Огањ Србија 🔥

"Јер ми нисмо рођени за себе, но за Отаџбину."

„Јевреји су били и јесу они који су црнца довели на Рајну, увек са истом притајеном мишљу и јасним циљем, да тако присилно насталим мешањем униште омражену белу расу, сруше је са њене културне и политичке висине и сами се уздигну до њених господара. Јер један народ чисте расе, који је свестан своје крви, Јеврејин никад неће моћи да под‌јарми. Он ће на овом свету бити вечито само господар мешанаца. Тако он плански покушава да сталним тровањем појединца снизи расни ниво.” — 18 — Zeitreisender ⴲ

Ми не славимо „Дан победе“ Десетине милиона је умрло широм света.Догодио се бруталан, разарајући рат који је могао бити спречен.Европљани су масакрирали, силовали и уништавали једни друге у име међународног јеврејског капитализма и јудео-бољшевизма.Такозвани „заклети непријатељи“ комунизма и капитализма удружили су се да изазову рат који је довео до милиона мртвих и готово заувек уништио цивилизацију како би Европљане и друге народе света поробили бездушним марксизмом, глобализмом, конзумеризмом...То је бољшевички либерализам који сада прождире и поробљава цео свет! Морони мисле да су хероји због тога што су трансформисали Европу и свет у дегенерисану либералну, марксистичку, капиталистичку, нихилистичку „цивилизацију“ која је могла бити много већа када су се нације против којих су се савезници борили отргли од тираније. Никада нећемо заборавити храбре милионе душа које су се херојски бориле за ствар против међународних финансија. Никада не опрости, никада не заборави! - Огањ Србија

Ко озбиљан може да поверује да западне амбасаде и страни центри моћи желе смену власти у Србији? Заправо, ови што тренутно седе у државним фотељама, су њихови најоданији извршиоци. Људи који потписују све што се тражи. Људи који предају Косово и Метохију по фазама. Људи који уводе санкције Русији испод жита, али машу руском заставом онда кад им затреба за рејтинг. Људи који су од јавних предузећа направили приватне финансијске прћије за потребе страначких послушника, а од Србије место за испуњавање западних интереса. Зашто би их онда мењали? Зашто би дизали неку пету колону кад им четврта већ све ради? Истина је проста али и болна: Србија није под претњом рушења некога са Запада – Србија је већ одавно под окупацијом истих, само овај пут у скупим оделима са краватама и одлично говоре српски. Није проблем ни бунт, заправо понекад је и здраво његово присуство. Проблем је у томе што нема праве алтернативе. На једној страни имамо власт коју не занима ништа осим опстанка на власти. Док на другој страни имамо тзв. “опозицију” коју више занимају Твитер лајкови него народ. А шта се десло са народом? Већи део народа је заћутао. Или пак можда, отишао. Али понајвише отупео од разноразних ријалити програма и борбе за преживљавање која се огледа у томе како отплатити рате кредита. Овде чак није ни реч о никаквој “револуцији у боји” јер није потребна. Систем је већ обојен – у боје ЕУ, НАТО-а и крупног капитала. И зато није потребан упад са стране – довољно је погледати дневник у 19:30 и све ће вам бити јасно. Зато нам се намеће питање: Када ће коначно у Србији доћи неко стварно народан, стварно српски, стварно домаћински – онај који неће служити ни западу, ни истоку, већ који ће служити свом народу? Када ће се неко побунити и устати, али не да се угура у систем, него да га разгради? Док се то не деси, не треба тежити некој обојеној револуци. Живимо у систему који је већ избрисао боје. Србија је одавно постала сива зона. Муљава, подмукла, и нимало српска.

23. октобар 1956. — У Будимпешти избија мађарска побуна против комунистичког јарма и растућег утицаја Кремља на Мађарску . Почела је као студентска демонстрација, али је убрзо повукла за собом читав народ и тако прерасла у снажан антисовјтски народни бунт. Протести су се претворили у сукобе са снагама безбедности Мађарске и совјетском војском, а већи део мађарске армије прешао је на страну устаника. Важно је напоменути да се Запад, у страху од новог глобалног сукоба, уздржао од мешања у догађаје у Мађарској. Дана 4. новембра Црвена армија је покренула свеобухватну интервенцију како би угушила устанак. Током дво недељних сукоба, радници, студенти и обични грађани су се суочавали са Црвеном армијом. Уличне борбе биле су жестоке — млади су се борили против совјетских тенкова користећи Молотовљеве коктеле. На крају, устанак је био сломљен, више од 2.500 Мађара је убијено, а скоро 20.000 рањено борећи се против „црвених“. Устанак је био угушен у крви, али је остао симбол европске храбрости у борби против комунистичке репресије. Упркос гушењу устанка, догађаји из 1956. године оставили су неизбрисив траг у историји Мађарске и ослабили утицај комунизма у Европи. Тежња мађарског народа ка слободи потресла је скоро па гвозедну доминацију Кремља у источној Европи и доказала да борба увек има смисла — да се глас слободе може угушити тенковима, али идеја се никада не може убити.

„Словени су изврсни ратници, јер за њих војна вештина постаје сурова наука у сваком свом детаљу. Највећа срећа у њиховим очима јесте погинути у борби. Умрети од старости или неке несреће сматра се срамотом, понижењем већим од било ког другог. Уопштено су лепи и високи; коса им је светлосмеђа. Поглед им је више ратоборан него дивљи... Често даноноћно изводе препаде, изненадне нападе и разне смицалице, и такорећи се играју рата... Њихова највећа вештина је то што умеју да се сакрију у рекама, под водом. Често, када их непријатељ потера, дуго леже на дну и дишу помоћу дугих тршчаних цеви, чији један крај држе у устима, а други извуку изнад површине воде, и тако се крију у дубини.” — Цар Маврикије

Феминистички покрет је од самог почетка лицемеран, контрадикторан и беспотребан. Никада није имао за циљ да заштити жене, већ да унесе раздор, да створи мржњу између мушкараца и жена, да уништи породицу и природан склад друштва. Њихова борба никада није била искрена – она је од првог дана била политички пројекат. Данас то видимо јасније него икад. Док се свакодневно бусaју у груди паролама о „женским правима“ и „сестринству“, када је њихова истомишљеница, млада Украјинка Ирина Заруцка, брутално заклана од стране црнца криминалца – оне ћуте. Ни Нина Критички, ни домаће онлајн феминисткиње, ни глобалне феминистичке вође нису изустиле ни реч. Њихова „солидарност“ нестаје када злочин не може да се упакује у наратив о „белом патријархату“. Велика већина жена чак није ни обавештена о овом догађају зато што их њихове „феминисткиње“ нису информисале. Док се баве паролама и идеологијом, стварни живот и трагедије жена остају невидљиви за њихове следбенице. Да је убица био белац, да је био „типични хетеро мушкарац“, феминисткиње би урлале са свих страна. Али пошто је убица црнац, бескућник и вишеструки преступник, наступила је гробна тишина. Ирина је била феминисткиња, њихова „сестринска душа“, а они су је издали. То је лице феминизма – издаја сопствених жена зарад идеолошког калупа. Феминизам није једини канцер друштва. Либерализам, капитализам, комунизам и модерни анархизам такође разарају оно што је природно и здраво. Сви они уводе хаос, раздор и моралну конфузију, а маскирани су као „слобода“, „правда“ или „прогрес“. Резултат је исти: друштво које је подељено, породица која се распада, вредности које се уништавају, а људи живе у страху и несигурности. Ако мислите да је ово само проблем Америке, варате се. Америка ће да уништи саму себе, али ту није крај. Србија је следећа станица. Јер исти они који уништавају Запад сада хоће да доведу црнце и друга нискоинтелигентна бићa, које нико нормалан не би желео у својој земљи. Њима није циљ да раде, да допринесу друштву – њима је циљ да преживе на рачун туђих леђа, а кад затреба, изваде нож. А наше феминисткиње? Оне ће опет да ћуте. Биће им важније да не увреде „мањине“ него да заштите своје сународнице. Биће им важније да ћуте пред Бриселом него да кажу истину својим женама. Зато треба јасно рећи: феминизам није заштита жена. Феминизам је превара. Феминизам постоји само како би поједине кучке које предводе те организације испирале мозак нормалним женама да би прале новац. А док год будемо ћутали, док год дозвољавамо да нам увозе криминалце под паролом „солидарности“, и док год трпимо феминисткиње које се богате на туђој несрећи – биће све више Ирина. Антикомунисти Србије 🧠

„Читава премиса јеврејског Холокауста пркоси простој логици: Зашто би Немачка, која се бори на два фронта... а нафта је оскудна... са мањком у свим потребним намирницама... пребацила милионе Јевреја железницом... на стотине и хиљаде миља... ка логорима изграђеним за њих... па да их храни... да их облачи... да их тетовира како би их све имала на окупу... само да би их УБИЛА? Несхватљиво је. Да су Немци хтели да побију Јевреје, они би то урадили као руски Јевреји који су побили 20 до 80 милиона руски Хришћана раније у веку... са метком у потиљак, где су их год нашли. Или, као што би мој пријатељ Ал реко: У свим европским земљама под немачком окупацијом је било 2.4 милиона Јевреја. После рата, 3.8 милиона Јевреја је предало папире за обештећење ради Холокауста. Осталих 6 милиона је трагично нестало. Више Јевреја је примило пензије него што их је било у окупираној Европи зато што су се многи после рата из Русије преселили на запад и обманом дошли до пензија.” Едгар Ј. Стил 𖦏 Цео текст 𖦏 Zeitreisender ⴲ

Док хиљаде младих Срба нема где да ради и све масовније напуштају Србију, систем као да је спреман да своју будућност преда странцима. Послодавци добијају огромне погодности када доводе стране раднике — мање плаћају држави за доприносе, а држава им још и даје новац да их задржи. За српског радника који прима минималац од око 55.000 динара, послодавац мора да плати доприносе који износе преко 35.000 динара. За мигранта из земаља попут Гане, ти доприноси су драстично мањи — само око 10.000 до 12.000 динара. То значи да послодавци штеде на рачун домаћих радника, а држава стимулише тај модел да би задржала странце на тржишту рада. Поред тога, држава послодавцима даје велике новчане субвенције и све могуће бенефиције како би мигранте држали у Србији, што само појачава неједнак положај домаће омладине. Док се странцима отварају бројне могућности, ратни ветерани из Републике Српске и Крајине годинама не могу да добију ни радну дозволу, а камоли држављанство. Као пример, Алберт Андијев, добровољац Војске Југославије који се борио на Косову, једва је успео да добије радну дозволу у Србији, с држављанство није, упркос својој жртви и доприносу. Овај пример јасно показује како систем не вреднује оне који су дали све за српски народ, док истовремено пружа бројне погодности страним радницима. За разлику од домаће омладине, која трпи мале плате, лоше услове и немогућност запослења, странци су постали нова јефтина радна снага коју држава и власт штите и фаворизују. Ова политика није случајна — то је врста тихог, плаћеног и невидљивог геноцида којим се Срби постепено уништавају и замењују. Годишње из Србије оде 20 до 30 хиљада људи, ако не и више, што доводи до демографског колапса и наглог смањења српског становништва. Овај процес представља облик етничког чишћења — системски, прикривени покушај замене српског народа другим народима. Систем не жели да поправи услове за своје људе, већ ради против њихових интереса. Док млади Срби беже, странци долазе и добијају све повластице. Ово није само економски проблем — ово је напад на српски народ и његову будућност. Антикомунисти Србије ❌

„И у најгорем случају биће у овим планинама као што је вазда било и у најгорим турским временима, слободних територија да се одметнемо, попут наших предака. Турци зазиру од планина и шума, они воле као и модерни западњаци, да се једни о друге чешу и усмрђују по градовима. Нама то не треба. Наша Отаџбина простире се од xиљаду метара па навише.” — Драгош Калајић

„Наше грађанство и сељаштво у Србији и Босни трпи она њихова типична неуредна и животињски прљава насеља која су се као ,циганске махале’ залепиле уз крајеве толиких наших вароши и села - па и у самој престоници. Има у нашег света и неумесне болећивости према тим ружним привесцима наших вароши. Ти Цигани неугодан су терет у свакој средини, не само у хигијенском погледу, него и због навике просјачења, крађе, па и повремених свирепих злочина. Великим делом све су то остаци ранијих времена. Доказано је да су за Турцима у стопу долазили и ројеви Цигана. Изгледа да је ту било и неке врсте симбиозе, јер су Турци одувек били толерантни према Циганима који су добрим делом прелазили на Ислам. У турско време ,Циганка’ је био синоним за ,Проститутка’, а и данас се запажају трагови тих односа по нашим селима. ...Делују на народе међу којима живе, као примитивна форма паразитизма једног душевно недозрелог и заосталог, у многом погледу детињастог елемента.” др. Владимир Дворниковић Zeitreisender ⴲ

Тражи се херој! У данашње време: Онај који нема факултет, највише зна. Онај који не гледа ТВ и не чита новине, најчистије види свет око себе. Онај који је у сукобу са институцијама и са општим моралним вредностима, тај је најискренији и најчистији. Онај који не гласа, даје глас правди и истини. Онај који најгоре слика, најбољи је уметник. Онај ко се не дружи превише, има највише пријатеља. Онај ко воли своју домовину, најомраженији је у лицима младих. Онај коме нико не верује, тај говори истину. Онај који је сиромашан, сматран је глупим. А онај који је богат, сматран је паметним. Онај који у банци тражи спас, наћи ће ропство и смрт. Онај који баш све схвата, бива несхваћен. А онај који нас води, води нас у пропаст. Оно што нас уче мрзимо, требало би да волимо. Онај народ који се сматра жртвом и праведником, тај је чисто изопачено зло. Онај који данас нема ордења и признања, у новом свету биће прозван херојем. Онај који се пронашао у већини ових ставки, тај је вредан живота! Таквог хероја тражимо!

"За разлику од новог, стари национализам, јесте либерал-демократски и реакционарни национализам, а нови национализам јесте идеја авангардног стила, снажног идеолошког набоја чији политичко-привредни поглед протежира спој идеје националног препорода и антикапиталистичке тежње ка социјалној правди. (...) Или како то Црњански у чланку „Социјална база нашег национализма“ пише: „Оно што нама треба, јесте дух ратнички нашег народа, тотална раса, њени појмови за сва питања живота, њене традиције против снобизма… Далеко смо ми од водњикавог либерализма и појма „патриота“. Никоме ми не дајемо лекције из патриотизма. Патриот, то је илузија бившег времена, добротворна и сентиментална, неодређена форма и не расна… Нама треба једна много чвршћа и сталнија појава националиста… Консеквентност националиста није у истицању момента рата, далеко од тога, него у фанатизму националистичког гледишта и борбе која траје целог живота“. ——— Идеологија трећег пута по Милошу Црњанском (Марко Димитријевић) - часопис Идентитет

ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ Остајте овдје!...Сунце туђег неба, Неће вас гријат кô што ово грије; Грки су тамо залогаји хљеба Гдје свога нема и гдје брата није. Од своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова. За ову земљу они бјеху диви, Узори свијетли, што је бранит знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше. Кô пуста грана, кад јесења крила Тргну јој лисје и покосе ледом, Без вас би мајка домовина била; А мајка плаче за својијем чедом. Не дајте сузи да јој с ока лети, Врат'те се њојзи у наручју света; Живите зато да можете мријети На њеном пољу гдје вас слава срета! Овдје вас свако познаје и воли, А тамо нико познати вас неће; Бољи су своји и кршеви голи Но цвијетна поља куд се туђин креће. Овдје вам свако братску руку стеже - У туђем свијету за вас пелен цвјета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и језик, братство, и крв света, Остајте овдје!... Сунце туђег неба Неће вас гријат кô што ово грије - Грки су тамо залогаји хљеба Гдје свога нема и гдје брата није... — Алекса Шантић

„На крају, тачно је да је једина класа, која не поседује капитал нити скровиште било каквих лажних илузија (овим ја мислим на радничку класу), потпуно везана за судбину нације и националне државе. На дну бурета су били сељаци и радници. Они су увек бивали скрајнути, исмејавани, презирани и искоришћавани; и ипак, то су били они који су кроз светску историју градили нације и бранили их. Како би радничка класа била ишта друго него национална класа? За капиталисту, нација је једва средство ка циљу, али за радничку класу она је увек била циљ за себе. Радничка класа је право оличење нације!“ ——— Радничка класа - национална класа (Каи Мурос) часопис Идентитет

Није зло само по себи оно што је ужасавајуће у нашем времену, него начин на који не само да га толеришемо, већ смо створили култ поштовања према слабости, покварености, трулости и самом злу. — Џорџ Линколн Роквел

Никада се не бих могао ослободити осећаја гађења које осећам у целој кожи у присуству комуниста, али осећам исто гнушање у присуству богатог буржуја. У ствари, мрзим све класе и све што се одликује класном припадношћу. Волим само авантуристе и витезове; срео сам их мало. — Пјер Дрије ла Рошел #цитати #дријеларошел #ослободити #осећај #гађење #кожа #комуниста #буржуј #мржња #класа #припадност #авантуризам #витез