Зборашка мисао

„Знаjте и запамтите: ви сте со и видело народу своме у наjтежим данима његовим. Не плашите се што вас jе мало, jер са мало соли много jела може се зачинити, а са мало светлости велике се просториjе могу осветлити. Зато испуните себе љубављу, наоружаjте се вером у Бога и правду Његову, и са много добре воље приступите делу спасавања србског народа, истраjно вршите своj посао. То jе пут и начин да зрачите блиставом светлошћу и растерате таму у коjу jе запао народ србски. Победите себе, чуваjте стражу над самим собом да со у вама не обљутави, да светлост ваша на згасне. Будите светли и чисти као девоjка, а неустрашиви и одважни као буjна планинска река. Крв jуначка, душа девоjачка.” Генерал Коста Мушицки 🇷🇸 Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/07/blog-post_17.html?m=0

У сплету данашњих материјалних, националних, друштвених и идејних супротности има елемената од трајног, а има од пролазног значаја; има важнијих и мање значајних момената; има нешто што се односи на земаљско 'за малена царство', а има опет што је значајно 'од сад па до века'. Најзначајнија је свакако борба за или против комунизма. Он је највећи непријатељ, јер убија душу; убија оно што је вечно, што припада небескоме; убија стваралачке импулсе народног бића; узима му веру у Бога, стид, образ - чини га ругобом [...] Узмимо, дакле, Честитог Кнеза - чијим се моштима већ толико дана Београд непрестано поклања - и питајмо се: да ли би он срљао у рат с народом и земљом својом да је рат могао избећи? Да је он био у приликама у којима су биле данашње лондонске избеглице, зар би он грешио и лудо бацио свој народ у пропаст? Зар би он дао викати: 'Боље рат него пакт'? А кад је до рата дошло, зар би србска господа из Косовске трагедије напустила војску и народ свој првог дана рата и оставила их без икакве везе са собом, јурећи безглаво и тражећи сигурно склониште за себе и своје? Цео чланак: Пут Збора и Косовски завет 🇷🇸

„Десет људи у стању је да чуда направе. Сто људи млитавих ништа није. Зато ви, који хоћете у Збор, морате бити јунаци и борци. Сваки од вас има океан снаге - духовне снаге. Питање је хоће ли је и како употребити. Човек није дошао на овај свет да уђе у туршију, него да се истроши. Два пута има човечанство: један да иструли, а други да изгори. Ја ћу да изгорим, а ви да изаберете. Ја мислим да је боље да се изгори у сјају, него да се распада у кукавичлуку, смраду и мраку." 🇷🇸 https://zboraskamisao.blogspot.com/2021/01/blog-post_11.html?m=1

„Он jе био толико богат душом, да jе од ње могао дати и другом, позаjмити осталима увек спреман да даде савета и лепу реч. За њега политика ниjе била акробатика, него етика. Он jе био репрезентатор душе и срца србскога, чари и истине србске. Он jе био идеолог хришћанског национализма […] Он jе дао одговора на сва питања. Он jе у своjоj идеологиjи обухватио све гране народног живота. Жалимо га сви, жали га свак. Жале га и Немци. Многи су му пребацивали да се сувише наслања на Немце. И то баш они коjи нису били народни људи, коjи поседуjу виле и богатства, и коjи као jазавци припремаjу себи унапред богатство за сто година. Али он jе наjвише критиковао Немце, и баш зато су га они поштовали. Критиковали су га само они коjи га нису познавали […] Он jе поштовао човека изнад свега, само наjпре и изнад свега - Бога. Он jе био велики човек. Оно што jе посадио, ухватило jе дубока корена. И све што jе урадио, мирисаће. Добровољци, певаjте у славу Димитриjа Љотића! Четници, плетите венце славе! Срби, спомињите се Димитриjа Љотића! Пала jе наjвећа жртва. Боже, не тражи више. Боже, доста, молимо Те: узео си много и као наjвећу жртву, њега! Боже, нека буде доста. Jа веруjем да jе ова велика жртва капиjа коjа ће нас довести до слободе. Димитриjе Љотић jе капиjа наше нове Отаџбине […] Ниjе мртав Димитриjе Љотић. Он сада припада читавом Србству. Он сада припада небескоj Србиjи. А мртви су jачи него живи. Он jе сада jачи, него када jе био жив и спутан. Он сада jош више ради и поседуjе jош више снаге. Он тек сада ради. Хвала му." 🇷🇸 Свети Николај Србски: Беседа над одром Димитрија Љотића ✝️

„Наша победа не значи долазак нових људи. Пуна нам је капа и пуна су нам црева тих ‚нових’ људи и тих ,нових’ смена у људима. Наша победа значи смену и замену свих институција, смену и промену целокупног система друштвеног. У вези с тиме, наша победа значиће промену духа, промену схватања човека, друштва, народа, државе, отаџбине. И то не само промену код оних који управљају него и код целог друштва и народа. Много, много одиста тражите. Тако ћете нам сада рећи. Свакако. Ми смо свесни тога. Ради тога ми од почетка говоримо и пишемо да наша борба неће бити ни кратка ни лака. Ништа велико стећи се не може без велике, мучне и дуге борбе. И нико вам ништа крупно неће дати док то не изборите уз велике напоре и жртве... Ми знамо добро да је наш народ имао у прошлости да извојује и избори и још већу и тежу битку: ослобођење од јарма туђинског. Под тучом челичних куглица (а не гумених) он је истрајао и - победио...” Димитрије Љотић Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2026/03/blog-post.html?m=1

Православни монархисти нису политиканти који се залажу за обнову монархије верујући да ћемо тако преко ноћи чудесно постати бољи људи. Светосавски домострој позива на борбу за обнову монархиста. Повратак Краља неће доћи кроз партијску политику, већ кроз духовну обнову, лични подвиг и заједничку борбу... Обнова аристократије у православној монархији могла би бити остварена институционалним иновацијама, као што је увођење еснафског дома Парламента, односно стварање засебних представничких тела професионалних и научних еснафа, како би се омогућило даровитим синовима и кћерима нашег народа да након доказивања у својој струци или служби, кроз синергију у оквиру парламентарних процеса, преузму улогу аутентичних заступника и старатеља интереса свог народа и државе... Хришћански одговор лежи у одржавању равнотеже у којој пролазно служи вечном, док се вечност, без насиља над историјом, пројављује управо у времену кроз одговорност, подвиг и борбу. https://zboraskamisao.blogspot.com/2026/01/blog-post_30.html?m=1

Како се реч „светосавље" усталила у широким круговима Срба - родољуба (како стварних родољуба, тако и оних декларативних), прота Најдановић као творац ове кованице, имао је потребу да објасни шта под њом тачно подразумева, с обзиром на тенденцију секуларизације светосавља, где се разноразни либерал-демократски интерпретатори србства, често позивају на светосавље, подразумевајући под њим нешто сасвим друго. Тим поводом прота Најдановић је написао: „Појам светосавље означава узајамно прорастање и срастање србске душе са Жеником Христом. Небесним Жеником. У овом духовном близанству кроз векове бурне колико трагичне, поразне колико победне, скрушено толико поносно. Светосавље није било нити је, у поређењу речено, ништа друго него карика прстена у мистичном заручењу србске народне душе са Христом, карика која је чувала и сачувала Христа као најдрагоценији брилијант." 😃 https://zboraskamisao.blogspot.com/2021/01/blog-post_27.html?m=1

На данашњи дан, пре 91 годину, основан је Збор - покрет хришћанског народног препорода. 🇷🇸 Дакле, осим што је дан у коме започињемо празновање Рождества Христовог, као и дан славне Мојковачке битке из 1916. године, Бадњи дан значајан је за нас и због чињенице да је на овај празник основан покрет чију идеју, то јест њен савремени израз, Србска Акција баштини, истражује и пропагира кроз свој програм и свој активизам. Стога ћемо се тим поводом, подсетити на околности и узроке настанка Збора: https://zboraskamisao.blogspot.com/2021/01/blog-post_71.html?m=1

„У току три године беспримерних напора и борби од којих се не зна да ли су теже биле оне психичке или физичке, у нама добровољцима исковала се вера, да кроз нас и наше дело бије ритам судбинског стварања. Сво наше биће прожето је стихијом тога осећања. Ma што чинили и ма где почињали – увек је наш рад био потчињен захтевима великог и трајног, судбинског стваралачког ритма. То наше осећање чини да се у нама откривају неисцрпне унутрашње снаге, оно нас је трајно пелцовало против очајања, ма које врсте, и дало нам, коначно, ону душевну смиреност, без које би сва наша дела застала већ на свом почетку. Али исто тако, ова нам је трогодишња борба показала да само један пут може бити пут спасења нашега народа: пут најпунијег унутрашњег залагања на пољу изградње властитих личности до облика највеће саможртвене радости. И далеко смо од тога да то присвојимо само за себе. Управо из супротног става него што је тај, настају у нашим срцима све наше највеће туге: ми видимо како би огроман број требао тако младих и свесних и одушевљених бића па да наше доба одигра у потпуности успешно своју историјску улогу, иако је, нажалост, данас мален и недовољан тај број. Отуда наш став није никада и не може бити себичан, личан, егоистичан и секташки. Ми жудимо за срећом да можемо сву браћу загрлити у један нераскидив загрљај. И да онда весели, срећни и задовољни, у победној песми куршума и граната посведочимо своју безграничну љубав према Отаџбини. Тада ће и она бити срећна. Синуће јој дани слободе и славе.” Иван Милачић Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2026/01/blog-post.html?m=1

„Пожуримо да размахнемо крилима док још није доцкан. Интерес је нас, и Балкана и Европе да пожуримо јер је Ханибал на прагу. Наше друштво уже и шире представља данас ватриште на коме има пуно наслаганих и сувих и сирових дрва, али ватре нема. Шта вреди ватриште кад се на таквом ватришту нико ни огрејати не може? Некада су, у првом реду просветни радници у нас, оно што су говорили ином то потврђивали својим чином. Данас све више и све чешће није тако. Ко друкчије мисли тај се или љуто вара или сам себе лаже.” Димитрије Љотић Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/12/blog-post.html?m=1

„Повећавањем броја чланова једног неспособног друштва ништа се неће добити. Људи који не могу да реше народне невоље и проблеме државне треба да иду с власти, а не да се тамо одржавају довођењем на власт и других исто таквих снага. Педесет незналица и несавесних биће шта више и штетнији од само петнаест незналица и неспособних, јер је сигурно да глупост и несавесност расту с квадратом броја лица која чине један скуп. ...Неће држави и народу помоћи свако уједињавање, већ само оно на исправном путу, које води државу и народ спасењу. Хајдете дакле да тражимо тај исправни пут. Хајдете да се обавежемо да ће сваки свој пут напустити и поћи оним који се покаже најисправнијим. Збор, иако нема разлога да сумња у исправност свог пута – јер једини до сад није лутао, ни залутао – пристаје да се овако обвеже и да сасвим лојално, заједно с другима, приступи критичком испитивању његовом, и ако му и покажу погрешке и заблуде да тај пут напусти и узме сваки други који се утврди као бољи. Хоће ли и други тако да кажу. И да учине? Ако хоће, у добар час! Ето нас већ и на добром путу да се ујединимо. Ако неће, показују јасно да од уједињења ништа нема и да га не може бити. Јер изван тога начина, свако ,уједињавање’ је самообмана, или чак и лаж.” Димитрије Љотић

„Прво сам наредио да се изради нацрт за планску пољопривредну производњу и да се приступи њеној стручној примени да би се сачували од глади, која је претила земљи. И поред подмукле пропаганде противу примене плана, србски сељак схватио је одмах значај овог плана за његов опстанак и за опстанак србског народа, као и користи које може имати од рационалног искоришћавања своје земље. Поред тога учинио сам све што је могуће, да се и поред нередовних прилика и несташице пољопривредних справа ипак достави народу колико је могуће више плугова и других справа. У том смислу отворена је у Ваљеву прва фабрика плугова у земљи, која је почела израђивати плуг нарочито подешен за наше земљиште и наше прилике, који је назван ,наш плуг’. Исто тако развијена је жива пропаганда и васпитна акција за преоријентацију наше пољопривреде и стручњаци – агрономи – обилазили су неуморно село по село и упућивали народ у рационалну обраду разних култура. Поред тога слали смо редовно у Немачку најбоље младиће са села да се тамо науче рационалном и модерном вођењу газдинства. Од тих младића, који треба да буду пионири новога доба, очекујемо много за обнову и унапређење нашег заосталог села.” генерал Милан Недић Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/10/blog-post_19.html?m=1

„Данас није вечност. То је заиста само тренутак. И наш став према тако великим стварима као што је нација и њена судбина не може бити одређен нашим тренутним приликама. Прави човек – а младост свакако има оправдану амбицију да јој прави човек буде мерило – се ни према мањим стварима не опредељује из сићушног става, већ из орловске перспективе. Ако нелепа данашњица наша не може да нас одушеви, радимо с одушевљењем на њеној поправци. Али не окрећимо главу од ње! Не бежимо од своје дужности! Нек се не мисли да ми не видимо драму опште човечанске историје од историје националне. Бојимо се чак и да кажемо колико смо дубоко свесни њене реалности. Али ми је сагледамо и у њеном обиму и по њеној садржини. И не само да нам национална историја не смета да опште човечанску схватимо, већ нас баш она и помаже у томе. Нације су најмање историјске јединице у општој историји људског рода. И то не по нашој вољи, већ по природи ствари. Нико не може утицати на историју човечанства друкчије него преко историје нације. Нација је дакле најмања маса чији је покрет релевантан у људској историји. Нација је расно-историјска стварност. Свака нација. И свака још као таква нова развојна могућност човечанства, јер је нов могући утицај једног новог израза. И национална историја није ништа друго но тражење тог израза одговарајућег националним развојним могућностима. ...Ко је истински грађанин света мора желети да свака нација дође до свог највишег израза, да испуни меру својих развојних могућности. Како онда да својој нацији то исто не пожели и свом снагом не осети тај дуги процес што се зове историја његовог народа?” Димитрије Љотић Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/10/blog-post.html

„Сви они који се боре против Христа Спаситеља и хришћанских животних начела Сатанина су деца... Сам Христос Господ рекао им је у лице: ,Ваш је отац Ђаво и не можете мојих речи да слушате’. Од Сатане и порода његовог проплакала су сва племена земна, а нарочито хришћански народи. Од његовог лукавства и насиља запиштао је и народ србски у дане ове. Србски народ не зна или није ни чуо за ,науку’ Jeврејина Маркса. Ко су Енгелс и Маркс? Они су само шегртчићи великог мајстора – Сатане. Они су имена ситна из великог родослова његовог. Али, осветљавајући светлошћу своје хришћанске душе људе и дела њихова србски народ је видео и види, да су комунизам и бољшевизам зло, јер су од Злога.” прота Алекса Тодоровић Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/09/blog-post.html?m=1

„Демократија је старија сестра комунизма, из исте породице, од истог индивидуалистичког оца. И комунизам и демократија разбијају заједницу: комунизам кроз борбу класа, а демократија кроз грађански рат политичких странака.” Димитрије В. Љотић

„Неко ће касније рећи да су Југословенски народни покрет Збор чинили два фактора: Димитрије Љотић, својим беспрекорним, светлим ликом, и својим учењем, и омладина, која ће у јатима похрлити у његове редове и за врло кратко време постати чиниоцем са којим су сви морали рачунати: и корупционашке, аферашке и кликашке владе, које ће Димитрија Љотића и његове омладинце гонити свим средствима, затварати, премлаћивати, па чак и убијати (Збор је у предратним борбама забележио, поред милиона дана затвора, и шест својих мртвих сабораца), и Комунистичка партија Југославије, на чији ће рачун углавном јачати омладинске организације Збора широм земље. Док ће грађанске странке, тада већ политички анахронизам у нашој земљи, у омладини комунистичкој видети ,нашу децу, занету романтизмом илегалне револуционарне борбе’, но која ће ,као некада Туцовић’, кад затреба положити животе за добро своје отаџбине, а комунисти то наивно мишљење о себи подгревали својом познатом народнофронтовском тактиком, навлачећи на тај начин јагњеће рухо на своју вучју природу, омладинци збора ступиће у борбу са њима гдегод на њих буду наишли. По фабрикама, средњим школама и на универзитетима доћи ће тада до сукоба између Давида и Голијата, па ће се највећи број тих обрачуна свршити као у библијској причи: победом (бројно) слабијег. Али, са јачањем омладинских редова Збора, и са претњом коју је то јачање носило и самој егзистенцији Комунистичке партије Југославије, нарочито у њеном бастиону, Београдском универзитету, изграђеном иза познате аутономије, пео се и степен комунистичких клевета против Збора, којима су наседали и њихови народнофронтовски пријатељи, ,корисне будале’ из грађанских странака.” Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/08/blog-post_16.html?m=1

Навршило се 134 године од када се у граду деспота Ђурђа родио још један велики Смедеревац – Димитрије Љотић. Овај србски политичар са крстом и највернији син србства, како је Љотића ословио његов пријатељ Свети владика Николај, као неправедно оклеветани великан из прошловековне страдалне историје србског рода, упркос комуно-демократским лажима и негативној пропаганди, ипак ужива готово плебисцитарно поштовање међу свим генерацијама Смедереваца, што довољно говори о значају његовог дела током обављања функције Изванредног комесара за обнову града (разрушеног у великој експлозији тврђаве 1941. године). Међутим, значај лика и дела Димитрија Љотића знатно надмашује локалне оквире, како по питању његовог доприноса спасоносној улози ђенерала Милана Недића и Владе народног спаса, тако и по питању састављања зборашке политичке доктрине као својеврсне национал-револуционарне реакције на владајућу језиву таму туђинску која је и тада (као и данас) доминирала србским политичким и културним животом. Отуда и ванвременска актуелност Љотићевог лика и дела, јер народу је осим спољашње слободе насушно потребна и унутрашња, без које ни спољашња слобода нема своју сврху и смисао, и која се постиже само уколико је друштвени поредак социјално праведан и заснован на исконским животним законима народне заједнице. Стога се уз борбу за ослобођење и уједињење србских земаља, као и борбу против издајничког режима и мондијалистичке окупације, паралелно мора водити и борба за афирмацију истинске србске национал-револуционарне доктрине, засноване на светосавском духу. Њеној изградњи немерљив допринос је дао управо србски политичар са крстом – Димитрије Љотић, чији су мисао и дело дубоко уткани у нашу идеологију. https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/08/blog-post.html?m=0

У православној монархији, суверенитет није само политичко већ и духовно питање: Краљ не влада по вољи већине, него по милости Божијој, као Богом изабрани слуга и одговорни отац народа. Он стоји пред Богом, а не пред анкетираном јавношћу... То што је држава монархија не значи да не може бити и лоша, али значи да има озбиљну шансу да се брзо поправља и да ће увек бити мање зло од лоше републике. Основни разлози су ти што је Краљ, попут Патријарха, отац народа, метафизички символ стабилности и јединства. Као носилац надстраначког управљања институцијама, он доприноси политичкој и економској стабилности... Одсуством политичких амбиција, Краљ доприноси сузбијању корупције и држи владу под контролом... Изнад свега, монархије имају прилику да саме подигну и васпитају свог владара још из колевке, а у том процесу култивације показало се да је најважнија одлика коју будући краљ треба да развије, а коју професионални политичари немају - осећај стида. https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/08/rex-inutilis.html?m=1

„Многобројне су народне пословице у којима србски народ изражава тежњу за крвном чистотом и веру у моћ наслеђа. Појам ‚господска крв’ или ,чиста крв’, означава припадност угледној кући. Јединство крви је знак рођаштва (постоји заклетва између рођака: ,Тако ми једне крви’). ,Погана крв’, ,отрована крв’, ,тешка крв’ означава људе опаке и неваљале. ,Туђа крв’ су људи од друге вере и другог народа. Срби су се нерадо женили туђинкама, јер су сматрали да ће на тај начин у свој пород унети туђу крв. Пословица ,Крв није вода’ употребљава се у два смисла. Њом се исказује или моћ крвног наслеђа или рођаштво. – Народ је врло строг према ономе ко не ваља, па разуме се не жали, да се такав истражи, да од њега не остане порода. ,Од зла рода да није порода’.” професор Влајко Влаховић Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/07/blog-post_24.html?m=0

У модерном дискурсу слобода се често изједначава са нередом, а креативност са побуном. Али то су јефтине копије слободе и креативности. Аутентична слобода не рађа се у хаосу већ у поретку. Аутентична креативност не ниче из ничега већ избија из оплемењене традиције, која попут извора буја и струји кроз кршевите обале а не разлива се у меку мочвару... Данас је право време да се отвори питање стубова друштвеног ослонца, оплемењене опозиције и отеловљене савести – не као средњевековне носталгије, већ као савремене шансе за народ кога је Свети кнез Лазар заветовао на Царство непролазно. Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/07/blog-post_8.html?m=1