, увоза миграната и промоције изопачењаштва. И што је најважније - политика издаје Косова и Метохије и наставка даљег распарчавања Србије. Владимир Зеленски је ционистички пијун који је у смрт повео на стотине хиљада православних Словена, и који за циљ има потпуно брисање било какве везе између Руса и Русије са Малорусима и Новорусима (данас Украјинцима), уништење канонске Православне Цркве на тлу Украјине и успостављање трајног непријатељства између два дела једног истог народа. А са циљем да Руси и Русија нестану како би ционистички Нови светски поредак успео у својој пуноћи. У Србији, мондијалистичка опозиција годинама покушава да дискредитује Вучића као „проруског човека", међутим он је дошао на власт као човек Европске уније. Наиме, као што и плодови сведоче, Вучић и издајничка напредна странка доведени су на власт да спроводе агенду Давоса, агенду Европске уније и НАТО пакта, и да издају Косово и Метохију. Стога су трагикомични напади на Вучића са позиција ЕУ-фанатизма, јер он ради савршено свој посао за своје атлантистичке и ционистичке газде. И ова посета Зеленског, доказ је за то. Вучић је најавио и отварање фабрике дронова у партнерству са Израелом - дронова који ће да убијају Русе. Иако ће наводно само Израел и Србија бити корисници истих, јасно је због чега је Зеленски дошао - да цементира договор о извозу оружја из Србије у Украјину. Тај извоз већ је увелико постоји, оружје из Крушика убија Русе широм Донбаса, и не само Русе, већ и на Блиском истоку - палестинске и иранске цивиле који су на мети Израела и САД. Дакле, посета Зеленског Србији, потврда је непромењеног политичког курса Александра Вучића - потврда да је Вучић марионета циониста и издајник србства и Православља, од првог до последњег дана своје владавине. 🌟

А овај се род изгони само молитвом и постом (Мт.17,21) „Бесова има много и сав је ваздух њима испуњен. Па ипак, они ништа не могу учинити ономе ко је ограђен молитвом и постом. Пост је свестрано уздржавање, а молитва - свестрано богоопштење. Прво ограђује изван, а друго - изнутра усмерава огњено свеоружје на непријатеље. Испосника и молитвеника издалека примећују демони и беже далеко како не би добили болан ударац. Треба ли, међутим, мислити да ђаво мора обитавати тамо где нема поста и молитве? Да, може се тако мислити. Демони се усељавају у човека и крију своје присуство. Они из тајности свог домаћина уче на свако зло, одвраћајући га од сваког добра. При томе, он је уверен да све сам ради, иако, у ствари, испуњава вољу свог непријатеља. Подухвати се само молитве и поста - и враг ћe одмах да побегне. Затим ће он са стране очекивати прилику да се опет врати. Он се стварно и вpaћa, чим буду остављени пост и молитва."✝️ Свети Теофан Затворник

Свесни да без промене владајућег духа не може бити ни политичког ни економског уздизања народа, настојимо да на актуелну политичку колотечину Система дамо свој одговор, то јест идеју народно-социјалне алтернативе постојећем капиталистичком и неолибералном хаосу. Такав одговор настоји да буде теоријски мост између најдубљих сила и вредности традиције, и новог пута данашњице. Он одбацује индивидуалистичку и демократску догму, вративши се хришћанском и органском погледу на свет. Спољашња национална слобода, која је плебисцитарни идеал свих србских родољуба, мора имати свој унутрашњи еквивалент, како држава не би била само формално национална, већ и суштински прилагођена народном интересу и скројена по заветним народним начелима. Отуда, кроз призму Србске идеје (као мисли Божије о србском народу) настојимо да изложимо наш поглед на идеју друштвене организације у сфери функционисања власти и привредних токова. 😀 Политичко-еконoмски програм Србске Акције

Србска Бањалука за србски Вуковар! Наши активисти поручују из Бањалуке: Србска Крајина није пала на бојном пољу против хрватских злочинаца него агресијом НАТО циониста који су и директно бомбардовали србске положаје и извршили снажан политички притисак на издајнички режим у Београду како би Хрвати несметано заузели Кинин пре 31 годину. Други део Србске Крајине, чије је средиште Србски Вуковар, хрватски злочинци нису успели оружјем да заузму, и то је природни ток догађаја. Победа србског оружја у Вуковару 1991. године, огледало је онога што чека хрватске злочинце онда када њихови ционистички покровитељи више неће моћи да им помогну. Живела Србска Крајина! 🇷🇸 Подвиг и борба! 😀

Београд као „тајни центар света" и  „грудобран општег лимеса" (Калајић), био је поприште небројених великих битака кроз повест, знаних и незнаних. Једна од највећих битака Белога града, збила се месеца јула 1456. године, када је турска војска продрла у град, на челу са султаном Мехмедом II Освајачем. Дакле, тачно пре 570 година. Београд су бранили Срби, Угари и крсташки војници са разних страна Европе, сви предвођени Јанком Сибињанином. Срби су се у борби показали као одлични стрелци. Борба је била дуга, хришћанима су били потребни сви становници Београда да би одбранили град, па су жене преко зида бацале запаљиве материје. Дана 14. јула, хришћанска флота је упркос куги победила турску, али Турци су наставили да бомбардују град. Турски барјактар је покушао да постави турски барјак на врху Калемегданске тврђаве и да тако подигне морал војсци. Хуњадијев војник, Србин, Титус Дуговић је покушао да отме барјак барјактару, па је повукао и барјак и барјактара и заједно су пали са куле. Дана 21. јула, Турци су кренули у жесток напад, који је завршен погибијом, а 22. јула, почео је пробој хришћана, који су упадали у турске шаторе а Турци су кренули у бег. До 23. јула Турци су се повукли, а хришћански Београд је одбрањен. ➕

Today the unfortunate Croatians celebrate major victory - 31 years since the Operation Storm took place which caused the collapse of Serbian Krajina. Over 200 000 White Christians were driven out of their native homes, and more than thousand murdered. Their homes were ransacked, set ablaze or outright stolen. Graveyards and monuments were destroyed and dozen of churches desecrated. Although this reminds of an ape-like behaviour of Albanians, this has a totally different dimension that takes it closer to the revolutionaries in Africa. Fall of Rhodesia and South Africa and the plight of white farmers. To give it some background. The Krajina was populated by the descendants of Serbs who settled in the region as border guards. The lands were emptied by Ottoman raids and Austria needed them secured - thus they employed a motivated Serbian Orthodox population to man the region as border guards. After major historical shifts, this population transitioned from militaristic one to an agricultural one. You see, the main joke Croats make about this is "serbs fleeing on tractors" - not realizing the devastation that took place. So we have militaristic-agricultural population colonizing the region and prospering in it - sound familiar? Just as in Africa where White farmers were persecuted and purged. so did it happen in Krajina - in Europe. Croatia, in its blind and bestial hatred, decided to kill and force out thousands of its rural population - farmers. With them the medical staff, teachers and craftsmen of that same cultural niche were driven out. The result of this "victory" are empty villages and abandoned regions. Cattle herds are gone, farmlands grown in weeds and rural places are ghost towns. Africans starved without White farmers, Croats decided to become region Nth of EU conglomerate. Unsurprisingly this was done under patronage of the same forces that are today forcing the biological destruction of Europeans. And it is no wonder Croatia today, the same one that decided to get rid of certain White Christian population, now imports mud-skin Asians to fill in the ranks of more than 200 000 laborers they displaced. What Mugabe did in Rhodesia or Mandela in South Africa - Tuđman, the father of Croatia, managed to do in Krajina. However, just like we put faith in our White brothers in southern parts of Africa for renewal, so too we believe in reconquest of ancestral western Serb lands and liberation from the Judeo-American world order. Eternal memory to all the soldiers that fell defending Krajina and for all the martyred civilians. Rhodesians never die, nor do the Krajišnici! 🇷🇸 #history #croatia #africa #krajina #commentary

„Не сматрамо да се жена поштује тако што се одвраћа од своје узвишене улоге и усмерава ка мушким функцијама. Увек ми је било жао када видим жену како обавља мушке послове, сва заокупљена надметањем у којем, уз нездраво задовољство мушких супарника, увек извуче дебљи крај. Правда за жене, није у тежњи ка женском преузимању функција које се данас сматрају вишима, већ у томе да се женским дужностима обезбеди све веће људско и друштвено достојанство. Ми знамо колико је дубока и важна мисија жене и никада је нећемо третирати као површно биће коме су довољни ласкање и комплименти.“ Хосе Антонио Примо де Ривера 🇪🇸 Розета - гласило женских активиста Србске Акције 😀

Навршила се 31 година од хрватско-америчке злочиначке акције „Олуја“. Акције етничког чишћења србског народа из Србске Крајине - вековног србског завичаја освећеног молитвама, крвљу и знојем Предака. Злочиначке усташке умове је свака србска светиња, свако прастаро гробље и споменик, кућа и њива, а изнад свега - сваки србски човек, подсећао на то чија је Крајина. И не само то, многе од њих подсећало је све ово на њихово (не)заборављено порекло, на србске корене. Хрвати - синови и унуци, успешно су наставили оно што су њихови дедови и очеви, усташки кољачи, започели 1941. године. И оно што је након Другог светског рата преостало од мученичког србског народа Крајине, требало је протерати и уништити. Успело се у томе, али не због некакве хрватске храбрости, што је категорија која улази у домен маште. Јер док србски народ, примера ради, слави своје величанствене историјске победе над многоструко технички и бројчано надмоћнијим непријатељима (1914–1918), хрватске злочиначке кукавице славе као своју највећу (и једину) војну победу у историји, битку где су били пет пута бројнији, где су имали логистичку и ватрену помоћ армије САД, где су противнику у највећој мери руке биле везане, и где су починили масовне злочине над цивилима. Крајина, дакле, није пала због наводне умешности усташких злочинаца и кукавица, већ је пала због следећа два сплета разлога. Наиме, србофобија је једно од главних обележја атлантистичке хегемоније (како 90-их тако и данас), а Хрвати су, уз муслимане и Шиптаре, били главна оруђа НАТО злочинаца. Такође, Крајина је пала и услед изостанка истинског србског националног вођства, као и издаје званичног Београда који је поклекао пред америчким притиском. Издаје народа, који је остављен на немилост крвожедним хрватским србомрсцима. Данас многи плаћени (а и неплаћени) србомрсци у Србији причају како је и сама (првобитна) подршка Србима у Крајини од стране званичног Београда била злочин. Насупрот таквим србомрсцима и изродима, ми позивамо на ширење идеје да се Србска Крајина мора третирати као наша земља која је жива, иако је окупирана и разорена! Јер све што се у србским срцима чува као србски завичај, биће у повољним историјским околностима ослобођено од окупатора. Није нимало чудно то што хрватска закржљала раса (како је Хрвате прикладно називао Дучић), услед недостатка било чега херојског и узвишеног у својој традицији, велича кукавички злочин против немоћних цивила. Али јесте за чуђење држање многих Срба, који показују претежну или потпуну равнодушност према сећању на србске жртве и према идеји ослобођења и уједињења србских земаља. Јер заборав историје носи са собом и губитак способности разликовања пријатеља од непријатеља, што је пут у пропаст. Али ми знамо да је мондијалистичка окупација узрок такве духовне клонулости, те да ће по њеној пропасти, пробуђени србски дух, ослободити Србску Крајину! 🇷🇸 Подвиг и борба! 😀

„Крв и тло јесу инерција нашег народног бића, које се противи промени и самим тим и наш имуни систем који нас брани од тога да избледимо у ништавилу и нихилизму горких плодова које нам модерна намеће. Слобода никад није била индивидуална ствар, она долази кроз поредак, и само унутар свог рода и отаџбине можемо бити своји на своме. Ту би било нужно и именовати метафоре којима народ ословљава Отаџбину као што су ,Мајка Србија’ или ,Небеска Србија’, оне нису случајне или демагошке фразе, оне су изражај осећаја и свести народа о повезаности са тлом, мајка је оно тло које нас храни, поји, на којем растемо, које нас чува, па се тако и у ратна времена истицала ова веза као једна од највећих врлина - спремности соколова/синова на жртву зарад своје мајке/отаџбине и прелаз у Небеску Србију/вечну славу.” Одломак из чланка „Крв и тло” из шестог броја „Светла Истине”, часописа Зборашке Омладине – омладинског гнезда Србске Акције. 😀 (Часопис можете наручити путем мејла zbor.omladina@gmail.com или путем директних порука на нашем телеграм каналу по цени од 400 РСД)

„Илија рече народу: Похватајте пророке Валове да ни један не утече. – Народ их похвата, и свети Илија их одведе на поток Кисон, који се улива у Велико море, и тамо их покла својом руком, и нечисте лешине њихове побаца у воду, да не би поганили земљу и смрад њихов кужио ваздух... Пророк Илија није прошао кроз капију смрти кроз коју пролазимо сви на свету. И узнео га Господ на Небо! Откуда то? Ради чега то? Отуда, браћо и сестре, што је он био неисказано велики Исповедник Бога Истинитог. Човек огњене вере, сав је био огањ! Његова вера само је огањ и пожар. Његова молитва спаљује воду! Вода гори од његове речи – каква сила, каква моћ!"✝️ Свети Јустин Ћелијски

Терор мигрантских дивљака све више узима маха и у нашој отаџбини. Њихово дивљаштво широм нашег континента, начинило је од Европе конгломерат међународних отпадника најгоре врсте. Европе, чије је назначење да буде бела и хришћанска, коју ционисти одавно загађују идејним и духовним отровима, а последњих деценија угрожавају и путем агенде замене становништва. Вест о убиству или силовању, неке беле девојке, жене или девојчице, постала је у Европи готово свакодневница. Стални напади на беле Европљане, константно се оправдавају или игноришу од стране мондијалистичких режима и свих лево-либералних изрода који за све оптужују беле европске хришћане. За то време, дивљаштво туђинаца, увелико се сели и у нашу земљу, где са порастом присуства „страних радника” расте и број најгнуснијих злочина. Најновија вест из Србије је убиство руске девојке, поводом којег је ухапшен Турчин, са оптужбом да је њено беживотно тело спаковао у кофер и бацио, након што је жртву преходно лишио живота. Не смемо заборавити ни недавне вести о мигрантима афричког порекла који су сексуално узнемиравали србску девојчицу у Крагујевцу, или мигранта турског порекла који је наоружан ножем пљачкао Србе у Београду, нити безброј других случајева. Ово нису изолована дешавања, то нису појединци. Реч је нечему што је у високом степену заступљено међу неевропским мигрантима који долазе у нашу земљу, што нам потврђује и ситуација у Западној Европи, где управо њихови сународници убиствима, силовањима, пљачкама и нападима на домаће становништво стварају нову шеријатску „Европу”. Не смемо дозволити да то учине и у нашој земљи, морамо устати сложно и уједињено и заштитити нашу земљу и наш народ од злодела туђинаца, јер то неће урадити нико други осим нас, док још није касно. Не допустимо да свакодневница за нашу децу, сестре, жене, мајке и баке буде мигрантска страховлада. Зауставимо замену становништва Србије! 😀