Muhammad Ali ijodi
СтатистикаЎзбекистон халқ ёзувчиси, Давлат мукофоти лауреати, Алишер Навоий олтин медали соҳиби шоир, адиб, таржимон ва олим Муҳаммад Алининг ижодий каналига хуш келибсиз! https://www.facebook.com/MuhammadAli.Ijodi/
- Последний пост
- 12 авг.
- Последнее чтение
- 15 авг.
- Постов за неделю
- 1
- Всего постов
- 57
- Тип
- открытый
- Язык
- узбекский
- В каталоге с
- 13 авг.
- 1/24сутки в ленте
- 3 657
- 1/48двое суток
- 4 190
- 1/72трое суток
- 4 520
Оценка по просмотрам недавних постов: пост набирает почти всё за первые сутки.
Посты
#Улуғ_салтанат_100 #audiokitoblar #ulugsaltanat @mtrkaudiokitoblar Telegram | Facebook
#Соҳибқирон_Амир_Темур_690_ёшда "Халқ сўзи" газетасининг 2026-йил 11-август кунги 162-сонида Ўзбекистон халқ ёзувчиси,Амир Темур жамоат фонди Раиси,профессор Муҳаммад Алининг "Амир Темур салтанати ва Янги Ўзбекистон" сарлавҳали мақоласи эълон қилинди. Марҳамат, мутолаа завқидан баҳра олинг. Халқаро Aмир Темур жамоат фонди ахборот хизмати Web-sayt | Telegram | Facebook
РОМАНС Кимсасиз тун кечада мунгсирайди тераклар, Юксакларда ой суйлар шуълаафшон эртаклар. Оппоқ ҳарир кўйлакда бир аёл нозик-ниҳол, Теракка суянмишдир бамисли шамол беҳол. Ким кимга суянмишдир, аёлми теракка воҳ, Теракми аёлдан ё тилар ўзига паноҳ? Шамолдан теракнинг ҳам тик қадди эгилмишдир, Ғуссадан аёлнинг ҳам гул қадди букилмишдир. Иккиси ҳам тебранар маломат ҳаволарда, Булутлар узра ой ҳам сирғанар самоларда... Терак учига қўниб, тўхтаб қолар ой, ҳайҳот, Бағри туташиб бирдан куя бошлар шу заҳот! Нозик-ниҳол аёл лол, тепасида куяр ой, Ўзин қайга қўймоқни билмас терак ҳойнаҳой. Аёл ғуссасиданми ой куяр, куяр эди, Дунёдай кенг самонинг бағрини ўяр эди... 2006 ✍ Муҳаммад Али
#Улуғ_салтанат_99 #audiokitoblar #ulugsaltanat @mtrkaudiokitoblar Telegram | Facebook
#Улуғ_салтанат_98 #audiokitoblar #ulugsaltanat @mtrkaudiokitoblar Telegram | Facebook
"Халқ сўзи" газетасининг 1 август 2026 йил сонида Ўзбекистон халқ ёзувчиси Муҳаммад Алининг "Уфқларга талпинган ёшлик " номли қизиқарли мақоласи босилган. Ўқишга тавсия этамиз.
💥🌹НАЗМ ва НАВО 💥🌹 гуруҳида 2026 йилнинг 21 июль куни бўлиб ўтган ижодий дастурдан ёзиб олинган аудиотасма. Дастуримиз меҳмони Ўзбекистон Халқ ёзувчиси МУҲАММАД АЛИ бўлди. Дастурни ХУРШИДА АБДУЛЛАЕВА олиб борди. Чат дастуримиздан ёзиб олинган ушбу аудиотасмани тинглаб, сермазмун суҳбатдан баҳраманд бўлинг, азизлар! Ҳурмат билан "НАЗМ ва НАВО" гуруҳи маъмурияти. 🌸🍃
ТИЛАК Дўстлар, оламларга ёруғ юз билан Боқмоқ насиб этсин ҳар биримизга. Келинг, шунинг учун интилайлик шан, Бир қараб қўяйлик кўз қиримизга... Ҳаёт жуда гўзал, ҳаёт муқаддас, Улуғ бу неъматнинг қадрига етмоқ. Уни ардоқламоқ осон иш эмас, Осонмас, шаънига қасида битмоқ... Аллоҳга шукрлар этмоқ фараҳдир, Бу кони савобдан ёришгай дунё. Ким шундай қилса ул соҳиби бахтдир, Шайтон вос-восига тутилмас асло. Шунда ҳақ йўлидан юриб қоқилмас, Ўз йўлида дадил боргай инсонлар. Ва ўзи адашиб қолганин билмас, Бизни адаштирмоқ бўлган шайтонлар... 2008 ✍ Муҳаммад Али https://t.me/muhammadaliijodi
*** Кўнгил ошно бўлмоқ истагидан маст, Макон тутсам, дейди, ошёнингизни. Бошимга кўтарай ерларни эмас, Ёлғизгина порлоқ осмонингизни! Оҳ, дилда туғилар ғаройиб бир шеър, Офтоб тўкис қиздай жилмайиб боқар. Арши аълодан то рутубатли Ер - Илҳомлар селида тўлғаниб оқар... Севаман! Севгимни тутолмасман сир! Узаман тилкалаб бор ришталарни! Тупроқдан яралган бўлсам-да ахир, Нетай, кўнглим тилар фаришталарни!.. 2007 йил ✍ Муҳаммад Али https://t.me/muhammadaliijodi
Ассалому алайкум, азизлар! Шеърият ва адабиёт ихлосмандлари, санъатсевар мухлислар! Сизларни "НАЗМ ВА НАВО" гуруҳида 👉2026 йил 👇👇👇 21 июль куни кеч соат 👇👇 21:30 да яна бир дастур кутмоқда. "АДАБИЁТ. ТАРИХ. ЗАМОН" деб номланган дастуримиз меҳмони - Ўзбекистон Халқ ёзувчиси, таниқли шоир ва олим МУҲАММАД АЛИ. Муҳаммад Али 1942 йилнинг 1 мартида Андижон вилоятининг Бўз туманидаги Бешкал қишлоғида туғилган. Горький номидаги Адабиёт институтида таҳсил олган. Илк шеъри ўн беш ёшида – 1957 йил 17 февралда ҳозирги «Ўзбекистон овози» газетасида босилган. Адибнинг 40 дан ортиқ китоби чоп этилган. «Фазодаги ҳислар» (1967), «Шафақ» (1968), «Оталар юрти» (1970), «Оқ нур» (1977), «Илҳом париси» (1980), «Севсам, севилсам» (1983), «Вечный мир» (шеърий роман, 1984), «Саз» (рус тилида, 1984), «Сен бир гулсан» (1989), «Она дуоси» (1994), «Сайланма» (1997) «Мен ўзим, ўзим» (2011) сингари шеърий китоблари бор. Адиб ижодида «Машраб» (1966), «Гумбаздаги нур» (1967), «Бешгул» (1969), «Ошиқлар эртаги» (1975) достонлари, «Боқий дунё» (1979) шеърий романи салмоқли ўрин эгаллайди. «Сарбадорлар» (1989) роман-дилогияси, «Улуғ салтанат» эпопеяси ‒ «Жаҳонгир Мирзо» (2003), «Умаршайх Мирзо» (2006), «Мироншоҳ Мирзо» (2010), «Шоҳруҳ Мирзо» (2013), «Абадий соғинчлар» (2005), «Улуғбек Мирзонинг сўнгги куни» (2001), «Маспошшо ва Ойпарча» (2002), «Ҳиндиёна афсона» (2006), «Навоий ва Бойқаро» (2015) пьесалари адиб ижодининг чўққиси саналади. Ҳинд эпоси «Рамаяна» (1978), қорақалпоқ эпослари «Шаҳриёр» (1977), «Маспошшо» (1985), шунингдек, Ҳоқоний, Гёте, Бёрнс, Шиллер, Байрон, Пушкин, Лермонтов, Махтумқули, Бердақ, Абай, Тагор, Ҳамзатов асарларидан намуналарни ўзбек тилига ўгирган. Филология фанлари номзоди. Асарлари жаҳоннинг йигирма бешдан ортиқ тилларига таржима қилинган. «Абадий соғинчлар» роман-хроникаси инглиз тилида, «Жаҳонгир Мирзо» ва «Умаршайх Мирзо» романлари рус тилида, «Жаҳонгир Мирзо» романи эса турк тилида нашр этилган. Ўн уч йил давомида АҚШнинг Вашингтон университети талабаларига ўзбек тили ва адабиётидан дарс берди. Ўзбекистон халқ ёзувчиси Муҳаммад Али «Меҳнат шуҳрати», «Эл-юрт ҳурмати» орденлари билан мукофотланган. «Улуғ салтанат» тарихий роман-дилогияси учун Ўзбекистон Республикаси Давлат мукофотига сазовор бўлган. Дастурни МУЯССАР АРЗИМАТОВА олиб боради. Бош админ - ЖАМШИД СУЛТОНОВ. Муҳаррир - АЗИЗАБЕГИМ. Барчангизни дастурда кутамиз. Бизнинг манзил: https://t.me/+YkJ0N2fWHR1kZTgy Ижодкорнинг телеграм канали: https://t.me/muhammadaliijodi
#Улуғ_салтанат_97 #audiokitoblar #ulugsaltanat @mtrkaudiokitoblar Telegram | Facebook
без подписи
#Улуғ_салтанат_96 #audiokitoblar #ulugsaltanat @mtrkaudiokitoblar Telegram | Facebook
без подписи
#matbuotda_biz "Amir Temur bobomizning yoshligini kim biladi? Beruniy, Imom Buxoriy, Xorazmiy xakida gapiramiz, baralla xammaga shunday allomalar yurtidan ekanimizni aytamiz, lekin tarixini bilasanmi, desa, fakat "buyuk bo‘lgan" deya olamiz, xolos. Hozir biz farzandlarimizni vatanparvar, g‘ururi baland, o‘z tarixini teran biladigan ruhda tarbiyalashimiz lozim". Bu jo‘shqin so‘zlar yuraklarga uchqun soldi, milliy g‘ururni uyg‘otdi. «Hurriyat» gazetasining 2026 yil 8 iyul kungi sonida “Biz bilgan va bilmagan Temurbek” nomli maqola e’lon qilindi. Rasmiy sahifalarimiz👇 🚨telegram | 📎Facebook 📺YouTube | 👚Instagram
без подписи
без подписи
без подписи
без подписи
без подписи